U centralnoj gradskoj biblioteci u Utrehtu održan je prvi sastanak čitalačkog kluba “Stranice”.

Okupile su se dame našeg porekla iz raznih gradova Holandije da podele svoja razmišljanja o pročitanoj knjizi. Milica Ivanković, moderatorka prvog sastanka, odabrala je za analizu nagrađivani roman Saše Stanišića – “Porijeklo”. Budući da sam naziv romana izaziva posebne emocije kod migranata, diskusija je bila vrlo izazovna i slojevita.

I roman “Porijeklo” i njegov prevod na holandski osvojili su Evropsku nagradu za književnost 2021. godine, koja je Stanišiću svečano uručena u Hagu.

Druženje čitalačkog kluba “Stranice” je zamišljeno kao relaksiran razgovor o knjizi i životu, kroz teme koje su svima bliske, uz par timskih aktivnosti koje će dati priliku da se svačija misao pretoči u reč.

Sastanak se svaki put održava u drugom gradu u adekvatnom prostoru, bilo javnom ili privatnom. Domaćice se smenjuju, a ona koja organizuje okupljanje ima čast da odabere knjigu prema svom čitalačkom senzibilitetu.

Naredno okupljanje se održava u Roterdamu, a čita se “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević. U pitanju je detektivski roman, čija se nesvakidašnja radnja odigrava u novobeogradskim blokovima.

Grupi se mogu pridružiti svi ljubitelji pisane reči koji su spremni da prevaljuju kilometre zarad razmene utisaka o književnim delima. Svi zainteresovani se mogu prijaviti mejlom na info@mamauzemljilala.com.

Nakon magazina, biblioteke, podkasta i čitalačkih radionica za decu, dijaspora u Holandiji dobila je i svoj prvi čitalački klub!

Ovako je sve počelo…

Četiri profesorke književnosti i srpskog jezika obrele su se u jednom kafiću, nadahnute gostovanjem nobelovke Svetlane Aleksijevič u Utrehtu. Zaključile su da im nedostaje razmena na višem intelektualnom nivou, jer su se komuniciranjem na stranom jeziku svele na proste rečenice. A kakav ti je jezik – takve su ti misli, kakve su ti misli – takav ti je život.

Povrh toga, zaključile su da ih spaja ista želja da prate književnu scenu na našim prostorima, što im profesija i nalaže. Ubrzo je postao jasno čemu to vodi. Veče je krunisano nazdravljanjem dva piva, jednog džin tonika i italijanskog rozea (detalji su važni, jer ipak je u pitanju književni klub).

Bez jasne ideje o imenu, a sa velikom željom usmerom ka istom, a izgovorenom drugačije, 29. septembra 2024. godine nastao je klub ljubitelja književne reči u Holandiji pod radnim nazivom “Nađimo se na pola puta”, kako mu je kumovao jedan književni entuzijasta kome san na oči nije dolazio.

Kasnije je, odlukom plenuma, ime preinačeno u “Stranice”, jer u Holandiji mi nismo stranci već – stranice.

Pa ipak, deviza ostaje ista – nađimo se na pola puta, u bilo kom gradu u Holandiji, jednom u dva-tri meseca.

The post Osnovan čitalački klub “Stranice” u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Organizaciju nam je predstavila Katarina Strahinić, direktor međunarodnih ogranaka OSSI i student u Belgiji.

U petak, 20. septembra 2024. godine u 16 časova, održaće se okupljanje srpskih studenata u Ambasadi Republike Srbije u Hagu, povodom početka nove studijske godine. Prijavite svoj dolazak ovde.

Organizacija srpskih studenata u inostranstvu OSSI nastala je 1997. godine, na inicijativu mladih koji su se školovali na univerzitetima širom Amerike i Evrope.

OSSI danas broji dvadesetak ogranka koji deluju u Americi, Kini, Rusiji, Beneluksu, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim državama. Sedište organizacije je u Beogradu, ali OSSI razvija partnerstva i sa ostalim gradovima širom Srbije.

Pored druženja i umrežavanja mladih, OSSI organizuje i brojne aktivnosti u Srbiji i inostranstvu.

Kako biste ukratko predstavili vašu organizaciju?

– Mi pružamo podršku i neophodne informacije mladima pri odlasku na studije u inostranstvo; predstavljamo srpsku kulturu stranim narodima, ali takođe učimo i od njih i prikazujemo i deliće njihovih kultura na instagram stranicama ogranaka OSSI-ja. Radimo na brojnim aktivnostima i organizujemo druženja unutar ogranaka, ali i u sklopu cele organizacije. Takođe, ohrabrujemo naše studente na povratak kući nakon usavršavanja.

