Dolaskom u novu zemlju, svi se suočavamo sa istim izazovima. Za kratko vreme treba da pronađemo odgovarajuće zdravstveno osiguranje, medicinsku ustanovu kojoj ćemo pokloniti poverenje, kao i vrtić ili školu, ukoliko imamo decu. U nekim zemljama početak je otežan, jer lokalno stanovništvo ne govori engleski jezik. Holandija je, pak, po tom pitanju izuzetan domaćin, jer većina stanovništva tečno govori engleski. Iako je u samom početku ova podrška dobrodošla, ipak, za uspešnu integraciju je potrebno da naučimo jezik lokalnog stanovništva.

O tome kako da se lakše jezički integrišemo u novu sredinu i koje su najčešće greške koje kao polaznici na tom putu pravimo, razgovarali smo sa Biljanom Rasulić, profesorkom holandskog jezika. Profesorka Rasulić već 13 godina uspešno priprema naše sunarodnike za polaganje odgovarajućih ispita potrebnih za odlazak u Holandiju radi sklapanja braka ili zaposlenja, ali i za dobijanje holandskog državljanstva.

Odbojnost prema jeziku i odsustvo motivacije

Prema rečima naše sagovornice, mnogima holandski jezik zvuči grubo, i samim tim neprimamljivo za učenje. Razlog tome leži u suglasniku “g” koji se izgovara kao grubo “ha”, što čini jednu od glavnih karakteristika holandskog jezika. Ukoliko tome dodamo i specifične diftonge “ui”, “ei” i “ij”, kao i druge glasove čija pogrešna interpretacija dovodi do zabune u komunikaciji, shvatićete koliko je izgovor značajan segment učenja holandskog jezika i da je to tema na koju ćemo se još vraćati.

Tamo gde nema volje, nema ni uspeha, pa je jedan od prvih koraka motivisanje učenika i pronalaženje načina da im se jezik približi i dopadne. Kada je u pitanju rad sa decom, sve je jednostavnije, jer se kroz igru, pesmu i crteže proces učenja može učiniti zanimljivim. Međutim, kada je reč o odraslim ljudima, stvari su komplikovanije. Mnogi sa elanom započnu ovaj proces, ali se lako demotivišu čim naiđu na prvu prepreku. Posle napornog dana na poslu, teško im je da lične ili profesionalne probleme ostave po strani i da se koncentrišu na gradivo koje se uči. Otežavajuća okolnost je i to što mnogi rade u internacionalnim kompanijama u kojima se komunicira na engleskom jeziku, pa početni entuzijazam brzo splasne, jer naučeno ne primenjuju u svakodnevnoj komunikaciji.

Suzdržavanje od konverzacije

Od trenutka kada počnete da govorite holandski jezik, pravićete mnoge greške. One su sastavni deo procesa učenja jezika. Ipak, neretko se dešava da polaznici imaju nerealna očekivanja da za kratko vreme savršeno progovore na stranom jeziku. U tim situacijama neki prestanu da koriste svoje znanje iz straha od neuspeha ili mogućnosti da se „osramote“ , dok drugi veruju da je dovoljno što umeju da se izraze pisanim putem, te konverzaciju stavljaju u drugi plan. Treći se kreću u „ušuškanom“ okruženju i govore maternjim jezikom više nego što je poželjno u datim okolnostima.

Kako prevazići ovaj problem?

Kako naša sagovornica savetuje, za početak je dovoljno da shvatite da je normalno i prirodno grešiti kada se uči novi jezik. Umesto da odlažete razgovor na holandskom čekajući da vaš nivo znanja postane „savršen“, savet je da učite svakog dana po 10 novih reči i primenjujte ih koliko god je moguće. Kada ih savladate, idite dalje. Reči će se pretvoriti u rečenice, a rečenice u normalnu komunikaciju. Tada ćete uvideti da je izvornim govornicima drago što se trudite da naučite njihov jezik, pa će vam rado pomoći.

Neredovnost u radu

Učenje jezika zahteva kontinuitet. Uplatiti kurs ili angažovati privatnog profesora neće mnogo pomoći ukoliko se ne odvoji vreme da se obrađeno gradivo ponovi. Profesori su tu da objasne i da vas usmere, ali je odgovornost ipak na pojedincu. Domaći zadaci se moraju redovno raditi, a naučene reči primenjivati uvek kada za to imate priliku.

