Ako živite u Holandiji i čitate na holandskom, verovatno ste već čuli za bestseler “De Camino” autorke Anje Njuviera, koji govori o posledicama rata u Jugoslaviji.
Iako je već godinama najpopularnija knjiga u Holandiji, još uvek nije prevedena na naš jezik.
Roman “De Camino” holandske spisateljice Anje Njuviera je najprodavanija knjiga u holandskim knjižarama u poslednjih pet godina. Od njenog objavljivanja 2021. godine, najizdavaniji je naslov u bibliotekama – samo prošle godine pozajmljena je 50.000 puta! Prevedena je na engleski, španski, poljski i italijanski, a holandski javni servis NPO snima i istoimenu seriju. Povrh svega, nalazi se na listi srednjoškolske lektire, tzv. Lezen voor de lijst.
Jedan od razloga ogromne popularnosti leži u tome što je u pitanju dinamični triler, pun emocija, neizvesnosti i surovih ubistava, koji se čita u dahu.
Drugi razlog je nama interesantniji, a to je građenje zapleta oko bliske istorije Balkana i rata u Jugoslaviji, čije posledice, nažalost, još uvek odjekuju i u Holandiji.
Emil Jukić je mrtav – odavno
Iznenadno samoubistvo Emila Jukića šokira njegovu suprugu Lote, Holanđanku koja u potrazi za njegovim motivima kreće na hodočašće Camino Francés. Ona ubrzo otkriva da je otac njene dece, sa kojim je bila u braku 20 godina, živeo pod lažnim identitetom. Čovek čije ime je nosio je poginuo u ratu devedesetih.
Traume iz prošlosti, o kojima je odbijao da razgovara, očigledno su ga stigle. U potrazi za njegovim pravim identitetom, Lote hoda putevima hodočasnika, kojima je i on išao. Međutim, usput nailazi na razne sabotaže. Izgleda da neko ne želi da se istina sazna…
Nas koji dolazimo sa Balkana i živimo između raznih kultura, ovaj element priče posebno pogađa. Ratne traume, migracije, novi identiteti, prećutkivanja – sve su to teme koje mnogi od nas prepoznaju, direktno ili indirektno.
Neizbežni stereotipi
Roman „De Camino“ nas podseća na to da Holanđani ne mogu u potpunosti da razumeju kroz šta smo prošli. Iako se autorka dosta dobro informisala, ne može se zaobići nama osetljivo pitanje – način na koji su likovi i događaji sa Balkana prikazani.
Muž glavne junakinje, poreklom iz Bosne i Hercegovine, nosi u sebi mračnu ratnu prošlost koja se postepeno razotkriva. Sagledavajući i ostale likove i okolnosti, narativ može delovati poznato, štaviše stereotipno.
Jer kao i u medijima, i ovde je Balkan prostor konflikta, a likovi iz tog regiona povezani su sa traumom, nasiljem i radikalizmom. Srbi su predstavljeni kao indoktrinirani zlikovci, koji mržnju prenose s kolena na koleno, iz prošlosti vrebaju i ustaše sa srbosjekom, a u romanu se našlo mesta i za turbo folk, televiziju Pink i svadbu Arkana i Cece.
Mora se priznati da je istorijska pozadina uspešno poslužila kao deo zapleta. Ipak, problem nastaje kada se individualna priča lako može doživeti kao slika o čitavom jednom narodu.
Kod čitalaca poreklom iz Jugoslavije ovaj roman može izazvati nelagodu, jer da nama bliski mučni događaji služe kao kulise za uzbudljivi bestseler – nije najsrećnija pozicija. Ipak, imajući u vidu činjenicu da ovaj roman deca čitaju u široj srednjoškolskoj lektiri, kao i da su ga naše komšinice Holanđanke verovatno već odavno pročitale, nije loše da se i mi informišemo.
