Od 1. oktobra 2026.

“Folk”, baletska predstava Dunje Jocić

U svim većim holandskim gradovima

Karte

4. oktobar 2026.

Utakmica Holandija – Srbija, fudbal

Philips Stadion, Eindhoven

Karte

9. oktobar 2026.

“Umetnost sećanja / Milestones”, dokumentarni film Jelene Radenović o antifašističkim spomenicima u Jugoslaviji

LAB-1, Eindhoven

Karte

10. oktobar 2026.

“The Story of Harvest”, kratki film Igora Schillera

Museumnacht, Den Haag

Karte

22. oktobar 2026.

“In brand – Demokratija u akciji”, predstava Karoline Spaić i interaktivna radionica o demokratiji

Bibliotheek Harlem Centrum, Gasthuisstraat 32, 2011 XP Haarlem

Karte

25. oktobar 2026.

Parlamentarni izbori

Ambasada RS, Den Haag

Prijavljivanje

27. oktobar 2026.

Flotacija, dokumentarni film o Vlasima u Majdanpeku

Filmlokaal Hammerstraat, Rotterdam

Karte

Od 4. do 8. novembra 2026.

Eastern Neighbours Film Festival, filmovi sa naših prostora

Karte

6. novembar 2026.

Filip Grujić i Barbi Marković, razgovor sa piscima

Festival Crossing Border, Den Haag

Karte

7. novembar 2026.

Bend Krums, svirka uživo

Jazzcafe Dizzy, ‘s-Gravendijkwal 127 a, 3021 EK Rotterdam, Netherlands

Karte

20. novembar 2026.

“Yugoslavia is calling”, žurka za mlade

Toekomstmuziek: Primo’s

Karte

21. novembar 2026.

Crvena jabuka, koncert

H7 Warehouse, Amsterdam

Karte

25. novembar 2026.

Ivo Pogorelić, Šopenov Drugi klavirski koncert

Amare, Den Haag

Karte

26. novembar 2026.

Grupa “Lavina”, hevi metal koncert

Toekomstmuziek, Danzigerbocht 29, Amsterdam

Karte

28. novembar 2026.

“Zajedno”, nastup folklornih društava Kansemble i Veselin Masleša

Lindenberg, Nijmegen

Karte

—— 2027 ——

12. februar 2027.

Severina, koncert

Carre, Amsterdam

Karte

16. februar 2027.

Jakov Jozinović, koncert

Melkweg, Amsterdam

Karte

26. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Paradiso, Amsterdam

Karte

27. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Doornroosje, Nijmegen

Karte

27. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

Tivoli Vredenburg, Utrecht

Karte

30. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

De Doelen, Rotterdam

Karte

Napomena: Redakcija magazina Mama u Zemlji lala ne učestvuje u organizaciji navedenih događaja i ne snosi odgovornost za tačnost informacija.

The post Agenda: Događaji za dijasporu u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Festival će se održati u subotu, 5. septembra 2026. godine, od 12 do 20 časova na adresi Lange Voorhout u Hagu. Ulaz je besplatan.

Srbija će imati svoj štand na kome će biti predstavljeni srpska kultura, tradicija i gastronomija, uz nastup folklornih umetnika.

Na ovom šarenom festivalu učestvuje preko 40 država sveta, tako da se za jedno popodne možete susresti sa mnoštvom raznih kultura. Upoznajte se sa njima kroz hranu, odeću, suvenire i tradicionalne plesove.

Izvor: Ambasada Republike Srbije

The post Posetite štand Srbije na Festivalu ambasada u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Međunarodni filmski festival u Roterdamu jedan je od starijih festivala u Evropi, zajedno sa Kanom, Berlinom i Venecijom jedan je od nekoliko najuglednijih festivala na svetu. Direktorka festivala Vanja Kaluđerčić, najavila je uzbudljiv i dinamičan program ove godine: “Od našeg prvog festivala 1972. godine, IFFR je mesto za smelo stvaralaštvo, gde neočekivano pronalazi svoj dom i gde se bioskop slavi u svom sjaju. Dok ulazimo u ovo sledeće poglavlje, ostajemo nepokolebljivi u svom uverenju da bioskop napreduje kada je slobodan – slobodan za eksperimentisanje, pomeranje granica i izražavanje istina koje često ostaju neizrečene.”

