Dejan Tiago Stanković, jedan od najuspešnijih domaćih pisaca, potpisuje knjige u subotu 6. novembra u amsterdamskoj radnji Kalemegdan. Razgovarali smo tim povodom.
Dok turistički obilazite Lisabon, u najstarijoj knjižari na svetu možete sa vrata ugledati Andrića na portugalskom, preveo ga je Dejan Tiago Stanković. Ukoliko od knjižara zatražite kratke priče o Lisabonu, sva je prilika da ćete dobiti Tales of Lisabon, koje je napisao Dejan Tiago Stanković.
Preveo je taj i Saramaga i Pesou na srpski, a Crnjanskog i Dragoslava Mihailovića na portugalski. Napisao je roman Estoril, u kome se Ian Fleming susreće sa srpskim špijunom koga će svet upoznati pod imenom Džems Bond. Njegov roman Zamalek ne silazi sa top lista najbolje prodavanih knjiga u Srbiji, a osvojio je i Nagradu Evropske unije za književnost.
Poznat po svom britkom umu i sjajnom odnosu sa publikom, Dejan Tiago Stanković je jedinstvena ličnost na našoj kulturnoj sceni. Beograđanin iz Lisabona, pisac, prevodilac, miljenik čitalaca, kritičar režima i pisac čije je delo ušlo u portugalsku školsku lektiru uskoro gostuje u Holandiji.
Radujemo se vašem dolasku više nego Nobelovcima, jer ste “naš čovek”. Šta je, po vašem mišljenju, određenje tog pojma? Ko smo to “mi” i po čemu smo “naši”?
– Ima nešto u tome “naš čovek” kad si u inostranstvu. Naši se, iz mog iskustva, dosta podržavaju međusobno, to uključuje i taj ponos koji imamo kad nekom od nas krene, pa nam svetla obraz. A ima jako uspešnog našeg sveta, borci smo.
Među vašim junacima su uvek jugoslovenski emigranti. Šta vas to intrigira kod nas izmeštenih ljudi?
– Ne intrigiraju me iseljenici, nego je to moj život, poslednjih 30 godina se družim sa našima rasutim po svetu, zato mi je tako bliska tema, o tome najviše znam. Ti iseljenici su moj narod, prvenstveno ovi koji su otišli 90-tih.
Kako je organizovana dijaspora u Portugaliji, postoji li tamo kakav srpski kulturni centar?
– U Portugal su dolazili obrazovani ljudi, pa imamo uspešnih zemljaka, profesora, naučnika. Tu je Bane Mihajlovič, emancipovan slikar, i Branko Neškov bez koga portugalska filmska industrija ne može, Aleksandar Protić koji je uspešan modni dizajner… Imamo nekoliko naših muzičara u simfonijskom orkestru, a najuspešniji bi bio kuvar Ljuba koji kuva na kablovskoj i ima dobre restorane. Njega Portugalci najviše vole, njima je hrana strast, ne film, slika ili knjiga.
Organizovani nismo formalno. Kako nas nije mnogo, zvali su nas ranije jednom godišnje na prijem u Ambasadu, ali otkad imamo ambasadora radikala koji se bavi crkvenim pitanjima, on dovodi nekakve popove, pa nas zovu na službu Božiju koju oni tamo organizuju. Ja ne znam ko na to ide, valjda što nismo baš neki bogomoljci, a nismo ni svi pravoslavci, nego sa svih strana Jugoslavije. Ali družimo se, postoji neformalna mreža, većinom se poznajemo i privatno održavamo veze.
Poznati ste po neposrednom odnosu sa čitaocima. Da li je to vaša potreba za povezivanjem sa “našima” ili vam je samo zabavno? Hoću reći, da li biste odgovarali na pisma čitalaca da ste bili slavni pre pola veka?
– Sigurno bih odgovarao na pisma čitalaca, kao što je to radio Tolstoj. Književnost bi bez toga bila bez ogledala da se u njemu ogleda.
Ovako imam reakcije publike, osećam im puls, znam zašto me vole, zašto ne, a nije mi ni dosadno.
Vaši junaci su uvek u toplim južnim krajevima, iako ste živeli i u Engleskoj. Hoćete li ih ikada seliti na Sever?
– “Ne, neću se vratiti.” Tako počinje Kad su cvetale tikve, Ljuba Vrapče kaže da će ostati zauvek u Švedskoj. Ja se u Beograd vraćam, tako bi trebalo da se nastavi, moj posao ima veze sa jezikom, tamo imam publiku, tamo sam vezan.
A na hladni sever neću nikada, iz Londona sam, između ostalog, pobegao ne toliko zbog hladnoće nego zbog nedostatka svetlosti. Beograd zimi izbegavam zbog klime.
Dejan Tiago Stanković će potpisivati knjige u subotu, 6. novembra od 16 do 18 časova u radnji Kalemegdan, Van der Helststraat 15a, Amsterdam.
Kako vam se dopada Holandija?
– Nisam nikad bio. Neverovatno, ali istinito. To je uz neke bivše Sovjetske republike jedina zemlja u Evropi u kojoj nisam bio. U Belgiji sam, na primer, bio nekoliko puta.
Ispričaću vam kad se vidimo na potpisivanju knjiga koju mi je organizovala radnja Kalemegdan.
Foto: Dušan Todorović; EU in Serbia
Lepo..