Beskrajna ravnica Holandije učinila je da se odviknemo od brda i planina i da ih posmatramo sa dozom nostalgije. Zato svako putovanje u inostanstvo valja iskoristiti za posetu prirodi i savladavanje visina.
Kako se upustiti u planinarsku avanturu sa decom, objašnjava nam Nataša Jančić, iskusni prirodnjak i mama troje dece.
Planinarenje sa decom je puno izazova, te je potrebna dodatna opreznost i odgovornost. Za početak, važno je da su suvi, hidrirani i siti. Te tri jednostavne činjenice smanjuju mogućnost nervoze i negodovanja. Ako imate decu, znate da je bez obzira na to, koliko je aktivnost zabavna ili koliko se avanturistički osećaju, kukanje je u početku gotovo neizbežno.
Motivacija
Kada pešačite sa decom, držite tempo koji će im prijati, bez žurbe i forsiranja, jer ne želimo da im stvorimo averziju prema planinarenju. Zapamtite, deca imaju male noge. Ipak, iskustvo nam govori da su mališani mnogo izdržljiviji od nas odraslih i da nakon celodnevnog planinarenja nastavljaju da jurcaju, kao da je dan tek počeo.
Postoji nekoliko načina da mlađoj deci planinarenje učinite zanimljivijim. Možete ih povesti stazom sa nagradom na kraju, poput vodopada, mesta za brčkanje ili neverovatnog pogleda. Još je bolje ako usput postoji reka koju treba slediti. Možete tokom šetnje tražiti neku zanimljivu pticu, drvo ili insekta. Dozvolite im da istražuju šta god im privuče pažnju kako bi ovo za njih bilo lepo iskustvo. Naučite ih da se orijentišu u prostoru, čitaju mapu i koriste kompas.
Dete možete motivisati i nekim prigodnim poklonom, npr. “za pet osvojenih vrhova mali planinar dobija čeonu lampu”. Kada osete slobodu, prostranstvo i ponos zbog osvojenog vrha, tada počinju iskreno da uživaju, a planinarenje kao i kod odraslih, počinje da im se uvlači pod kožu.
Bezbednost
Krećite se uvek obeleženom stazom, tako da jedan odrasli član porodice bude na početku, a drugi na kraju kolone. Pravilo kod mlađe dece je da uvek budu u vidokrugu mame, tate ili druge odgovorne odrasle osobe. Nakon što su deca nekoliko godina pešačila s vama, i dovoljno su velika i odgovorna, možete ga promeniti u pravilo „pešačite malo ispred nas, a zatim zastanite i sačekajte dok vas ne stignemo.“ Bilo bi dobro da dete nosi zviždaljku (često se dobijaju zakačene uz dečiji ranac). Odredite jasne instrukcije, šta da rade ukoliko se izgube: “Zaustavi se, ostani na mestu, ne paniči, duvaj u zviždaljku jako u kratkim razmacima po tri puta.”
Proverite vremensku prognozu. Nepovoljni vremenski uslovi mogu za decu biti neprijatni, zastrašujući ili čak opasni. Zato budite spremni da krenete kući ako nebo postane mračno i olujno. Zimi imajte u vidu da dan kratko traje, ne dozvolite da vas mrak zatekne u maglovitoj šumi, bez lampe. Leti u šetnju krenite rano ujutru, izbegavajući najtopliji deo dana.
Pakovanje
Dan pre nego što krenete u porodično planinarenje, uključite decu u planiranje, pripremu i pakovanje. Deca vole da imaju svoju opremu. U našoj porodici važi pravilo da svako pakuje i nosi svoj ranac, pa čak i najmlađi član. Na taj način deca uče odgovornosti, ali i važnu lekciju, šta od opreme bi trebalo da se nađe u svakom rancu.
Ako često idete u vikend planinarske akcije, predlažem da vam rančevi sa stvarima koje uvek nosite, budu unapred spremni. Tako ćete ubrzati najdosadniji deo putovanja – pakovanje.
Oprema
Adekvatna oprema obezbediće svima udobnost i samopouzdanje tokom dana provedenog u planinarenju. Naš spisak opreme izgleda ovako:
- Planinarske cipele – na planinarenje se uvek ide u adekvatnoj obući. Najvažnije je da je vodonepropusna, a poželjno i poluduboka. Obavezno spakovati i rezervne čarape, pošto potoci i barice, prosto mame na kvašenje nogica. Leti, kada šetamo kroz kanjon neke reke, nosimo planinarske sandale.
- Slojevito oblačenje – u rancu leti nosimo uvek jaknu za kišu, a zimi perjani prsluk, poželjna je rezervna majica za preobuku ako se znojimo na putu ka vrhu
- Kapa zimi, a kačket leti
- Kamašne smo počeli od skoro da nosimo i pokazale su se veoma korisne, ne samo za hodanje i igru u dubokom snegu, već i zbog rose, blata i trunja.
- Voda – prvu je pakujemo. Dobro je uvek ponesete malo više, jer nema na svakoj planini izvora sveže čiste vode
- Hrana – za užinu pakujemo sendviče, koštunjavo voće, energetske pločice i voće, ništa kabasto i teško. Svaki planinar će vam reći da nema slađeg sendviča od onog koji se pojede na vrhu.
- Čeona ili baterijska lampa – važan deo opreme, često zaboravljen. Treba je nositi u rancu uvek, a posebno zimi kada je dan kratak. Bez svetla, po mraku ili u magli, nemate nikakve šanse da nađete pravi put. Ne uzdajte se u telefon, čuvajte bateriju.
- Upaljač
- Nožić “švajcarac”
- Astro folija – koristi se i zimi i leti. Zimi da bi se sačuvala telesna toplota i izbegla hipotermija, leti da bi se organizam zaštitio od delovanja sunčevih zraka na otvorenom.
- Štapovi za planinarenje – olakšavaju savladavanje uspona i pomažu da spust bude bezbedniji.
- Zaštitne kreme – proti sunca i protiv insekta. Na tržištu postoje i preparati koji se namažu odmah nakon ujeda insekta kako bi smanjili otok i svrab
- Prva pomoć – moja torbica za prvu pomoć sadrži: sredstvo za dezinfekciju rane, omni strips trakice za lepljenje rana, hanzaplast, sterilne gazice, elasični zavoj, antihistaminik lek, pincetu, sterilnu iglu.
- Maramice ili toalet papir
- Kesa za smeće
- Ono što nije neophodno, ali mi obavezno nosimo je, foto aparat, durbin ili dvogled i mini mikroskop.
Kada planinarite sa decom, ne zaboravite da je najvažnije da uživate u zajedničkom vremenu. Bilo koje vreme provedeno na bilo kojoj stazi, čak i ako je kratko i lagano, najbolje je što ćete učiniti za zdravo odrastanje svog deteta.
U vremenu otuđenosti od prirode, sve dok ste aktivni i decu vodite da istražuju, trče, dišu čist vazduh, radite dobru stvar. Iako planinarske početke često prati negodovanje, veoma brzo ćete imati strastvene planinare koji jedva čekaju vikend, da istraže sledeću stazu i uživaju u čudesnom svetu prirode.
Izvor: www.miniekozona.com