Navedite nam neke aktivnosti koje OSSI organizuje.

– OSSI sprovodi brojne aktivnosti poput organizovanja raznih tribina posvećenih odlasku na studije u inostranstvo, saradnje sa partnerskim organizacijama na njihovim događajima, obezbeđivanja prakse za naše studente iz inostranstva, ali i razne druge aktivnosti i ideje koje kroz zajednički rad članova organizacije budu realizovane. 

U ovom magazinu se bavimo životom u Holandiji. Čime se bavi ogranak u ovom delu Evrope?

– Naš ogranak OSSI Benelux aktivno radi na prikupljanju novih članova i drago nam je što imamo priliku da predstavimo našu organizaciju široj javnosti. S obzirom da mi najbolje znamo da prelazak u drugu sredinu i kulturu nije lak, tu smo da posavetujemo, popričamo i ohrabrimo mlade koji tek započinju svoje studije u ovom delu Evrope. Naši glavni ciljevi su umrežavanje srpskih studenata, pružanje pomoći i smernica, kao i sklapanje dragocenih prijateljstava širom zemlje i sveta.

Studenti iz OSSI-ja su i volonteri “Pačije škole” u nekoliko gradova u Holandiji. Vikendom pomažu realizaciju čitalačkih radionica tako što čitaju priče deci i igraju se sa njima na srpskom.

Kako se studenti iz Holandije mogu priključiti vašoj organizaciji?

– Svi zainteresovani nam se mogu javiti putem društvenih mreža: ossi.rs i ossi.benelux na Instagramu; ili mejlom na prijave@ossi.rs. Rado ćemo odgovoriti na sva pitanja i potruditi se da svima nama studentski dani proteku u druženju i zadovoljstvu.

Foto: OSSI

The post Okupljanje srpskih studenata u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Troje dobrih prijatelja – Olja, Ema i Jan, udružilo je svoje talente, iskustva i interesovanja, sa željom da kreiraju sadržaj za naše ljude u emigraciji, kakav je njima samima (a i nama) nedostajao. Tako je, ukratko, nastao podkast “Odomaćeni”, koji je za kratko vreme osvojio simpatije široke publike.

Iako se epizode snimaju u Holandiji, ovaj šarmantni trio se obraća širokom auditorijumu i doslovno ne zna za granice. Tako su im se gosti javljali iz Kanade, Indonezije, Italije, Srbije, ali i sa skrivenih lokacija. Pored razgovora sa interesantnim sagovornicima (između ostalih, gosti su bili i Marko Vidojković, Rada Šešić, Boban Stojanović…), svaka epizoda sadrži i korisne savete, zanimljivosti i najave raznih događaja.

Kako su nas navikli na stalna iznađenja, sa velikim nestrpljenjem iščekujemo novu sezonu, koja počinje u petak, 1. marta. Propitali smo “Odomaćene” kako se pripremaju za snimanje i šta nas čeka u novim epizodama, a u njihovo ime odgovara Olja Vukašinović.

Izborom tema i gostiju obuhvatate široku publiku, svi vas rado slušamo. Po kojim kriterijumima birate teme i sagovornike?

– Hvala, raduje nas da je tako. Naš glavni kriterijum je da su nama samima sagovornici zanimljivi, da smatramo da je njihova priča važna, nadahnjujuća za naše slušaoce, i pre svega jedinstveno iseljeničko iskustvo. Jer ma koliko priča o odlasku od kuće i dolasku u nepoznato bila univerzalna od pamtiveka, svako od nas donosi svoju specifičnu vizuru i autentičnost prelomljenu kroz regionalno iskustvo i nasleđe. 

Motivacija da krenemo sa kreiranjem podkasta bila je i velikim delom ta da nismo bili zadovoljni sadržajima za dijasporu koji su već postojali na tržištu. Nismo osećali da se neko obraća baš nama. Tako smo rešili da postanemo sami svoja ciljna grupa i kreiramo nešto što mi želimo da slušamo i o čemu želimo da diskutujemo i prepričavamo sa prijateljima iz emigracije. 

Teme se same nameću, od najopštijih, do konkretnih lokanijih-holandskih. Sve ono što zaokuplja jednog emigranta. Od studenta, preko samaca, porodica, roditelja, pa i starijih i iskusnijih emigranata. Specifični su izazovi i načini njihovog prevazilaženja. Želimo da pružimo svoj mozaik šarenih iseljeničkih iskustva. 

