Koliko vam se puta desilo da budete žrtva nesporazuma jer niste dobro čuli neku (poznatu) reč na holandskom ili ste je sami nepravilno izgovorili? Internet je prepun pošalica na račun nepravilnog izgovora, ali nama koji pokušavamo da naučimo holandski i kroz takve situacije svakodnevno prolazimo, to više i nije tako komično.
Da bismo lakše savladali prepreke u govoru i razumevanju sagovornika, zamolili smo profesorku holandskog jezika Biljanu Rasulić da sa nama podeli trikove za brže učenje.
Izgovor je jedan od najvećih problema pri učenju holandskog jezika, na koje gotovo svi nailazimo. Holandski jezik je specifičan pre svega po grlenim konsonatnima koji se u slovenskim jezicima ne sreću i zbog toga nam zadaju mnogo muke. On obiluje dijalektima, te i od regije u kojoj živimo zavisi da li ćemo imati više ili manje muke da savladamo poteškoće.
Glas G
Jedna od glavnih karakteristika holandskog jezika je da se „g“ izgovara kao grubo „ha“. Ujedno, to je razlog zbog čega ovaj jezik mnogima zvuči grubo i umanjuje želju za učenjem. Kao sve drugo, uz malo vežbe i truda, pravilan izgovor ovog glasa je moguće savladati.
Važno je da u izgovoru pravimo razliku između mekog običnog „h“ i „g- grubog ha“, u suprotnom možemo biti pogrešno shvaćeni. Na primer: hebben (imati) u trećem licu glasi hij heeft (on ima); geven (dati) u trećem licu glasi hij geeft (on daje). Ukoliko u drugom primeru ne izgovorimo grubo ha, onda će naš sagovornik misliti da govorimo o glagolu imati, a ne glagolu dati. Jedini slučaj kada se „g“ ne izgovara kao grubo „ha“ jeste kada stoji iza nazalnog „n“, na primer: jong (mlad), Engels (engleski). Uz redovan rad, strpljenje i vežbu i ova prepreka će biti savladana.
Diftong IJ
Zajednička „muka“ svima koji uče holandski jezik je izgovor specifičnih diftonga. Jedan od najtežih je diftong „ui“, koji možete čuti u frekventnim rečima poput het huis – kuća, uit – iz, buiten – napolju. On u sebi sadrži tri vokala i veoma ga je teško u početku pravilno izgovoriti. Dakle, potrebna nam je vežba. Kako pravilno da namestimo usta da bismo ga dobro izgovorili?
Možemo vežbati ovim redosledom: kratko ä + kratko ö + kratko ü. Onima koji su učili ili se pomalo susretali sa nemačkim jezikom umlauti (ä, ö, ü) deluju poznato. To su samoglasnici nastali spajanjem dva različita glasa, odnosno vokala. Kombinacijom dva vokala dobijate jedan nejasan ili pomućeni vokal. Upravo tako nejasno većini zvuči diftong „ui“. Mnogi ga izgovaraju kao čisto „a“, čime kuća prestaje da bude „het huis“ i postaje nemačko „das Haus “, što je jedna od najčešćih grešaka prilikom učenja holandskog.
Kada se prethodnim pridruže i diftonzi „ij“ i „ei“, koji se izgovaraju potpuno isto, pa slušanjem ne možemo odrediti da li u konkretnom primeru pišemo „ij“ ili „ei“, već ovakve reči moramo zapamtiti, problem nam se čini još većim. Važno je zapamtiti da ovaj diftong ne možemo izgovarati kao „aj“, u čemu učenici često greše, pri čemu „hij – on“ postaje „haj“, što nije književni izgovor. Dakle, obratite pažnju da prilikom izgovaranja ova dva diftonga „ij“ i „ei“ izgovorite kratko e i kratko i. Probajte više puta, tako da povežete ova dva slova polako kao da klize jedno za drugim. U prilogu možete čuti kako profesorka iz Holandije izgovara ova dva diftonga.
OE / U / UU
Da li i vi spadate u onu grupu učenika kojima popriličnu glavobolju zadaje jedno obično U?
U holandskom jeziku se vokal „u“ grafemski piše kao „oe“ i može biti poludugo ili dugo „u“, u zavisnosti od toga u kojoj reči se nalazi. Npr: de schoen (cipela), goed (dobar), de bloem (cvet), groen (zelen), doen (činiti, raditi), de moeder (majka), goedkoop (jeftin), oefenen (vežbati)…
Ali onda dolazimo do sledećeg pitanja: Ako im se „oe“ izgovara kao „u“, kako se onda izgovara „pravo u“ ili pak udvojeno „uu“? Većina učenika ove vokale izgovara kao čisto u (oe), što je takođe jedna od najčešćih grešaka prilikom učenja holandskog jezika. Svaki pogrešno izgovoren vokal ili diftong u holandskom jeziku dovodi nas u ,,opasnost“ da kažemo neku reč potpuno drugog značenja, pri čemu ponekad i poprilično nasmejemo Holanđane, a da pri tom nismo ni svesni šta smo zapravo izgovorili.
“U“ je kratak poluglas. Da biste ga pravilno izgovorili morate vežbati tako što ćete najpre da izgovorite “i“ pa lagano da skupljate usta u kružni položaj kao kada šaljete nekome poljubac. Ili ukoliko ni to ne uspe, probajte tako što ćete staviti prst na vrh jezika i njime dotaći zube u donjoj vilici i onda probajte da izgovorite ovaj glas. Verujem da vam sve ovo zvuči poprilično smešno, ali ipak pokušajte.
Ali kako sada napraviti razliku između “u“ i “uu“? Rekla sam već da je “u“ kratak poluglas, kada ga izgovarate jezik vam je nešto niže u ustima, a usta su manje zaokrugljena nego kada izgovarate „uu“.
Kod većina svojih učenika sam primetila da uglavnom potpuno isto izgovaraju sledeće reči:
horen (čuti) – prvo lice ovog glagola glasi: ik hoor;
huren (iznajmiti, iznajmljivati) – prvo lice ovog glagola glasi: ik huur;
Dakle, većina ne pravi razliku prilikom izgovora između ova dva glagola i izgovara ih kao čisto „U“.
Kada tu reč koju oni izgovaraju napišemo grafemski dobijemo: de hoer (prostitutka). Poprilično neprijatan osećaj, složićete se.
Slušajte pažljivo
Savetujem vam da malo bolje osluškujete ljude oko sebe. Kada razgovarate sa Holanđanima obratite pažnju na koji način otvaraju usta dok izgovaraju određene glasove, pri tom je položaj vilice veoma bitan, to se takođe vežba. Kod većine svojih učenika sam primetila da imaju neku vrstu nelagodnosti i neprijatnosti kada treba sami da izgovore određeni diftong. Morate se osloboditi osećaja stida ili straha kako ćete zazvučati u ušima sagovornika.
Probajte kod kuće sami da vežbate izgovor ispred ogledala, posmatrajte sebe u trenutku dok izgovarate holandske diftonge, a onda se prisetite kako to Holanđani rade. Dopustite sebi da vam učenje holandskog jezika bude zabavno, kroz smeh i igru sve će ići brže i lakše. Da bismo nešto zaista naučili, moramo to i zavoleti.
Ukoliko uporno budete govorili kako vam se ovaj jezik ne dopada i zvuči vam grubo, ne možete ga nikada lepo naučiti. Pružite mu šansu, ja ga obožavam!
Piše: Biljana Rasulić, profesor holandskog i nemačkog jezika
Foto: A. Pavlović
