Prvi dokumentarac iz Srbije koji se distribuira na najvećoj svetskoj filmskoj platformi, beleži izvanredne rezultate. U Holandiji je na 9. mestu po gledanosti od svih filmova na Netfliksu, dok je u Švedskoj na 6. mestu.

Prikazivanje je simbolično počelo na Vidovdan, na godišnjicu ubistva Franca Ferdinanda. Istoga dana je emitovan i na RTS-u.

Film govori o uzrocima koji su doveli do Prvog svetskog rata, a nastao je u periodu između 2014. i 2018. godine. U pitanju je prvi dokumentarni film u svetu koji za temu ima jedno od najvažnijih pitanja savremene svetske istorije, a to je zbog čega i kako je došlo do Prvog svetskog rata, događaja koji je oblikovao ceo 20. vek.

Uz pomoć najeminentnijih svetskih istoričara i upotrebu filmskog i dokumentarnog arhivskog materijala iz Jugoslovenske kinoteke i još 15 svetskih arhiva, ovaj “napeti politički triler” prati političke događaje u Evropi od kraja 19. veka do Julske krize 1914. i govori o tome kako je Prvi svetski rat planiran i pripreman godinama pre Sarajevskog atentata.

Film je proizveden uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije, i nagrađivan na međunarodnim festivalima u inostranstvu i prikazivan na svim kontinentima, uključujući Univerzitet u Tokiju i Smithsonian institut u Vašingtonu. Miloš Škundrić je i scenarista, i producent, i reditelj filma.

Autor se zahvaljuje agentima prodajima u Holandiji i Švedskoj i posebno Filmskom centru Srbije, bez kojih se distribucija ovog filma na Netflixu ne bi dogodila.

Izvor: Filmski centar Srbije

The post Srpski film u Top 10 na Netfliksu u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Svakog oktobra se u Garderenu održava godišnji pomen srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata preminulim na teritoriji Holandije. Tim tradicionalnim činom srpska dijaspora i holandski prijatelji čuvaju naše pretke od zaborava. Pomenu svake godine prisustvuje i delegacija Ambasade Republike Srbije u Holandiji.

Za organizovanje ovog obeležavanja, osim Ambasade u Hagu, nadležni su i Komitet za obnavljanje spomenika u Garderenu, kao i parohije Srpske pravoslavne crkve iz Najmehena i Roterdama. O održavanju spomenika stara se Piet van Bentum iz Garderena.

Srpski vojnici sahranjeni širom Holandije

Posle Velikog rata, neutralna Holandija je prihvatala ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji, mahom od španskog gripa.

Postoji više lokaliteta na kojima su sahranjeni srpski vojnici: Garderen (29), Nijmegen (21), Lonneker (17), Dordrecht (15), Hengelo (3), Rotterdam (2), Borger (2) Amersfoort (1) i Nieuw-Beerta (1). 88 grobova je 1938. godine ekshumirano zbog preseljenja u Čehoslovačku, a samo je poslednji navedeni do danas ostao u Holandiji.

Dogovoreno je da spomenik u Garderenu bude centralno obeležje posvećeno stradanju svih srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata na teritoriji Holandije (nalazi se ovde).

Nadahnuti pričom o zaboravljenim herojima, Tatjana i Fabian Vendrig i Džon M. Stinen pokrenuli su istraživanje o srpskim vojnicima sahranjenim u Holandiji, sa namerom da ispitaju njihovo poreklo, okolnosti pod kojima su preminuli i lokacije na kojima su sahranjeni.

Kao rezultat njihovog istraživanja nastala je publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”, kao i sajt www.secanje.nl gde su detaljno zabeleženi svi dostupni podaci.

Spomenik u Garderenu

U uglu reformističkog groblja u Garderenu stoji spomenik podignut u sećanje na srpske vojnike. U njegovoj neposrednoj blizini se nekada nalazio vojni kamp u kome je 29 vojnika preminulo od španskog gripa čekajući na povratak kući posle rata.

Holandsko-srpski odbor je 2006. godine postavio novi spomenik, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Holandiji i Ambasadom Republike Srbije. Njemu je 2007. godine dodat krajputaš po nacrtu oca Vojislava Bilbije.

Pored spomenika se nalazi i 29 krstova, kao znak sećanja na Srbe koji su prvobitno bili sahranjeni na ovom mestu. Nedavno su na konkursu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije odobrena sredstva za njihovu obnovu.