Odajete utisak skladnog tima, a nesumnjivo svako ima svoje zadatke. Ko je za šta zadužen u stvaranju jedne epizode? Podelite sa nama proces nastajanja.

– Hvala na ovoj konstataciji. Drago nam je da odajemo takav utisak. To i jeste istina. Nas troje smo pre svega veoma bliski prijatelji i iz tog odnosa je iznikao podkast. Najkraće rečeno, o svemu odlučujemo zajedno. Od izbora tema, sagovornika, saradnika, rasporeda epizoda, termina za snimanje i svih ostalih tehnikalija. 

Što se praktične strane tiče, Jan je u potpunosti zadužen za produkciju, jer je to njegova uža specijalnost i time se profesionalno bavi, takođe i vodi podkast. Ema je najzaslužnija za marketing, društvene mreže i rubriku aktuelnosti, uz povremeno vođenje, dok sam ja najčešće zadužena za pisani deo od prepiske s gostima i osmišljavanja pitanja, odnose s medijima, kao i vođenje emisija. 

Međutim, ovo je samo okvirna podela, preponosni smo na to što smo svi koliko-toliko za sve. I to je velika prednost organizacije i logistike, tako da se dogovaramo i uklapamo u skladu sa mogućnostima.

Koliko je interesovanje dijaspore za ovakvim vidom komunikacije? Odakle vas najviše ljudi sluša?

– Interesovanje dijaspore je veliko i potvrdilo je ono što smo mi naslućivali, a to je da je ovakav sadržaj bio iščekivan i potreban, a da ga nije bilo. Svakodnevno dobijamo poruke, komentare, predloge za goste i teme, i to je nešto što nas veoma raduje.

Važno je istaći da naši slušaoci nisu samo u rasejanju, već je veliki broj slušalaca iz regiona, prvenstveno Srbije i Hrvatske. To su ljudi koji i sami razmišljaju o iseljenju, ljudi koji imaju prijatelje i porodicu u dijaspori i koji ih na ovaj način bolje razumeju, kao i radoznali pojedinci koje zanima kako je to živeti negde drugde, ali i fanovi određenih gostiju koji žele da čuju svoju omiljenu ličnost kako govori i na temu emigracije. 

Najviše ljudi nas sluša u Holandiji, Srbiji, Nemačkoj, BiH, Hrvatskoj, Americi i Kanadi. 

Šta vas je inspirisalo da napravite kolažnu formu, a ne razgovor od dva sata?

– Podkast je samo način distribucije – kao radio. A ako ste ikada slušali radio, znate da postoje različiti radijski formati i emisije. Kolažna emisija je odgovarala našem senzibilitetu i svemu što smo želeli da ispričamo – bavimo se i aktuelnostima i “evergrin” sadržajima, i dubokim intervjuima i praktičnim savetima. Takav koncept, upakovan u emisiju koja je uglavnom kraća od sat vremena, zvuči moderno i sveže, što takođe, odgovara našoj ciljnoj grupi i predstavlja kontrast mnogim sadržajima za dijasporu. Najviše emisija za dijasporu proizvode javni servisi, ali oni često pokušavaju da pokriju previše široku ciljnu grupu – a ne možete se na isti način obratiti nekome ko je emigrirao pre 40-50 godina i nekome ko je to uradio u prethodnih deset.

Ko su vam uzori iz sveta podkasta? 

– Od uzora svetski poznatih podkasta koji obrađuju teme emigracije izvojili bismo Borderlines (kanadski podkast čiji su gosti stručnjaci poput advokata i akademika koji diskutuju na ovu temu), An Immigrant’s Life (podkast koji široko obrađuje imigratske teme, ali i sve sto ih prožima. Od odrastanja u imigrantskoj porodici, preko školovanja, društvenih prilika i neprilika ako vaše poreklo nije domaće, zašto se ljudi istih nacija i vera i u inostranstvu češće venčavaju jedni s drugima, pre nego sa strancima itd.), Bangkok Podcast (prati život stranaca u Bangkoku i veoma je interesantan i svima nama sa strane koje zanima kako izgleda život, ali i turizam u ovom posebnom azijskom gradu) i švedski The Local: Sweden in Focus (bave se švedskim aktuelnostima za internacionalce na engleskom jeziku).

Što se  produkcijskih uzora tiče, Jan ističe Twenty Thousand Hertz, kao i komercijalni radio. 

Slušate li ostale podkaste namenjene dijaspori?

– Da, slušamo i volimo da čujemo na koji način kolege obrađuju ovu nama važnu temu. Najviše uživamo u sadržaju i kvalitetu podkasta Radio Karantin i Cosmo radio. Svaki od njih na sebi svojstven način donosi vesti i priče iz emigracije na našem jeziku. 