Od 14 filmova koji su uvršteni u prestižni takmičarski program Tiger, čak tri filma su sa našeg govornog područja, a pored toga tu su i dva kratkometražna.

Pored filmskog, tu je i program Talks, gde će zablistati glavne zvezde Festivala Kejt Blanšet i Gaj Medin.

Tokom trajanja Festivala mnogi filmovi će biti dostupni i za iznajmljivanje, pa će publika u njima moći da uživa i kod kuće.

„Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića

Debitantski igrani film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja i scenariste Stefana Đorđevića imaće svetsku premijeru u okviru takmičarskog programa Tiger Competition.

U ovom filmu Stefan se vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan, po prvi put nakon smrti njegove majke Nece. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, povratak kući postaje početak njegovog putovanja ka isceljenju. Film je inspirisan stvarnim životnim iskustvima reditelja, a u njemu glume članovi njegove porodice, koji pomažu u završetku radova na Necinoj kamp prikolici.

Povodom svetske premijere autor je izjavio: „Naše filmsko putovanje započinje na prestižnom festivalu u Roterdamu i nadam se da će publika imati sluha za priču o prihvatanju i oslobađanju. Velika je čast što je film uvršten u takmičarski program i s nestrpljenjem iščekujemo da ga prikažemo publici i da film nastavi svoje prikazivanje širom sveta“.

U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija. 

Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Diplomirao je na FDU u Beogradu sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim, kao i kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ koji je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona.

“Otapanje vladara” Ivana Salatića

U okviru glavne takmičarske selekcije biće premijerno prikazan i crnogorski film “Otapanje vladara” u režiji i po scenariju Ivana Salatića.

Smeštena u 19. vijek, radnja filma prati pesnika i gospodara Brda – Morlaka. Smrtno bolestan, on odlazi na put u potrazi za lekom. Na tom putovanju ka jugu Mediterana prati ga njegov verni sluga Đuko. Razapet između dužnosti i čežnje za domovinom, Đuko se suočava s gospodarevom sudbinom, boreći se s ljubomorom, nostalgijom i osećajem neizbežne propasti.

Uloge u filmu tumače Marko Pogačar, Luka Petrone, Vanja Matić, Vladimir Milošević, Igor Božanić, Tea Ljubešić i Jakov Zovko.

“Fiume o morte!” Igora Bezinovića

Prvi hrvatski film koji se bori za nagradu u Rterdamu – “Fiume o morte!”, govori o nepoznatoj epizodi u kojoj je italijanski pesnik i zagovaratelj rata Gabriel D’Anuncio pre stotinak godina zauzeo grad Rijeku boreći se protiv odluke da se ona pripoji Jugoslaviji.

Kombinujući arhivske snimke, informativne dokumentarne intermedije, intervjue sa glumcima i dramatične rekonstrukcije koje hvataju duh epohe, “Fiume o morte!” bori se sa ultranacionalističkim stavovima koji su podržavali D’Anuncijeve akcije. Zbog kombinovanja arhivskih snimaka, dokumenata i svedočenja stanovnika, ovaj film se u Rijeci iščekuje sa velikim interesovanjem.

Igor Bezinović je režirao filmove “Blokada” (nagrada Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarac u 2012.), “Veruda” (nagrada Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarac u 2015.) i “Kratki izlet” (Velika zlatna arena za najbolji hrvatski dugometražni igrani film u 2017.), kao i niz kratkih filmova raznih vrsta i trajanja. 

„Kad svane“ Stefana Ivančića

Kratkometražni igrani film „Kad svane“ reditelja Stefana Ivančića imaće takođe svetsku premijeru u Roterdamu. U pitanju je priča o samohranoj majci koja se upušta u sitne internet prevare nakon što izgubi posao. Glavnu ulogu filma tumači Milica Janevski, a u pratećim ulogama pojavljuju se Radmila Tomović, Milica Stefanović, Dimitrije Baranov i Nadežda Đermanović.