Izvor: secanje.nl

The post Pomen srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata sahranjenim u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Najbolji sagovornik na temu srpsko-holandskih kulturnih veza nesumnjivo je prof. dr Jelica Novaković-Lopušina, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, koja se ovom temom bavila najpre u svojoj doktorskoj disertaciji, a potom i u brojnim publikacijama.

Prof. dr Jelica Novaković-Lopušina je osnivač Grupe za nizozemske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, publicista, spisateljica i prevodilac. Svoju bogatu karijeru je posvetila proučavanju nizozemskog jezika i književnosti, kao i građenju kulturnih mostova između Srbije s jedne, i Holandije i Belgije s druge strane. Članica je uređivačkog saveta naučnog časopisa Comparatieve Nederlandistiek, urednica godišnjaka za holandsku i flamansku književnost Erazmo, dobitnica književne nagrade flamanskog PEN centra, kao i nagrade za prevođenje Holandske literarne fondacije Letterenfonds.

Ekskluzivno za naš magazin govori o međukulturnim vezama između Srbije i Holandije kroz vreme.

Kakva je bila percepcija srpske kulture u Holandiji u prošlosti? Na koji način su se Holanđani upoznavali sa dešavanjima na Balkanu?

– Slika o Srbiji i Srbima – naučna oblast koja se na nizozemskom tako prikladno naziva beeldvorming – počela je da me zanima onog trenutka kada je krajem dvadesetog veka došlo do promene u imidžu zapadnog Balkana. Kopkala me je razlika između slike koju imamo sami o sebi i one koji drugi imaju o nama. Takođe me je zanimalo da li je i ranije u istoriji bilo takvih imagoloških obrta. Istraživanja u okviru moje doktorske disertacije mnogo su mi toga razjasnila.

Kao prvo, da Nizozemlje i zapadni Balkan imaju relativno siromašnu prošlost kad su kulturni kontakti u pitanju, za razliku od recimo Češke, Mađarske, Poljske, Rusije, Turske. Mi smo jako dugo bili u najboljem slučaju samo usputna stanica ka moćnijim, bogatijim krajevima s kojima se trgovalo. Pa čak i to samo sporadično, s obzirom na to da su se više koristili pomorski putevi od kopnenih.

Druga stvar koju sam naučila je to da metoda copy-and-paste postoji još od davnina: ako vas jednom neki putopisac ocrni kao pijandure i verolomne, na primer, velika je verovatnoća da će se to provlačiti kroz mnoge kasnije putopise. U osnovi generalizacija uvek stoji neki lični doživljaj.

Treći bitan faktor je politička orijentacija. Ako govorimo o Holandiji (jer Flandrija je već druga priča), onda je na sliku o Srbiji i Srbima znatno uticalo to što smo pripadali (i još uvek pripadamo) različitim sferama geopolitičkih interesa. Dovoljno je setiti se holandske krilatice iz vremena reformacije Beter Turks dan Paaps, pa znati da nismo bili na istoj strani političkog spektra. Da ne govorim o strahu od širenja ruskog uticaja. Još u devetnaestom veku napisani su u Holandiji doktorati na temu tzv. Istočnog pitanja.

U kom periodu je kulturna veza između ove dve zemlje bila najjača?

– S oslobađanjem i osamostaljenjem Srbije otpočinje povećano obostrano interesovanje, i ekonomsko i političko, ali i kulturno. Prvi holandski slavista Hendrik Volfgang van der Mej (Hendrik Wolfgang van der Meij) napisao je studiju o srpskoj epskoj poeziji; pravnik i prevodilac K. Šuler tot Persem (Chr. Schüller tot Peursum) preveo je nekolicinu lirskih narodnih pesama. Otvaralo se novo tržište za holandsku robu, a trebalo je i sprečiti prodor ruskog uticaja u novonastaloj državi.

S druge strane, srpska vlada finansirala je prevod i publikaciju knjige „Holandska“ (Ollanda) italijanskog pisca De Amičisa zahvaljujući kojoj je veoma širok sloj stanovništva bio upoznat s prilikama i običajima u Holandiji. I taman kad su se razradili diplomatski odnosi, kad su se srpski počasni konzuli u Holandiji razmahali kako bi zainteresovali holandske privrednike za Srbiju, desio se Majski prevrat i brutalno ubistvo Aleksandra Obrenovića i njegove supruge. To je bio povod za prvi bojkot Srbije u dvadesetom veku, za prekid diplomatskih odnosa i prvi imagološki obrt. To ubistvo je do te mere šokiralo evropsku i holandsku javnost da je čak poslužilo i kao inspiracija za literarna dela. Tako je holandska spisateljica Katarina Alberdink Tejm (Catharina Alberdingk Thijm) napisala roman pod naslovom „Kraljevska ljubav. Drama u Srbiji“ (Koningsliefde. Het drama in Servië), a mesecima su objavljivani i romantizirani feljtoni manje poznatih autora.