Dokle dosežu vaše ambicije za “Odomaćene”? Imate li nameru da širite koncept, teme, tim saradnika?

– Nebo je granica! Šalim se malo, ali generalno smo veoma otvoreni za širenje koncepta, saradnje i istraživanje teme povodom koje smo strastveni na najrazličitije kreativne načine. Želje i entuzijazam nam ne manjkaju. Mogućnosti su nešto drugo, kao i u svakom preduzetničkom poduhvatu. Postoje izazovi, ali se nadamo da ćemo ih vremenom uspešno prevazilaziti i usput naučiti nešto novo. 

Veoma smo ponosni na prvu sezonu i kako smo sve to izneli. Dalje ambicije su da svaka sledeća sezona bude na tom nivou i još bolja i kvalitetnija sa mnoštvom drugačijih priča iz emigracije. Jer je to ono što naši slušaoci zaslužuju. 

Na pragu smo nove sezone “Odomaćenih”, koju sa nestrpljenjem iščekujemo. Koje goste i teme možemo očekivati u narednoj fazi?

– I mi joj se neizmerno radujemo i jedva čekamo da čujete sve što smo vam spremili. Prva epizoda nove sezone nam stiže u petak, 1. marta, a svaka sledeća za dve nedelje. Kao i do sada, epizode možete slušati na našem sajtu, na youtube-u i na svim platformamama na kojima slušate podkaste. 

Da vam malo zagolicamo maštu, u ovoj sezoni govorimo više o sportu, muzici, preduzetništvu u dijaspori, a nastavljamo razgovore o kinematografiji sa jednom od filmskih legendi našeg regiona. Naravno tu su i dalje konkretni praktični saveti, aktuelna dešavanja u Holandiji i još mnogo toga. 

Ekskluzivno za Magazin o životu u Holandiji, otkrivamo da će nam gost u prvoj epizodi biti svetski poznati reditelj hrvatskog porekla – Rajko Grlić! 

Foto: privatna arhiva

The post Podkast “Odomaćeni” – u susret novoj sezoni appeared first on Mama u Zemlji lala.

U raljama života je nakon 4 osvojene Zlatne Arene u Puli, osvojio i srca gledalaca širom Jugoslavije svojom fantastičnom glumačkom podelom u kojoj su se našli, između ostalih, i Gorica Popović, Bogdan Diklić, Rade Šerbedžija, Mira Furlan, Bata Živojinović i Miki Manojlović.

Amsterdamska projekcija, koja će se održati u nedelju, 10. decembra u 19h, organizovana je u čast života i stvaralaštva nedavno preminule spisateljice Dubravke Ugrešić, na čijoj knjizi je zasnovan scenario.

Film će biti prikazan sa engleskim titlovima, a razgovor nakon filma vodiće se na engleskom jeziku. Pored Rajka Grlića, gost večeri je i Angela Dekker, koja piše biografiju Dubravke Ugrešić.

U saradnji sa Kulturnim centrom “De Balie”, magazin “Mama u Zemlji lala” poklanja četiri besplatne karte najbržim čitaocima koji se jave na info@mamauzemljilala.com.

Izvor: De Balie

The post Film “U raljama života” u Amsterdamu – omaž Dubravki Ugrešić appeared first on Mama u Zemlji lala.

Intenzivno se traga za novim nastavnikom, kako bi se dečica što pre vratila u školske klupe.

Nakon dve izuzetno uspešne godine, učiteljica Biljana Krčum ustupa svoje radno mesto novom kolegi ili koleginici.

Otvoren konkurs

Nastava u Srpskoj dopunskoj školi se obavlja pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a uz svesrdnu pomoć i sponzorstvo udruženja „Srpsko omladinsko prijateljstvo“ iz Roterdama.

Radi izvođenja nastave u inostranstvu, u svojstvu honorarnog nastavnika, može biti angažovano lice koje:

– ima regulisan boravak u Holandiji;

– poseduje osnovno znanje za rad na računaru (može se priložiti bilo kakav dokaz, položen ispit na fakultetu, kurs ili sl.);

– zna jezik strane države u kojoj se angažuje, na nivou B1 Zajedničkog evropskog okvira (nije obavezan propisan stepen znanja, može i niži);

– ispunjava uslove propisane zakonom i pravilnikom kojim se uređuje stepen i vrsta obrazovanja nastavnika i stručnog saradnika u osnovnoj školi za ostvarivanje nastave iz odgovarajućih predmeta, i to za:

– nastavnika razredne nastave;

– nastavnika srpskog jezika i književnosti;

– nastavnika stranog jezika i književnosti.

