Novi ciklus putopisnog serijala “Bez aranžmana”, koji se emituje nedeljom u 18h na TV Vojvodina, čine 52 živopisne priče o gradovima Holandije i Belgije.
Autor emisije je novinar Blažo Popović, čija jezgrovita i poetična naracija prati zanimljive video zapise. U razgovoru za naš magazin otkriva nam utiske sa snimanja i svoje izvore inspiracije.
Putopisni serijal „Bez aranžmana“ privukao nam je pažnju zbog svoje teme – Nizozemlja, a već posle prve emisije uvideli smo da se radi o pravom televizijskom biseru. Kvalitetom je nalik na stare putopisne emisije iz zlatnog doba televizije, a kratkom i modernom formom odgovara navikama savremenih gledalaca. Nadahnuti opisi i informacije iz istorije, geografije, umetnosti, ali i svakodnevice, otkrivaju obilje zanimljivosti, novih čak i nama koji u Holandiji živimo. Za to je zaslužan autor serijala Blažo Popović, radoznali putnik, iskusni novinar i naš sagovornik.
Holandija i Belgija nisu čest izbor naših putopisaca. Zbog čega ste se vi baš za njih odlučili? Po kom kriterijumu odabirate zemlje koje istražujete na svojim putovanjima?
– Za kreativnost je neophodna opsesija. U mom slučaju, žudeo sam za Rembrantovom Noćnom stražom i slikama Hijeronimusa Boša. Zato sam izabrao Holandiju, a flandrijski deo Belgije je posledica moje opčinjenosti filmom Martina Mek Donahjua „U Brižu“. Želeo sam da proverim da li je taj stari grad zaista tako dosadan kako su o njemu pričali Kolin Farel i Brendan Glison. Možda to deluje blesavo kao motiv, ali bez te iskre umetnosti život bi bio previše siromašan.
Pre toga smo dve godine snimali Italiju, od Dolomita do juga Sicilije, ali to je lakše objasniti jer svi volimo tu magičnu zemlju. Naravno, Holandija i Belgija nisu samo slike i film, već pre svega fascinantna priča koja nas uči kako se savršen prostor za život može stvoriti iz borbe protiv prirode i života s njenim ćudima. Ako ne uspete da proniknete u razloge zašto i kako, onda je vaš dolazak u neki grad ili zemlju skoro uzaludan, onda ste samo korisnik Lonely Planet vodiča, i sve što vam ostaje posle putovanja su slike zdanja koje ste gledali kroz displeje mobilnih telefona. To su samo gradovi od piksela, u njima nema života.
Vodili ste zanimljive razgovore sa kustosima najznačajnijih holandskih muzeja. Koliko su se oni interesovali za vaš projekat? Koliko je bilo komplikovano dobiti dozvolu za snimanje?
– Kada dolazite iz male zemlje, kao što je Srbija, i predstavljate nepoznatu produkcijsku kuću, onda to nije baš sjajan početak saradnje. Ali, mi smo dosta profesionalno ušli u ceo projekat. Uz pismo o namerama, slali smo i trejler iz prve sezone koju smo snimili u Italiji i to se pokazalo kao sasvim dobar potez. Najveći broj muzejskih ustanova je prihvatio našu molbu i bili su veoma zadovoljni na kraju.
Imao sam prilike da razgovaram sa veoma cenjenim imenima iz sveta muzejske prakse, neki od njih su bili i nosioca francuskog ordena Legije časti. Teško da možete biti dovoljno pripremljeni za razgovor sa takvim ljudima. Naravno, svi su oni malo skeptični pre nego što se upale kamere, ograniče razgovor na tek nekoliko minuta, ali kako pitanja teku, opuste se i shvate da razgovaraju sa čovekom koji se potrudio da se pripremi i da sasvim dobro razume ono što ga zanima. Na to sam veoma ponosan.
Emisije obiluju zanimljivim informacijama koje ste uspeli da sažmete na pitak i poetičan način. Koliko dugo su trajale pripreme? Koje izvore ste primarno koristili pri istraživanju građe?
– Kada stanem na bilo koji trg bilo kog novog grada, zapitam se šta je to što se na njemu ne vidi, šta se krije iz fasada i zastava. Pred praznim papirom pomislim da će moje priče slušati oni koji ne znaju puno o onome što bih da približim, ali i oni koji znaju mnogo više od mene. Zato je to težak i vrlo mukotrpan proces. Jedini pouzdan izvor je zvanična literatura koju pronalazim u svojoj bibliteci, ali i na internetu u pdf izdanju. Onda sledi prevođenje, pa čitanje, učenje. Volim u šali da kažem da sam uz ovaj serijal završio još dva fakulteta, istoriju i istoriju umetnosti i još bezbroj specijalizacija iz mnogih oblasti. Na primer, da bih pisao o jednoj slici ili nekoj istorijskoj ličnosti, moram prethodno da razumem kontekst u kome je neko delo nastalo ili okolnosti koje su nekog heroja ili krvnika učinile takvim. Na žalost, najčešće o svemu tome nemam nikakva znanja. Posebno o istoriji Holandije i Belgije koja je toliko zamršena i kompleksna, da sam je jedva savladao.
Ako ste uspeli da primetite, u mojim pričama vlada melanholija. Trudim se da oživim duhove slavnih koji su živeli na prostorima o kojima pišem, da razgovaram sa njima, šetam uporedo gradom i delim njihovu sudbinu. Otud taj molski štim u emisiji. Ne bih ni umeo drugačije. Zbog svega toga, ponekad je teško pratiti moju naraciju, ima puno rukavaca. Lakše će biti kada to bude dobilo formu knjige, a upravo se priprema prva i to o Italiji. Nakon nje bi trebalo da uslede i ona o Holandiji i Belgiji, a potom i o Starom Mediteranu. To je poslednji serijal koji je u fazi montaže i sadrži priče o Siciliji i Tunisu.
Dosad smo imali prilike da pogledamo emisije iz Amsterdama i Hertogenboša. Šta nas čeka u nastavku serijala?
– Selimo se u flandrijski deo Belgije i idemo redom: Briž, Gent, Antverpen i Brisel. U Brižu smo snimali relikviju Svete krvi i razgovor sa monahom čije bratstvo još od dvanaestog veka brine o njoj, priče iz Istorijskog muzeja, o Van Ajku, muzeju-palati Lodevika van Gruthusa, visokog zvaničnika burgundskog dvora i jednog od najbogatijih ljudi u Brižu.
Emisije iz Genta donose storiju o Karlu Petom, caru Svetog Rimskog carstva koji je rođen u tom gradu, Gentskom oltaru – najkradenijoj slici u istoriji, Hugu van der Husu i mnogo čemu drugom. U Antverpenu smo posetili Plenten-Moretusov muzej štamparstva i muzej STAM, a u Briselu otkrivamo unutrašnjost kraljevske palate, muzeje stripa i automobila i Mini Evropu. Naravno, istorija tih gradova, zanimljivosti i anegdote, priče o pesnicima i piscima preovlađuju u svakoj od emisija.
Foto: Lična arhiva
