Holandsko-srpska poslovna asocijacija predstavlja most između srpskih i holandskih firmi i tržišta. Svako ko posluje u nekoj od ove dve zemlje, može postati njen član. U razgovoru koji sledi saznajte više o njihovoj misiji i planovima.
Veze između Holandije i Srbije kroz istoriju nisu bile naročito čvrste, ali čini se da se to danas iz korena menja. Zahvaljujući entuzijazmu novijih generacija iseljenika, radi se na povezivanju ove dve države na raznim nivoima – kulturnom, obrazovnom, a naročito ekonomskom. Iz potrebe za udruživanjem radi boljeg osvajanja tržišta, osnovana je asocijacija koja povezuje preduzetnike dveju zemalja – Dutch Serbian Business Association DSBA.
Holandsko-srpsko poslovna asocijacija je neprofitna nevladina organizacija, nastala 2018. godine. Osnivanje su inicirale četiri holandske firme koje posluju u Srbiji: Heineken, Levi9, Vahali i Kupujem-prodajem, dok danas ona broji preko 30 članova. Cilj je povezivanje kompanija, olakšavanje poslovne saradnje i pružanje podrške kroz razmenu kontakata i organizaciju događaja.
O važnosti ovakve vrste umrežavanja, razgovarali smo sa dva člana upravnog odbora DSBA. Bogdan Tančić je Srbin koji živi i radi u Holandiji, a Vauter van Hauvelingen, predsednik asocijacije, je Holanđanin koji živi i radi u Srbiji. Obojica imaju istu misiju – jačanje poslovnih i ekonomskih veza između dve zemlje.
Interesantno je da su vaše imigrantske priče kao odraz u ogledalu: jedna se odvija u Srbiji, a druga u Holandiji. Kakav splet okolnosti vas je doveo tu gde danas živite?
Vauter: Prvi put sam došao u Beograd 1997. godine kako bih pokrenuo Unilever u Srbiji. Nakon Nutricije u Indoneziji i Grčkoj, Srbija je možda delovala kao manje egzotična destinacija, ali sam vrlo brzo zavoleo atmosferu i ljude, koji su, u stvarnosti, bili potpuna suprotnost slici koju su zapadni mediji stvorili o Srbima. Na moje iznenađenje, većina Srba koje sam upoznao bili su izuzetno ljubazni, gostoljubivi i pristojni.
Bogdan: Moj dolazak u Holandiju pre deset godina nije bio plod nekog dugoročnog plana, već više splet srećnih okolnosti i otvorenosti ka novim prilikama. Privukla me je neverovatna energija inovacija i globalni način razmišljanja koji ovde dominiraju.
Došao sam radi profesionalnog izazova, ali sam ubrzo shvatio da Holandija nudi jedinstven balans između ambiciozne karijere i ispunjenog porodičnog života. To je okruženje koje vas konstantno tera da učite, da se razvijate, ali i da cenite svoje slobodno vreme.
Kada na takvom mestu zasnujete porodicu, ono prestaje da bude samo privremena stanica i postaje vaš dom, mesto gde puštate korenje i gradite budućnost.
Primećujete li razike kada je reč o migracijama kroz vreme? Kako je danas biti stranac u Srbiji, odnosno Holandiji?
Vauter: Godine 1997. bio sam jedan od retkih stranaca u Beogradu — i jedan od malobrojnih koji su odlučili da ostanu. Nikada to nisam doživeo kao nedostatak. Nisam se preselio u Srbiju da bih upoznao svoje sunarodnike — druge Holanđane. (Ako vam je to cilj, onda je Holandija zaista mnogo bolje mesto!)
Beograd je poslednjih godina sve više postajao metropola kakva zaslužuje da bude: ljudi iz celog sveta pronalaze svoje mesto ovde i time doprinose onome što je oduvek bila snažna odlika Beograda — raznolikost. Događaji iz skorije prošlosti, poput pandemije COVID-a, porasta digitalnih nomada i rata u Ukrajini, samo su ubrzali taj trend.
Lepo je videti da sve više ljudi koji su „proputovali svet“ – dakle, pravi građani sveta – upravo Beograd biraju za mesto svog života. Na neki način, to mi daje potvrdu da nisam bio lud kad sam to isto uradio pre toliko godina.
Bogdan: Migracije iz poslednje decenije se suštinski razlikuju od onih iz prošlog veka. Ranije su ljudi dolazili pretežno zbog teških fizičkih poslova, dok danas u Holandiju stiže (nažalost) nova generacija visokoobrazovanih stručnjaka – inženjera, IT eksperata, naučnika i kreativaca. Holandija ih dočekuje otvorenih ruku, jer prepoznaje vrednost koju donose njenoj ekonomiji znanja. Biti stranac danas znači biti deo jedne vibrantne, internacionalne zajednice.