Prijave ili pitanja se mogu slati na konzularno.hag@mfa.rs

The post Srpska škola u potrazi za novom učiteljicom appeared first on Mama u Zemlji lala.

Pregledajte svoje police i donirajte knjige za decu i odrasle koje više nećete čitati, a nekom drugom mogu mnogo značiti.

Jedan od najvećih nedostataka života u Holandiji jeste manjak kulturnih ustanova kakva su pozorište, kulturni centar ili biblioteka na našem jeziku.

Mnogi iz matice dovlače kofere pune knjiga, koje možda ni ne bi kupovali kada bi postojala mogućnost sistemskog razmenjivanja (a tada bi u prtljagu ostalo više mesta za kafu i plazmu). Još više knjiga je zarobljeno po tavanima i kutijama, bez izgleda da će ikada više biti pročitane.

Zbog toga je magazin Mama u Zemlji lala, na predog čitalaca, pokrenuo inicijativu za otvaranje Srpske biblioteke u Ambasadi u Hagu.

Projekat je oberučke prihvaćen. Ambasada će dati prostor, a Aleksandra Pavlović, bibliotekarka i urednica magazina Mama u Zemlji lala, pobrinuće se za organizaciju biblioteke.

Uključite se i vi

Ukoliko ste u prilici da donirate nekoliko knjiga iz svoje biblioteke, pišite nam na info@mamauzemljilala.com ili ih pošaljite poštom na adresu: Embassy of Republic of Serbia (za biblioteku, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag.

Možda biste želeli da nam pomognete u održavanju biblioteke? Javite nam se da vas dodamo na spisak volontera.

Pomozite nam da zajedno napravimo nešto izuzetno za sve naše ljude koji žive u Holandiji.

The post Donirajte knjige za biblioteku u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Uskršnji praznici su prava prilika da se okupimo na bogosluženju u nekom od hramova SPC. Ukoliko poželite da se pridružite molitvi, ovo su adrese i rasporedi bogosluženja za uskršnje praznike u četiri parohije u Holandiji:

Rotterdam

Parohija Svete Trojice, Lede 121, 3075 HH Rotterdam, Holandija

Raspored bogosluženja:

VELIKI ČETVRTAK Četvrtak, 13. april 2023. u 19 časova ~ Čitanje 12 Jevanđelja o stradanju Gospoda Isusa Hrista

VELIKI PETAK Petak, 14. april 2023. u 19 časova ~ Večerne bogosluženje Iznošenje Plaštanice

VELIKA SUBOTA Subota, 15. april 2023. Crkva će celog dana biti otvorena ~ Čitanje Psaltira i Svetog pisma nad Grobom Gospodnjim

VASKRS Nedelja, 16. april 2023. u ponoć ~ Ponoćna liturgija; u 10 časova ~ Sveta liturgija

VASKRSNI PONEDELJAK Ponedeljak, 17. april u 10 časova ~ Sveta liturgija

VASKRSNI UTORAK Utorak 18. april u 10 časova ~ Sveta liturgija

https://www.svetatrojicaroterdam.com

Amsterdam

Parohija Sveti Nikola, Stationsstraat 13, 1506 DA Zaandam

Raspored bogosluženja:

VELIKI ČETVRTAK Četvrtak, 13. april 2023. u 18 časova ~ Liturgija i čitanje 12 Jevanđelja Hristovih stradanja

VELIKI PETAK Petak, 14. april 2023. u 18 časova ~ Iznošenje Plaštanice

VELIKA SUBOTA Subota, 15. april 2023. u 10 časova ~ Velika Subota

VASKRS Nedelja, 16. april 2023. u 9 i 10 časova ~ Vaskrsenje Hristovo ~ Pasha ~ Uskršnje jutrenje i liturgija

VASKRSNI PONEDELJAK Ponedeljak, 17. april u 10 časova ~ Sveta liturgija

VASKRSNI UTORAK Utorak 18. april u 10:00 ~ Sveta liturgija

www.parohija-amsterdam.nl/

Utrecht

Parohija Svetog Simeona Mirotočivog, Lutherse kapel, Woudenbergseweg 38, 3701BC Zeist

Raspored bogosluženja:

VELIKI PETAK Petak, 14. april 2023. u 19 časova ~ Večernja služba sa iznošenjem plaštanice

VASKRS Nedelja, 16. april 2023. u 10 časova ~ Sveta liturgija i zajednička trpeza posle službe

www.svetisimeonutrecht.com/

Nijmegen

Parohija Sveti Sava, Van der Monderweg 22, 6685 BP Haalderen

Telefon za informacije: +31 6 83412206

https://www.spc-nijmegen.nl/

Hristos voskrese, radost donese!