Pozitivnom obrtu doprineo je koju deceniju kasnije holandski pisac i pustolov A. Den Dolard (A. Den Doolaard) svojim romanima i putopisima, ali tada je to već bila Jugoslavija koja ih je fascinirala svojom raznolikošću i pre svega orijentalizmom. Holandska fasciniranost orijentom bila je velika, verovatno zato što je to sušta suprotnost njihovoj racionalnosti i liberalizmu. A njima je, kao i svakom ljudskom biću, potreban protivteg. Na Ohridu je podignut spomenik Den Dolardu iz zahvalnosti što je doprineo pravoj najezdi holandskih turista oduševljenih njegovim romanom „Svadba sedmorice Cigana“ (De bruiloft der zeven zigeuners), punom strasti i sevdaha. Jezik veoma dobro beleži te mentalitetske razlike: „Nek ide život!“ je stav na koji će se Balkanac mnogo lakše odlučiti nego Nizozemac, bio on Holanđanin ili Flamanac.

Kakve posledice je na planu percepcije srpske kulture ostavio rat na Balkanu? Da li je kultura stradala zbog predrasuda?

– Čitav dvadeseti vek je, s malim prekidima, zapravo u znaku ratova na Balkanu, ali nisu svi imali iste posledice po sliku Srba i Srbije. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat doprineli su stvaranju slike o stradalničkom, ali hrabrom i istrajnom narodu. Veliku zaslugu za prodor te slike u Holandiji imali su holandski lekari i bolničari koji su kao dobrovoljci pritekli u pomoć na poziv srpskog Crvenog krsta. Spomenuću samo najpoznatijeg, hirurga dr Arijusa van Tinhovena (Arius van Tienhoven), počasnog građanina Valjeva, a bilo ih je još na desetine podjednako posvećenih.

Ta pozitivna slika se u potpunosti preokrenula krajem dvadesetog veka i rekla bih da je zvanična Holandija prednjačila u satanizaciji Srbije. Bilo je čak holandskih dobrovoljaca na ratištu u Hrvatskoj. Iz ličnog iskustva znam da sam svojim dnevničkim zapisima, objavljivanim u holandskoj i flamanskoj štampi tokom bombardovanja, nailazila na mnogo više razumevanja kod flamanskih čitalaca. No, uvek treba praviti razliku između javnosti i pojedinaca. Tokom istorije su pre svega pojedinci bili ti koji su gradili kulturne veze između Srbije i Nizozemlja, a ne toliko zvanične vlasti.

Kultura prva strada, a prva se i oporavlja. Ja sam prvi Lektorat za nizozemski jezik i kulturu osnovala srećom koju godinu pre raspada Jugoslavije. Tokom sankcija kao lektor nisam dobijala poštu od Nizozemske jezičke unije, jer im je bilo zabranjeno da imaju kontakte sa mnom. Samo zato što sam Srpkinja, bez obzira što sam predavala njihov jezik i kulturu. Takav je bio zvanični stav holandske vlade. Međutim, na ljudskom planu, pojedinci su me podržavali i pomagali da preguram to strašno vreme. I evo, sada sam potpredsednik Međunarodnog udruženja nederlandista.

Koliko se naše kulture danas prepliću?

– Preplitanje je možda prevelika reč, ali svakako je došlo do jednog novog kvaliteta u odnosima zahvaljujući brojnim našim zemljacima, koji su trajno ili privremeno došli u dodir s holandskom kulturom. To ostavlja tragove kako u mentalitetu, tako i u kulturi.

Zanimljivi su, recimo, književni radovi nekih naših mladih pisaca (Marko Car, Srđan Veljarević) koji su svoja izbeglička iskustva pretočili u literarnu formu. Neki naši pisci su čak čitaniji u Holandiji nego u Srbiji (Boris Čičovački), a evo i ja sam zanimljiv primer nekog ko živi u Srbiji a piše na nizozemskom. Podjednako je zanimljivo ono što se dešava na muzičkoj sceni zahvaljujući tome što su neki naši muzičari školovani u Holandiji (Slobodan Trkulja, Lena Kovačević). A što se slikarstva tiče, napisala sam svojevremeno članak o holandskim uticajima u savremenom srpskom slikarstvu, da spomenem samo uticaje Hijeronimusa Bosa, Rajsdala i Rembranta na Mihajla Đokovića Tikala. Postoje mnoge delatnosti u kojima su naši mladi stručnjaci stekli iskustva u Holandiji, a ta iskustva i promene koje ta iskustva često ostavljaju na pojedince, očituju se u svim proizvodima kulture. Ako se ne varam, i veoma popularna i kvalitetna serija „Jutro će promeniti sve“ plod je takvog jednog preplitanja.