Ipak, pravi izazov nije dobiti posao, već se istinski integrisati – razumeti holandski model konsenzusa, prihvatiti direktnost u komunikaciji kao vrlinu i izgraditi život izvan kruga internacionalaca. To je put koji zahteva trud, ali koji donosi ogromno zadovoljstvo.
U mirnodopskim uslovima su motivi za preseljenje u inostranstvo najčešće ekonomske prirode. Kako procenjujete ekonomsku povezanost između naše dve zemlje?
Vauter: Srbija je oduvek imala evropski poslovni mentalitet: postoji snažna svest o tome da za održiv poslovni odnos mora postojati jasna korist za obe strane. Iako su principi poput potpune transparentnosti, po kojima su Holanđani poznati, ponekad još uvek izazov, prihvaćeno je uverenje da je u vašem interesu da druga strana bude zadovoljna.
Zato me ne iznenađuje što holandski i srpski biznisi tako dobro sarađuju. Delimo isti „no-nonsense“ pristup – prijateljski, opušten, ali uvek profesionalan odnos prema poslu, kao i otvorenu i direktnu komunikaciju.
Bogdan: Ekonomska povezanost Srbije i Holandije je snažnija nego ikad i raste iz godine u godinu. Ne radi se više o jednosmernoj ulici, već o istinskom partnerstvu. Podatak da je preko 15 hiljada radnika zaposleno u holandskim kompanijama koje posluju u Srbiji, a Holandija jedan od najvećih investitora u razvoj srpske privrede, govori sam za sebe. Holandski investitori u Srbiji prepoznaju kvalitetan i stručan kadar, kao i strateški potencijal.
Biznis klima je dinamična i puna prilika, jer holandska poslovna kultura, zasnovana na efikasnosti i inovacijama, pronalazi plodno tlo u srpskom preduzetničkom duhu i talentu. To je sinergija koja obećava još svetliju budućnost.
U asocijaciji ove godine stavljate dodatan akcenat na podršku srpskim firmama koje posluju u Holandiji. Koji su benefiti učlanjenja u ovakvu organizaciju?
Vauter: Ove godine, dodatno se fokusiramo na podršku srpskim firmama koje posluju u Holandiji. Iako prvobitno srpske kompanije nisu bile u fokusu, one su nam od izuzetnog značaja.
Postoji mnogo načina na koje srpske firme mogu da se uključe na holandsko tržište. Na primer, lokalni dobavljači multinacionalnih lanaca u Srbiji mogu da pokažu svoju relevantnost i na drugim tržištima, uključujući Holandiju.
Naša asocijacija okuplja članove koji poseduju bogato znanje o specifičnim zahtevima u vezi sa proizvodnjom, zakonodavstvom, kao i izveštavanjem i komunikacijom. Kroz članstvo u našoj organizaciji, srpske kompanije mogu ostvariti kontakte sa ovim stručnjacima, što može značajno olakšati njihov put ka uspehu na holandskom tržištu.
Naša asocijacija se pozicionira kao most između srpskih firmi i holandskog tržišta, pružajući im potrebne resurse i podršku za uspešno poslovanje. Pozivamo sve srpske kompanije da se pridruže i iskoriste sve prednosti koje članstvo u našoj organizaciji nudi.
DSBA organizuje Balkan Business Day 18. septembra 2025. u Hagu
• Tematske sesije o IT sektoru, upravljanju vodama i poljoprivredi
• Informacije o mogućnostima finansiranja
• Umrežavanje i razmena kontakata.
Bogdan: Ulazak na visoko konkurentno holandsko tržište može biti težak zadatak za svaku firmu koja dolazi iz Srbije. Upravo tu DSBA stupa na scenu kao oslonac i vodič.
Naš cilj je da niko ne mora da prolazi kroz taj proces sam. Paralelno sa velikim holandskim investicijama u Srbiji, uvećava se i broj srpskih firmi koje pretenduju na holandsko tržište, a koje kroz Asocijaciju mogu da razmene iskustva i kontakte.
Benefit članstva nije samo pristup mreži, već dobijanje praktičnih saveta, preporuka i “prečica” od onih koji su taj put već prešli. Pored toga, DSBA ima jaku saradnju sa ambasadama u obe zemlje, kao i sa drugim privrednim komorama i biznis asocijacijama, što znači da pokušavamo da otvorimo vrata koja bi za pojedinca ili firmu inače ostala zatvorena, dajući im kredibilitet i vetar u leđa.