Foto: T. Ćorić

The post Među svojima: Uskrs u srpskoj crkvi u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ovaj iznenađujući rezultat uzdrmao je politiku za koju se zalaže aktuelna vlada Holandije i njen dugogodišnji premijer Mark Rute.

Izbori za predstavnike senata održani su 15. marta 2023. godine u 12 holandskih provincija, i to u jeku nezadovoljstva poljoprivrednika čiji su protesti žestoko suzbijani.

Pobuna seljaka protiv aktuelne vlasti traje već duže vreme, jer se zbog usklađivanja sa planom Evropske unije za smanjenje emisije štetnih gasova, radikalno smanjuje stočni fond. Najveću posledicu te reforme osetiće holandski poljoprivrednici, zbog čega već mesecima protestuju. Na provincijskim izborima njihove interese predstavljala je nova stranka BBB, koju predvodi Karolin van der Plas.

Vidno uzbuđena, Karolin je po objavljivanju rezultata najpre opsovala, a zatim objasnila tajnu njihovog uspeha: “Razočarani birači su ranije ostajali kod kuće, a sada su rešili da izađu i glasaju.”

Pokret poljoprivrednika je, naime, sada prvi put učestovao na provincijskim izborima i odneo je ubedljivu pobedu u svih 12 provincija, osvojivši ukupno 15 od 75 mesta u senatu.

Sudeći prema rezultatima izbora, farmerima su se pridružili i ostali nezadovoljni građani. Kriza raste u mnogim sektorima: visoke cene nekretnina, manjak stambenog prostora, nedostatak radnika, veliki priliv migranata, inflacija, štrajkovi, visoka cena gasa, ekološke mere… Sve to je dovelo do ovakvog rezultata koji će ostati upamćen kao veliko iznenađenje.

Stranka premijera Marka Rutea (VVD) izgubila je dva mesta, te umesto dosadašnjih 12 sada ima 10 stolica u senatu. Po popularnosti je spala na drugo mesto, negde čak i na treće.

Najveći gubitnik ovih izbora je nekada perspektivni Tjeri Bode (Thierry Baudet) i njegov Forum za demokratiju, koji je sa 12 spao na samo dva predstavnika. Razlog tome je njegova otvorena podrška Trampu i Putinu, kao i širenje teorija zavere, što su birači surovo kaznili.

Istoga dana održani su izbori i za održavanje vodotokova, koji su u Holandiji veoma važni. I tu je stranka BBB, po svemu sudeći, dobila najviše glasova.

Novonastalo stanje bi moglo ozbiljno da utiče na dalje sprovođenje reformi vlade, posebno na deo koji se odnosi na smanjenje emisije štetnih gasova. Ipak, iako je stranka BBB ubedljivi pobednik ovih izbora, neće im biti lako da pronađu dovoljno istomišljenika sa kojima bi oformili većinu u senatu.

Izvor: NOS

The post Trijumf farmera na pokrajinskim izborima u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Adaptacija na život u inostranstvu se u društvu daleko lakše podnosi, a komunikacija se najčešće odvija preko interneta. Tako su se preko Instagrama upoznale Ema, Olja i Marina, koje su poželele da udruženim snagama okupe i ostale žene sa Balkana. U subotu 11. marta 2023, u prijatnom ambijentu amsterdamskog (a našeg!) restorana “Mama’s & Tapas”, okupilo se šezdeset naših žena iz svih krajeva Holandije da zajednički nazdrave ženskoj energiji dijaspore.

Prema rečima organizatorki, njihova prvobitna očekivanja su uključivala do tridesetak mesta. Zbog ogromnog interesovanja taj broj je dupliran, a mogao je biti i daleko veći da kapacitet restorana nije ograničen. Ulaznice su planule u jednom danu, a mnogo zainteresovanih je, nažalost, ostalo bez mesta.

Organizatorke su se postarale za to da svako sedne za sto sa sebi nepoznatima, kako bi podstakle nova poznanstva. Već posle pola sata, graja i žamor su se čuli do susedne ulice. Nakon četiri sata druženja, svako je stekao bar četiri nove prijateljice.

”Bilo je divno sresti se uživo, prepoznati neka dobro poznata lica, neke koje smo do sada samo znale preko društvenih mreža i posebno neka potpuno nova lica koja smo imale priliku da upoznamo”, navode organizatorke.

