Čačanska umetnica Maja Stojanović uspela je da ostvari san sledeći svoje srce. Iako je deo života provela u inostranstvu, ova mlada devojka je osećala duboku vezu sa svojim poreklom i tradicijom i njima se vratila onako kako najbolje ume – kroz umetnost, poželevši da strance upozna, a nas da podseti na blago koje imamo. I uspela je u tome – njena knjiga “Kod nas se kaže” za kratko vreme je postigla veliki uspeh.
Ukoliko planirate da nekoga obradujete knjigom, preporučujemo vam ovaj duhoviti jezički vodič kroz našu tradiciju.
Maja Stojanović se nakon studija u Sijetlu, gde stiče zvanje interdisciplinarne umetnice, po drugi put vraća u Čačak, rodni grad svojih roditelja. I ovoga puta povratak duguje velikoj ljubavi prema srpskoj kulturi, koja je inspiriše i motiviše. Kao član Udruženja vizuelnih umetnika Čačka, Maja aktivno učestvuje u kulturno-umetničkom životu grada, pa je imala priliku da se ostvari i u oslikavanju murala.
“Nisam lingvista, nisam istoričarka niti profesorka“ – stoji u predgovoru knjige “Kod nas se kaže”. Ko je zapravo Maja Stojanović?
– Bilo mi je pomalo nezgodno da odgovorim na ovo pitanje, ali sam brzo shvatila da je naslov ovog intervjua savršen odgovor. Rodila sam se u Torontu, te sam našu kulturu u početku posmatrala izdaleka. Sa jedne strane, nisam se osećala kao da potpuno pripadam njoj, a sa druge sam znala da sam to apsolutno ja. Ta daljina me je uvek vukla da sve više učim o našoj kulturi i, kada smo se sa mojih 12 godina preselili u Srbiju, konačno sam mogla da započnem život za kakvim sam žudela: život na svome, među svojima. Smatram da mi je život u Kanadi otvorio oči ka lepoti srpske kulture i da zbog toga nijedan deo naše tradicije nisam uzimala zdravo za gotovo. Kao umetnicu me inspirišu ljudi, događaji i stvari iz svakodnevnog života. Kada se ta moja umetnička priroda spojila sa već postojećom fascinacijom prema našem jeziku i kulturi, počela sam u svojim radovima da obrađujem srpsku tematiku.
Šta Vas je podstaklo da se otisnete u avanturu stvaranja knjige inspirisane nacionalnom tradicijom? Da li Vam je to što ste jezik svog porekla posmatrali sa distance pomoglo da jasnije sagledate njegovu vrednost, lepotu i bogatstvo?
– Otkako sam odlučila da se bavim ilustracijom, znala sam da bih jednog dana volela da ilustrujem knjigu. Međutim, nisam ni sanjala da ću jednoga dana imati priliku da ilustrujem i napišem knjigu. Inspirisale su me pojave iz svakodnevnog života – od onih kada kada baka u koka-kolu stavi kocku šećera da ‘izvuče sodu’, preko onih da od kafe može da mi ‘izraste rep’, pa do čuvenog straha od promaje i da se ne sme napolje s mokrom kosom.
Uticaji naših običaja polako su počeli da se ogledaju u mojim radovima. Prvo su to bili stripovi na temu ‘bapskih priča’, koji su se polako pretvorili u zasebne crteže sa fokusom na srpski jezik. Od 2017. delim svoje radove na društvenim mrežama, pre svega na Instagramu, i upravo tu sam, uz pomoć pratilaca, došla na ideju da obrađujem srpske izraze, idiome i izreke. S obzirom na to da sam se puno puta našla u situaciji da sam ‘srpske pojave’ morala da objašnjavam strancima, pomislila sam kako bi ovo bila savršena prilika da se upustim u analiziranje popularnih srpskih izraza na engleskom jeziku, ne bih li naš jezik i običaje proširila van granica Srbije. Nerviralo me je kada bi me u Kanadi zbunjeno gledali i pitali da nisam možda iz Sibirije i da li je tamo hladno, jer nisu znali za Srbiju, ili kada bi me pitali da li je to država u Africi. Bila sam iznenađena da sam ja toliko toga znala o njihovoj državi, a oni o mojoj ništa.
Odlučila sam da pokušam da to promenim, te sam se upustila u projekat na kom radim i danas: bukvalne ilustracije srpskih idioma i izreka. Progres mog rada se mogao ispratiti na Instagramu, ali sam sve vreme sanjala o tome da izdam knjigu kao neku vrstu priručnika kroz koji bi naši ljudi mogli da se podsete kreativnosti srpskog jezika, a stranci da nauče nešto novo. Interesovanje publike za moj rad je tokom vremena raslo, a onda sam slučajno upoznala Strahinju Vujića iz Jež izdavaštva, koji se oduševio idejom i odlučio da mi pomogne u ostvarivanju mog najvećeg sna.
Knjiga je podeljena u tri celine: Za njih se kaže, Veruje se i Kad se desi, u koje je utkan pogled našeg naroda na ljude i svet koji ga okružuje. Da li je bilo teško odabrati narodne izreke iz bogatog kulturnog nasleđa, šta je bio Vaš kriterijum i imate li svog favorita među umotvorinama?
