Početak Prvog svetskog rata je naterao Dimitrija Mitrinovića, srpskog avangardnog pesnika i člana Mlade Bosne, da se uputi na Zapad, sa idejom osnivanja filozofsko-kulturološke mreže mislilaca čiji bi zadatak bio da uzdignu Evropu. Godinama kasnije, on postaje uticajni filozof čije će neobične ideje privući brojne sledbenike.
O Mitrinoviću se u Srbiji ne zna mnogo, no njegovo delovanje i krug evropskih intelektualaca među kojima se kretao, zainteresovali su holandskog pisca i istoričara Gvida van Hengela, koji je na tu temu napisao knjigu „Vidovnjaci“. Promocija srpskog prevoda ove knjige, na kojoj će govoriti i sam autor, održaće se u ponedeljak u 19 časova.
Jedan od „vidovnjaka“
Dimitrije Mitrinović je u predratnom Sarajevu bio pesnik i urednik „Bosanske vile“, časopisa u kome je Andrić objavio svoja prva dela. Mesec dana nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, dospeo je na Zapad, bežeći od sigurnog rata u kome bi se, kao državljanin Austrougarske, morao boriti protiv Srbije. Živeći u Minhehu i Londonu, ovaj bivši „mladobosanac“ se okružio istaknutim evropskim intelektualcima spremnim da menjaju svet, među kojima su bili i ruski slikar Kandinski, holandski psihijatar Frederik van Eden, i mnogi drugi. Ta saradnja je rezultirala utopističkim idejama o intelektualnim komunama, ujedinjenoj Evropi i drugačijem, boljem svetu, objavljenim u Mitrinovićevoj knjizi „Treća sila“.
Širenjem svojih ideja i ukazivanjem na opasnosti od totalitarizma i kapitalizma, Mitrinović je u Londonu privukao veliki broj sledbenika. Bio je inicijator osnivanja Adlerovog društva za studije individualne psihologije, i pokrenuo je i uređivao časopis “Nova Evropa” (New Europe). Kao jedan od najkontroverznijih Srba svog vremena, dao je doprinos evropskim tokovima XX veka. U Londonu i dan danas postoji organizacija koja baštini Mitrinovićevo filozofsko delo.
O autoru knjige „Vidovnjaci“
Gvido van Hengel je holandski pisac i istoričar koji je doktorirao na temu Mlade Bosne. Studirao je u Groningenu, Jeni i Beogradu, otuda tečno govori srpski jezik. Godine 2014. objavio je delo „Dani Gavrila Principa“, kulturnu istoriju o generaciji mladih revolucionara uoči Prvog svetskog rata.
O motivima za pisanje o Mitrinoviću, autor kaže:
„Tokom pisanja doktorata o Mladoj Bosni fascinirao me je misteriozni srpski mislilac Mitrinović. (…) Za mene je, kao holandskog istoričara, interesantno što je on 1914. godine ostvario kontakt s Frederikom van Edenom, uticajnim holandskim piscem, utopistom, psihijatrom i reformatorom društva. Jedan od prvih tekstova koje Mitrinović piše u Engleskoj bilo je dugo halucinantno pismo Frederiku van Edenu: “Moram vas zamoliti za hitan savet i pomoć”, piše Mitrinović. “Svi mi koji verujemo u sutrašnju božansku Evropu i koji je pripremamo i uspostavljamo (…) svi mi, sa čitavog kontinenta, iz Engleske, iz Rusije, takođe iz Amerike i iz čitavog sveta, moramo pustiti ovaj svetski požar da bukti, kao čin razaranja i kao čin stvaranja.” Pismo sadrži konfuznu analizu u kojoj Mitrinović Evropu u plamenu zamišlja kao seme iz koga će se razviti “božansko čovečanstvo”. Ovo pismo iskoristio sam kao polazište za novu studiju, knjigu o evropskim utopijama u vremenu između izbijanja Prvog i Drugog svetskog rata. Nastala je knjiga o tome kako velika kriza podstiče uobrazilju i kako je rat iznedrio nove vizije o budućnosti i nove utopijske planove za Evropu.“
Promocija srpskog prevoda knjige „Vidovnjaci“ biće održana u ponedeljak, 15. marta u 19 časova, u organizaciji izdavačke kuće Clio i Kolarčeve zadužbine. O knjizi, Dimitriju Mitrinoviću i njegovom nasleđu govoriće: autor Gvido van Hengel, Goran Marković, dr Slobodan Marković i dr Nemanja Radulović, kao i prevodioci: dr Jelica Novaković-Lopušina, Gioia-Ana Ulrich Knežević, Mila Vojnović i Radovan Lučić Lutz.
Promocija će moći da se prati uživo na linku: https://youtu.be/8xnGo6hzass
Izvor: Clio