“Događaj je prevazišao sva naša očekivanja. Bilo je prelepo osetiti našu žensku energiju, osmehe, razdraganost i veselu graju na našem jeziku. Najviše nas raduje da su žene poželele da se opet okupimo. To nam daje vetar u leđa. Sigurne smo da je ovo bilo prvo od mnogih budućih druženja.”

Svaka od učesnica je iz restorana izašla sa osmehom na licu i poklonom u ruci. Nadamo se da će i ostali slediti primer ovih divnih dama i u svom gradu organizovati okupljanje.

Ukoliko želite da se pridružite ovoj sjajnoj ekipi, pratite na Instagramu @pohod_na_vetrenjace, @sugarlema i @marina2204.

Fotografije: Olivera Vukosavljević, Ema Kapičić, Marina Biljak

The post Ženska Fešta na kanalu u Amsterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Obrazovni sistemi u državama bivše Jugoslavije značajno se razlikuju u odnosu na holandski, uprkos činjenici da su u pitanju evropski obrazovni obrasci. To je razlog zašto se često vraćamo ovoj temi pokušavajući da na osnovu sopstvenih iskustava i saznanja rasvijetlimo neke pojedinosti ovog vrlo složenog sistema, te pomognemo sunarodnicima koji se doseljavaju u Holandiju sa djecom školskog uzrasta, ili onima čija su djeca rođena u Holandiji i nalaze se pred vratima škole.

Škola obavezna od pete godine

U Holandiji je školovanje obavezno za svako dijete od pet do 16 (odnosno 18) godina, tj. dok se školovanje ne završi diplomom sa kojom mlada osoba može da se stupi u radni odnos ili produži školovanje na višoj školi, koledžu ili univerzitetu.

Obrazovni proces započinje u osnovnoj školi uglavnom kada dijete napuni četiri godine (sa pet je obavezno) i traje do njegove 12. godine u osam razreda iliti grupa. Prve dvije grupe su pandan našem predškolskom obrazovanju, dok od treće grupe počinje učenje čitanja, pisanja i računanja. Na kraju osnovnog školovanja djeca rade završni ispit na osnovu kojeg se, između ostalog, dalje usmjeravaju u srednjoškolsko obrazovanje.

Prva mogućnost je praktično obrazovanje (praktijkonderwijs), ukoliko dijete ima sklonost ka manuealnim poslovima, traje do šest godina, pretežno do 18. godine života, ali može i da se skrati ili produži po potrebi. Nakon toga osoba može da se zaposli, ili da produži školovanje na višoj školi (MBO). Druga opcija je VMBO koji traje četiri godine i nakon toga se nastavlja na MBO 1, 2, 3 ili 4 u zavisnosti od VMBO diplome koju neko posjeduje. Treća opcija je 5 godina školovanja (HAVO) ili 6 godina (VWO) ukoliko je dijete određeno za ovaj tip škole po završetku procesa osnovnog obrazovanja i u zavisnosti od tipa srednje škole, o čemu smo detaljno pisali.

Nakon MBO diplome moguće je i nastaviti školovanje na koledžu (HBO). Školovanje se može produžiti na HBO i nakon stečene diplome HAVO ili na univerzitetu sa diplomom VWO.  U Holandiji postoje četiri tehnička univerziteta, jedan otvoreni univerzitet, šest opštih i četiri specijalizovana univerziteta, dok koledža ili HBO u Holandiji ima oko 40. Školovanje na koledžu traje četiri godine, a na univerzitetu tri za osnovne studije, nakon čega slijedi master.

Škola prati i usmjerava učenika

Kao što se tipovi škola razlikuju po finansiranju, programima koji se koriste, pa čak i provincijama u kojima se nalaze, tako se razlikuju i načini ocjenjivanja. U nekim školama se djeca ocjenjuju ocjenama od 1 do 10, pri čemu ocjene ispod 5,5 nisu prolazne, dok u nekima ocjena uopšte nema.

U okviru obrazovnog procesa moguća su preusmjeravanja i uzlaznom i silaznom putanjom. Ukoliko dijete ima loš uspjeh donosi se odluka da obnovi godinu (blijven zitten). Isto tako može da preskoči godinu ukoliko ima izuzetno dobar uspjeh. To se dešava uglavnom u osnovnoj školi, ali moguće je i da napreduje na viši nivo, odnosno drugi tip škole i u srednjoj školi.