– Kada sam ilustracije ‘kačila’ samo na Instagramu, nisam imala neki poseban kriterijum na osnovu kojeg biram izreku koju ću tog dana obraditi. Imala sam dugačak spisak predloga koji su mi ljudi slali i onda bih ga listala dok mi za neku ne sine ideja. Pre nego što sam dobila ponudu da izdam knjigu, imala sam već oko 40 ilustrovanih izreka na profilu. Kada sam upoznala Strahinju, zajedno smo došli do zaključka da bi knjiga trebalo da sadrži između 70-80 ilustracija, pa smo seli i napisali spisak za potencijalno nove ilustrovane izreke. Tu je bilo oko 160 ideja, od kojih je oko 100 realizovano, a 72 su objavljene u knjizi.
Za razliku od Instagramskih objava, knjiga je zahtevala red: da izreke ne budu nabacane i nepovezane. Na osnovu spiska koji smo sastavili, vrlo brzo smo uvideli da se izrazi i izreke mogu svrstati u tri kategorije: one koje se odnose na osobine ljudi, situacije i verovanja. Tako smo na kraju knjigu i podelili. Stvaranje samih crteža mi, naravno, nije teško palo, ali je bilo izazovno urediti knjigu, pa sam više nego zahvalna na pomoći koju sam dobila od svog urednika i izdavačke kuće Jež.
Kada je reč o omiljenoj izreci, ‘Bleneš ko tele u šarena vrata’ je jedna od prvih izreka koje sam ilustrovala, a i često je upotrebljavam. Ukoliko bih morala da biram, rekla bih da ima posebno mesto u mom stvaralaštvu, iako je svakom umetniku teško da izdvoji neko od svojih dela. To vam je kao da birate između svoje dece (smeh).
Kulturno nasleđe i tradiciju našeg naroda u knjizi ste predstavili na moderan način i na više nivoa, čineći ga na taj način prijemčivim i za mlade generacije. Pored izuzetnih ilustracija, svaka narodna izreka praćena je duhovitim tumačenjem i primerima iz svakodnevnog života u kojima se koristi, ali i varijantama ukoliko postoje. Da li ste konsultovali jezičke stručnjake i ko Vam je bio podrška na ovom putu?
– Morala sam u predgovoru da naglasim da nisam lingvista, niti istoričarka, niti profesorka jer nisam želela da ljudi shvate ovu knjigu kao oficijelni vodič kroz srpske idiome i izreke. Ideje za izreke sam sakupljala iz ‘naroda’ kao i njihova objašnjenja. Spisak idioma sam sastavila od predloga na Instagramu, zatim onih koje sam sakupljala među porodicom i prijateljima. Objašnjenja sam dobijala od baka i deda, rođaka, pa i istraživanjem na internetu. Svako objašnjenje koje prati ilustraciju napisano je iz moje perspektive. Nije retkost da se isti izrazi različito koriste u različitim krajevima. Upravo sam zbog toga želela da naglasim da se objašnjenja iz knjige ne uzimaju zdravo za gotovo, već da se shvate kao predstavljanje jedne strane tih izraza, a da verovatno mogu biti shvaćeni na mnogo drugih načina.
Naravno, finalni tekstovi su prošli recenziju lektorki, i na engleskom i na srpskom, koje su me ispravljale isključivo onda kada bi primetile da sam u potpunosti promašila značenje izreke. (smeh)
Iz štampe je izašlo i treće izdanje knjige. Da li ste mogli da pretpostavite da će knjiga doživeti takav uspeh?
– Ni u najluđim snovima. Bio je neverovatan osećaj kada je knjiga konačno stigla do mene i kada sam je prvi put držala u rukama. Ostala sam bez reči, bila sam presrećna, uprkos tome što još uvek nije bila u prodaji. Činjenica da sam u rukama držala knjigu koju sam i napisala i ilustrovala, za mene je bio veliki uspeh. Kada mi je izdavač javio da je za oko mesec dana rasprodato prvo izdanje od 1000 primeraka, mislila sam da sanjam. I ponovo, mesec dana kasnije, ‘otišlo’ je i drugo izdanje. Mislila sam da će interesovanje za knjigu vremenom opasti, ali deluje da nije tako. Iako mi još uvek deluje neverovatno, navikavam se na činjenicu da ljudi žele da pročitaju nešto što sam ja napisala. (smeh)
S obzirom na to da knjiga sadrži i ekvivalente na engleskom jeziku ali i umetnički prevod, stiče se utisak da je stvorena da obiđe svet i promoviše našu kulturu. Gajite li tu želju i da li promovišete svoj rad van granica naše zemlje?
Inicijalna ciljna grupa i jesu bili stranci, zbog čega sam u početku ilustracije objavljivala isključivo uz propratni tekst na engleskom. Međutim, brzo sam shvatila da se i naši ljudi oduševljavaju ovom tematikom, pa sam dodala i prevod na srpski. S obzirom na to da je ideja bila da napravimo neku vrstu priručnika ili vizuelne enciklopedije za lako učenje srpskih izraza, od početka sam želela da ona putuje izvan Srbije i proputuje svet. Oduševim se kada čujem dokle je sve stigla. Uglavnom dobijam poruke od ljudi koji su knjigu poklonili prijateljima u inostranstvu, ili od osoba čiji su partneri naši ljudi, pa ih je neko iznenadio knjigom uz koju mogu da vežbaju srpski. Odnedavno se knjiga nalazi i u našim knjižarama u Americi i Kanadi. Kada bih znala da je bar po jedna na svakom kontinentu, bila bih zadovoljna.
Foto: Privatna arhiva
