Autorski tekst Luke Ratića, izvorno napisan za “Mondiaal Neerlandistiek”, donosi uvid u razmišljanje studenata nederlandistike u Srbiji, koji se već mesecima bore za pravdu i bolju budućnost.
Krajem prošle godine u Novom Sadu je pri obrušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 osoba. Kao odgovor na to, studenti širom Srbije obustavili su nastavu i započeli blokade fakulteta, prvobitno u Beogradu, a kasnije i pri drugim univerzitetskim centrima. Tokom više meseci studentski protesti prerasli su u opštenarodni bunt protiv vlasti, koja duže od decenije korupcijom, nemarom i autoritarnim merama temeljno unižava dostojanstvo građana i važnost stručnosti i obrazovanja. Studenti svesno održavaju gledište da, nakon kontinuiteta od više decenija, ovi postupci postaju normalno stanje, ali su i autodestruktivni po vlast.
Studentski protesti
Fakulteti su, kao mesta za nastavu i nauku, sada postala mesta okupljanja gotovo isključivo studenata. Nastavu su zamenili plenumi kao decentralizovano telo direktne demokratije i način dogovora studenata oko daljih koraka u blokadama, ali i o temama studenata i problemima koje ih muče, poput nedovoljnog izdvajanja države za visoko obrazovanje (što je i jedan zahteva studenata za razrešenje blokade).
Studenti u svojim zahtevima traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, za koju se smatra da je izvedena nekvalitetno zbog korupcije. Takođe, zahtevaju da se svi ljudi koji su u protestima od početka blokada do sada, koji su učestvovali i organizovali napade na studente, budu privedeni i procesuirani, gde većina tih napadača pripada najmoćnijoj stranci ili su na pozicijama moći.
Protesti u Srbiji su, za razliku od svih koji su se događali ranije u prošlosti ove zemlje, ovog puta stranački neobeleženi. Studenti su, kao pokretači promena, uspeli da pozovu gotovo pola miliona ljudi na protest u Beogradu 15. marta, koji je bio dosad najveći ovakav u istoriji zemlje. Pored toga, i desetine i stotine hiljada na ranijim protestima u glavnom gradu, kao i u drugim gradovima u zemlji.
U međuvremenu, blokade za studente, pored potrebe da menjaju društvo, donose i obavezu koju dugo od prošlih masovnih demonstracija devedesetih nisu imali – a to je planiranje budućnosti tokom blokada. Među njima se nalaze i studenti grupe za nederlandistiku Filološkog fakulteta, čije direktne dojmove ovaj tekst prenosi.
Blokada kao nužnost
Svi studenti koje sam pitao kako gledaju na blokade, ostavili su utisak identičnog načina razmišljanja. Pored opšteg konsenzusa oko podrške protestima, koji postoji među studentima, i nastavnici daju bezuslovnu podršku studentskim naporima. Među nekima od njih je postojala prvobitna sumnja i skepsa oko uspeha protesta, zbog tada nejasne podrške naroda, koja se brzo iskristalisala.
Studenti i nastavnici, pored zanemarivanja potreba i prava običnih ljudi, vide ogroman problem u dugogodišnjem propadanju obrazovnih institucija u zemlji. Većina studenata prvenstveno opravdava blokade zbog ciljane borbe za nove uslove pod kojima bi studirali u bliskoj budućnosti i prihvataju kompromis da izgube jednu godinu da bi postigli ciljeve, jer kako većina navodi, znanje se može nadoknaditi a životi ne.
“Ukoliko ne postoje uređeni sistem i bezbedna država, onda ni ispiti, ni diploma ne vrede”, navodi Nevena, studentkinja treće godine.
Kako izgleda studirati strani jezik bez nastave
Iako se slažu da je jedinstveni cilj isuviše bitan da bi se od njega odustalo, studentima blokade postavljaju i izazov u pogledu održavanja rutine i usvajanja znanja. Ovo je verovatno najizraženije kod studenata prve godine, koji su imali veoma malo vremena da se bolje upoznaju sa samim jezikom i predmetima kroz nastavu.
Kako navodi Ivana, studentkinja prve godine, bez rutine kroz nastavu čini se da je održavanje kontakta sa jezikom teže, ali pomoć nalazi u društvenim mrežama i stranicama koje obuhvataju kulturu i jezik sa namerom da bolje upozna život Nizozemaca kao i njihove običaje. Njen kolega sa godine Nikola susreće se sa sličnim problemima, iako ima drugačije iskustvo sa učenjem jezika u slobodno vreme i van škole odnosno fakulteta, što je primenio i na nizozemski. Sa jezikom ostaje u kontaktu kroz striming i duolingo. Oboje su učenje jezika videli kao izazov. Nikola vidi izazovnost kao vid motivacije u odnosu na ranije poglede na učenje jezika. Oboje smatraju da su prvi meseci pre blokade predstavljali dobar start uz postojanje manjih prepreka. Prema Ivaninim rečima, nije ni znala šta da očekuje, pa ni u jednom trenutku nije bila razočarana.
U odnosu na njih, studenti starijih godina svoje znanje jezika pokušavaju da održe na različite načine. Nevena se nada da će povratak studijima biti što je moguće bezbolniji između ostalog i zbog dobre komunikacije sa profesorima tokom blokade. Ona, poput pojedinih studenata završne godine, kontakt sa jezikom ostvaruje u predavanju jezika drugima.
Katarina (druga godina) i David (treća) na slične načine koriste dosad stečena znanja – za čitanje, praćenje medija i vesti, kao i korišćenje jezika u razgovoru, doduše u ograničenim okolnostima, pošto okruženje u kojem se nalaze i nema mnogo (izvornih) govornika nizozemskog. Katarina poredi vreme blokada sa vremenom pandemije koronavirusa. Kako navodi, učenje ide polako, ali je zahvalna profesorima kod kojih uvek postoji mogućnost konsultacija. Pomoć vidi i u kvalitetu nastave koju je uspela da isprati ranije, te je zadovoljna svojim nivoom znanja iz drugih oblasti i jezika.
U vremenu između protesta i slobodnih aktivnosti studenti na fakultetu, pored interne organizacije, sprovode i slobodne aktivnosti radi jačanja zajedništva i opuštanja kroz učenje, u poljima koja izučavaju kroz različite samostalne radionice. Jedna od njih je i studentska radionica nizozemskog jezika na fakultetu, koja je bila održana u maju.
Borba se nastavlja
U međuvremenu, studenti zbog niza događaja i inicijalnih zahteva nastavljaju svoju borbu kako na ulicama, tako i na fakultetima. Iako se na blokadnom horizontu ne nazire, ne samo tok nego i kraj blokada, pored toga neizvesna je i politička budućnost protesta.*
Nijedna autokratska vlast ne želi studentske proteste za vreme svoje vlasti. Važno je napomenuti da se sadašnja generacija studenata prvi put susreće sa ozbiljnijim demonstracijama koje se skoro po pravilu događaju svake tri decenije, te da se zasad izuzetno uspešno organizuju pokrećući nikada istrajniji odgovor na ono što oni vide kao dosad najgore ugrođavanje dostojanstva, obrazovanja i vaspitanja.
* U vreme pisanja teksta još uvek nije bila prisutna ideja za raspisivanje parlamentarnih izbora.
Tekst: Luka Ratić
Fotografije: privatna arhiva