Dijete koje postiže dobre rezultate u MBO može da se preusmjeri na viši MBO nivo i dalje na HBO ukoliko to želi. Moguće je i nakon prve godine studija HBO preći na univerzitet. Isto tako je moguć i obrnut proces. Ako su rezultati u toku srednjoškolskog obrazovanja slabi, prelazi se na drugi tip školovanja, sa VWO na HAVO, sa HAVO naVMBO, ili u okviru VMBO na niži nivo VMBO.

Za školovanje nikad nije kasno

Međutim, ni po završetku obrazovnog procesa ili zaposlenja tu ne mora biti kraj. U Holandiji ćete često čuti da je neko nakon niza godina u jednom poslu, ili čak usred vrlo uspješne karijere, odlučio da promijeni posao, nerijetko i zanimanje. Tada se ponovo otvaraju vrata obrazovnog sistema koji svakom pojedincu omogućava da preusmjeri svoje kapacitete i sposobnosti, usvoji nova znanja i počne raditi posao koji mu više odgovara, koji ga čini zadovoljnijim ili sa kojim se bolje zarađuje. S obzirom na potencijal poslovne sfere, mogućnosti su zaista velike, te u Holandiji ljudi imaju i taj luksuz da biraju posao. Jedno od najčešćih pitanja kada se odlučuje da li da se posao prihvati ili ne jeste, da li vam to odgovara, ili kako Holanđani kažu – da li je posao leuk.

Velika mogućnost izbora

Da bismo dobro razumjeli holandski obrazovni sistem i pomogli svojoj djeci pri izboru, neophodno je izaći iz okvira obrazovnog sistema kroz koji smo sami prošli u Srbiji, BiH ili nekoj drugoj državi.

Osnovna razlika ogleda se u tome što su naši obrazovni sistemi dosta kruti, vrlo sporo se mijenjaju i svako dijete tretiraju na isti način bez obzira na to da li je dijete po mogućnostima ispod ili iznad grupe u kojoj se nalazi. Dakle, možemo reći da se bave grupom, a ne pojedincem, odnosno učenikom i njegovim mogućnostima ili potrebama. Poznata je već ona metafora o našem obrazovnim sistemima u kojima se savladavanje tog sistema posmatra kao drvo na koje se treba popeti, uprkos činjenici da su mnoga djeca po svojoj prirodi ribe, te samim tim nisu predodređena za penjanje uz drvo.

Sa druge strane, holandski obrazovni sistem je daleko fleksibilniji, dijete posmatra kao pojedinca i usmjerava ga s obzirom na njegove sposobnosti i postignuća.

Sve navedeno ukazuje na jedan veliki diverzitet u izboru zanimanja, čemu školovanje vodi, i to je zapravo ključna razlika u odnosu na naše obrazovne sisteme. Broj zanimanja i profesija koje dijete može izabrati i kojima se može baviti je neuporedivo veći u odnosu na ono što se nudi u našim matičnim državama. O svakom pojedinačno se dijete i roditelji mogu informisati na sajtovima škola ili univerziteta, uključujući mogućnosti zapošljavanja i opis zanimanja na koje se dati profil odnosi.

Takođe, često se organizuju dani otvorenih vrata škola, univerziteta, te upoznavanje sa profesionalcima iz određenih oblasti sa ciljem da se djeca upute u pojedinosti mogućih izbora. To je naravno u tijesnoj vezi sa potrebama tzv. tržišta rada, koje su daleko veće i fleksibilnije u bogatijim zemljama poput Holandije.

S obzirom na činjenicu da je u Holandiji očigledan nedostatak radne snage u svim oblastima društvenog života, te da se rade konstantne projekcije potreba za radnom snagom, dijete se može uputiti u smjeru koji ga zanima, bez velike bojazni za buduće zaposlenje. Naravno, svaki izbor budućeg zanimanja povlači određene posljedice, te se unaprijed može pretpostaviti da se u određenim oblastima više zarađuje, lakše napreduje ili su bolji uslovi rada, ali se sa izvjesnom sigurnošću može reći da su roditelji rasterećeni strahova za budućnost svoje djece u pogledu zaposlenja ili zarade, kao kada vam dijete na Balkanu kaže da recimo želi da se upiše na književnost, filozofiju, umjetnost…

Izbor na kraju svakako treba da bude djetetov, roditelj je tu da ga podrži, ali i da kao zrela i iskusnija osoba ukaže na sve aspekte izbora, ili ako ništa drugo, navede dijete na preispitivanje sopstvenog stava i tako doprinese da ono na kraju bude sasvim sigurno u svoju odluku.

The post Po čemu se obrazovanje u Holandiji razlikuje od našeg appeared first on Mama u Zemlji lala.