Ono što bi mene zanimalo to je onaj drugi smer tog preplitanja. Jesu li ti naši zemljaci na neki način uticali na Holanđane i na njihov mentalitet i kulturu osim propagiranjem roštilja, rakije i vikend-lumpovanja u Beogradu?

U čemu vidite najveći potencijal za kulturne saradnje u budućnosti?

– Iskreno, korona mi je malo pomutila horizont, pa ne nazirem baš mnogo od budućnosti. Bojim se da će dobar deo kontakata nastaviti da se ostvaruje virtuelno. Možda to ima i nekih prednosti, s obzirom da smanjuje troškove i potencijalno ima neuporedivo širi krug korisnika, ali to prepuštam mlađim naraštajima. Ja sam iz doba direktnih kontakata. Da parafraziram refrenom jedne pesme iz sedamdesetih: If you can’t be with the one you love, love the one you’re with. Primetno je u svim zemljama zatvaranje i okretanje sebi.

Pa ipak, da ne završim pesimistički: upravo sam završila knjigu o koroni koju sam, zahvaljujući Skajpu, pisala zajedno sa Svenom Petersom (Sven Peeters) iz Antwerpena. Sa Svenom (koji inače vodi sjajan blog o svemu što se objavljuje o Balkanu http://balkanboeken.blogspot.com/) već sam napisala dve knjige, jednu o beogradskim kafanama (Het kafana-tribunaal) i jednu o odjeku Sarajevskog atentata (Wat kwam er uit een schot). Naša najnovija knjiga nosi naziv Toen vloog de vleermuis over de soep. Een corona-tribunaal. Eto našeg doprinosa kulturnoj saradnji!

The post Kulturne veze između Srbije i Holandije kroz vreme appeared first on Mama u Zemlji lala.

Bombama na knjige

Napadu je prethodio niz dramatičnih događaja s kraja marta 1941: vojni puč, demonstracije i istupanje Kraljevine Jugoslavije iz Trojnog pakta. Odbijanje saradnje za Hitlera je značilo da Jugoslaviju treba srušiti do temelja, i to tako što pre vojnih ciljeva treba uništiti mesta koja čuvaju nacionalno blago – ustanove kulture. Jer za osvajače prava pobeda nije kad su samo vojno nadmoćniji, već teže da unište i nacionalni identitet neprijatelja.

Sluteći šta se sprema, upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić pokušao je da organizuje evakuaciju najznačajnijih dela iz Narodne biblioteke. Prvobitno je planiran transport sanduka sa knjigama u Ovčarsko-kablarsku klisuru, u manastir Vavedenje, zatim u lagume ispod Tašmajdana, međutim – za sve je bilo kasno.

Nemerljiva šteta

Zgrada Narodne biblioteka je, nažalost, sravljena sa zemljom, a knjižni fond, koji je vekovima prikupljan, u potpunosti je uništen. U požaru koji je trajao danima, stradale su i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, srednjovekovni spisi, kao i čitav nacionalni fond, izuzev primeraka koji se nisu nalazili u zgradi. Bila je to najveća lomača knjiga u istoriji Evrope.

O šteti koja je našem narodu tada naneta i o tome da li smo je mogli izbeći, govori dokumentarni film “Sećanja iz pepela”, u kome su prikazani autentični snimci zgarišta i fragmenti sa suđenja nacističkom generalu Leru, koji je komandovao operacijom.

Suđenje nacističkom generalu

Bombardovanje Narodne biblioteke u Beogradu bio je najveći pojedinačni napad na kulturno nasleđe u Drugom svetskom ratu. Nakon poraza nacističke Nemačke, general Aleksandar Ler je izručen Jugoslaviji, gde mu se sudilo pred vojnim sudom.

Na suđenju je izjavio da je bombardovanje Narodne biblioteke naredio Hitler lično, “zato što je u toj ustanovi bilo sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet srpskog naroda.”

Unuka generala Lera je osetila potrebu da okaje grehe svojih predaka, te je prihvatila pravoslavno hrišćanstvo i zamonašila se u jednom manastiru Eparhije šabačke, gde i danas živi pod imenom Jovana.

Foto: YT printcreen

The post 80 godina od bombardovanja Beograda: Napad na nacionalni identitet appeared first on Mama u Zemlji lala.