Savet: Na osnovu dugogodišnje prakse, profesorka Rasulić savetuje da je bolje svakodnevno posvetiti 20 minuta učenju jezika i obnavljanju, nego nedelju dana ništa ne raditi, a potom to nadoknaditi učenjem od sat ili dva. Redovnim radom naše znanje postaje temeljnije, a mi sigurniji u njega.

Pogrešan pristup učenju novih reči

U želji da obogate rečnik, učenici greše pokušavajući da memorišu što veći broj reči i njihovo značenje, ali izvan konteksta. U holandskom jeziku postoji pak mnogo fraza koje se ne mogu bukvalno prevesti, već imaju svoje ustaljeno značenje. Najjednostavniji primer za ovu pojavu je uobičajeni pozdrav: Hoe gaat het met je?, čiji bi bukvalni prevod glasio: „Kako ide sa tobom?“ umesto: „Kako si?“

Veoma je važno da se reči posmatraju u njihovom prirodnom okruženju, tj. kontekstu. Čitanjem knjiga i različitih tekstova, kao i gramatičkim vežbama, problem se uspešno prevazilazi. Korisno je na početku čitati dečje knjige i stripove, jer su u njima vokabular i rečenična konstrukcija jednostavni, a potom nastaviti sa knjigama prilagođenim vašem nivou i interesovanjima.

U prilog ovome navodimo primer Kadera Abdolaha, holandskog pisca iranskog porekla, koji je holandski jezik učio, između ostalog, kroz knjige za decu Jip en Janneke, a koji je na holandskom jeziku počeo da stvara već posle prvih 1000 savladanih reči.

Red reči u rečenici

Ono što mnogima zadaje glavobolju je red reči u rečenici. Kada govorite maternji jezik, rečenice sastavljate automatski, bez potrebe da razmišljate o tome. Međutim, kada počnete da učite novi jezik, javljaju se i pitanja gde staviti glagol i kako se on odnosi prema drugim rečima u rečenici. U holandskom jeziku postoji zlatno pravilo: bez obzira na to na koji način započinjemo rečenicu, glagol će uvek biti na drugom mestu, izuzev kada počinjemo pitanje glagolom. Holanđani često koriste inverziju u govoru: Ik ga morgen naar Amsterdam. Morgen ga ik naar Amsterdam (Sutra idem u Amsterdam). Situacija se dodatno komplikuje u zavisno-složenim rečenicama povezanim veznicima: omdat, als, dat… u kojima u zavisnom delu rečenice glagol ide na kraju, a glavna rečenica posle zareza počinje glagolom: Als het koud is, draag ik een dikke jas (Kada je hladno, nosim debelu jaknu). Još jedno važno pravilo u holandskom jeziku je da rečenicu morate pročitati do kraja, kako biste bili sigurni u njeno značenje. Razlog, između ostalog, leži i u razdvojivim glagolima koji će, ukoliko se jedan deo izostavi, cela rečenica nositi drugo značenje i poruka koju želite da prenesete neće biti tačna. Na primer:

Ik sta iedere dag om 6 uur op. – Ja ustajem svaki dan u 6 sati.

Ik sta iedere dag om 6 uur. – Ja stojim svaki dan u 6 sati.

Slaba informisanost o mogućnostima

Olakšavajuća je okolnost što Holanđani imaju razumevanja za početnike i ohrabruju svaki napredak i inicijativu. U prilog tome ide i činjenica da postoji mnogo programa podrške partnerima onih koji su dobili posao i svima koji se bave učenjem jezika. Tako se organizuju časovi za roditelje u okviru škola, gde će često biti obezbeđena i briga o mlađem detetu, ukoliko ga imate.

Besplatne konverzacijske časove možete pronaći i u lokalnim bibliotekama, ali i pronalaženjem volontera (taalmaatje) u nekom od volonterskih udruženja, na primer u Gildesamenspraak.

U zavisnosti od opštine, možete pronaći subvencionisane kurseve različitih nivoa. Pojedine opštine subvencionišu kurseve do B2 nivoa, što je dovoljno za studiranje ili rad na holandskom jeziku.

Korisno je znati da u lokalnim bibliotekama možete pronaći zanimljive i aktuelne knjige prilagođene različitim jezičkim nivoima iz edicije Leeslicht.

Savet za kraj: Naoružajte se bedžom Spreek Nederlands met mij, voljom i verom u sebe i krenite u osvajanje novih znanja. Iznenadićete se podrškom okoline i sopstvenim mogućnostima.

---

Foto: A. Pavlović