O Mitrinoviću se u Srbiji ne zna mnogo, no njegovo delovanje i krug evropskih intelektualaca među kojima se kretao, zainteresovali su holandskog pisca i istoričara Gvida van Hengela, koji je na tu temu napisao knjigu „Vidovnjaci“. Promocija srpskog prevoda ove knjige, na kojoj će govoriti i sam autor, održaće se u ponedeljak u 19 časova.

Jedan od „vidovnjaka“

Dimitrije Mitrinović je u predratnom Sarajevu bio pesnik i urednik „Bosanske vile“, časopisa u kome je Andrić objavio svoja prva dela. Mesec dana nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, dospeo je na Zapad, bežeći od sigurnog rata u kome bi se, kao državljanin Austrougarske, morao boriti protiv Srbije. Živeći u Minhehu i Londonu, ovaj bivši „mladobosanac“ se okružio istaknutim evropskim intelektualcima spremnim da menjaju svet, među kojima su bili i ruski slikar Kandinski, holandski psihijatar Frederik van Eden, i mnogi drugi. Ta saradnja je rezultirala utopističkim idejama o intelektualnim komunama, ujedinjenoj Evropi i drugačijem, boljem svetu, objavljenim u Mitrinovićevoj knjizi „Treća sila“.

Širenjem svojih ideja i ukazivanjem na opasnosti od totalitarizma i kapitalizma, Mitrinović je u Londonu privukao veliki broj sledbenika. Bio je inicijator osnivanja Adlerovog društva za studije individualne psihologije, i pokrenuo je i uređivao časopis “Nova Evropa” (New Europe). Kao jedan od najkontroverznijih Srba svog vremena, dao je doprinos evropskim tokovima XX veka. U Londonu i dan danas postoji organizacija koja baštini Mitrinovićevo filozofsko delo.

O autoru knjige „Vidovnjaci“

Gvido van Hengel je holandski pisac i istoričar koji je doktorirao na temu Mlade Bosne. Studirao je u Groningenu, Jeni i Beogradu, otuda tečno govori srpski jezik. Godine 2014. objavio je delo „Dani Gavrila Principa“, kulturnu istoriju o generaciji mladih revolucionara uoči Prvog svetskog rata.

O motivima za pisanje o Mitrinoviću, autor kaže:

„Tokom pisanja doktorata o Mladoj Bosni fascinirao me je misteriozni srpski mislilac Mitrinović. (…) Za mene je, kao holandskog istoričara, interesantno što je on 1914. godine ostvario kontakt s Frederikom van Edenom, uticajnim holandskim piscem, utopistom, psihijatrom i reformatorom društva. Jedan od prvih tekstova koje Mitrinović piše u Engleskoj bilo je dugo halucinantno pismo Frederiku van Edenu: “Moram vas zamoliti za hitan savet i pomoć”, piše Mitrinović. “Svi mi koji verujemo u sutrašnju božansku Evropu i koji je pripremamo i uspostavljamo (…) svi mi, sa čitavog kontinenta, iz Engleske, iz Rusije, takođe iz Amerike i iz čitavog sveta, moramo pustiti ovaj svetski požar da bukti, kao čin razaranja i kao čin stvaranja.” Pismo sadrži konfuznu analizu u kojoj Mitrinović Evropu u plamenu zamišlja kao seme iz koga će se razviti “božansko čovečanstvo”. Ovo pismo iskoristio sam kao polazište za novu studiju, knjigu o evropskim utopijama u vremenu između izbijanja Prvog i Drugog svetskog rata. Nastala je knjiga o tome kako velika kriza podstiče uobrazilju i kako je rat iznedrio nove vizije o budućnosti i nove utopijske planove za Evropu.“

Promocija srpskog prevoda knjige „Vidovnjaci“ biće održana u ponedeljak, 15. marta u 19 časova, u organizaciji izdavačke kuće Clio i Kolarčeve zadužbine. O knjizi, Dimitriju Mitrinoviću i njegovom nasleđu govoriće: autor Gvido van Hengel, Goran Marković, dr Slobodan Marković i dr Nemanja Radulović, kao i prevodioci: dr Jelica Novaković-Lopušina, Gioia-Ana Ulrich Knežević, Mila Vojnović i Radovan Lučić Lutz.

Promocija će moći da se prati uživo na linku: https://youtu.be/8xnGo6hzass

Izvor: Clio

The post Holandski istoričar o Dimitriju Mitrinoviću – knjiga “Vidovnjaci” appeared first on Mama u Zemlji lala.