Stefan Ivančić poznat je domaćoj i internacionalnoj publici po kratkim filmovima „Kamen u ruci“, „Leto bez meseca“, „1973.“, „Soles de primavera“ i „Sekundarna sirovina“, koji su prikazivani na prestižnim svetskim festivalima kao što su Kan, San Sebastijan, FID Marsej, Visions du Réel i drugi, osvojivši veliki broj nagrada.

Uz reditelja Stefana Ivančića, scenario na filmu „Kad svane“ potpisuje Nađa Petrović (autorka romana “Meduze žive zauvek”), direktor fotografije je gorepomenuti Stefan Đorđević.

“Bloody euro” Igora Šilera

Kratkometražni film “Bloody euro” pokazuje težnju da se jedan vizuelni umetnik izrazi kroz performans, kako bi nas uronio u svet svog detinjstva, u dubine svojih sećanja pogođenih krvavim ratom. Na igralištu sećanja izranjaju nadrealističke scene i koreografije sa svojim radostima, strahovima i granicama koje treba rušiti.

Autor je Igor Šiler, srpski umetnik nastanjen u Amsterdamu. Njegova umetnost je pod snažnim uticajem detinjstva i razotkriva balkansku tradiciju i kulturu, spajajući (o)sećanja sa faktima i stvarajući čudnovatu atmosferu sa nijansom melanholije.

Vreme prikazivanja i karte:

• „Vetre, pričaj sa mnom“ / “Wind, talk to me”
• „Otapanje vladara“ / „Wondrous Is the Silence of My Master“
• „Kad svane“ / “Upon Sunrise”
• “Fiume o morte!”
• “Bloody euro”

Foto: promo; Izvor: IRFF

The post Naši filmovi na 54. Međunarodnom festivalu u Roterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Sa zadovoljstvom vam predstavljamo selekciju filmova srpske (ko)produkcije koji će se ove jeseni naći pred publikom u Hagu.

Eastern Neighbours Film Festival i ove godine otvara svoja vrata vjernim posjetiteljima u Filmhuisu Den Haag.

Za svoje 16. izdanje festivalski tim doveo je čak 56 filmova iz 26 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Europe, a publika ih može pogledati od 27 studenog do 1 prosinca.

Među najboljim ostvarenjima iz prethodne godine nalazi se i devet filmova srpske produkcije i koprodukcije. Svi filmovi projiciraju se na originalnim jezicima s engleskim titlovima.

Jedna od čak 19 internacionalnih gostiju festivala biće i čuvena glumica i rediteljka Mirjana Karanović, koja predstavlja svoj drugi dugometražni igrani film Majka Mara. Pročitajte ekskluzivni intervju koji je dala za naš magazin.

Film Majka Mara je bio nominiran za najbolji međunarodni film na filmskom festivalu u Ženevi, a dvjema projekcijama u Hagu pridružit će se i Mirjana Karanović koja igra naslovnu ulogu Mare, žene koja se nakon iznenadne smrti sina zbližava i zaljubljuje u njegovog prijatelja, te tako prkosi ustajalim društvenim normama i stereotipima.

Publika će imati priliku i pogledati novi film renomiranog režisera Mladena Đorđevića, poznatog po uspješnim ostvarenjima poput Made in Serbia te Život i smrt porno bande.

Đorđević se i filmu Radnička klasa ide u pakao spretno se igra s žanrovima, ispreplićući socijano-političku dramu s elementima trilera, horora, fantastike i crnog humora.

Redatelj ponovo daje glas običnim, marginaliziranim ljudima koji se, kroz tipičnu, posttranzicijsku priču o obespravljenim radnicima jednog malog, tvorničkog grada, u borbi za ljudsko dostojanstvo i pravdu okreću k nadnaravnim silama. 

Dobitnik “Srca Sarajeva” za najbolji dokumentarni film Flašaroši, hommmage je nevidljivoj zajednici ljudi s margine drustva, prekarijatu koji za život zaraduje prerađujući toksični otpad na jednom od najvećih nesanitarnih smetlišta u Europi koji se nalazi na ostacima nekadašnje drevne civilizacije Vinča. Na britak i upečatljiv način, redatelj Nemanja Vojinović suočava nas s jednim od gorućih problema modernog vremena – posljedicama potrošackog društva i konzumerizma.

Kao i prethodnih godina, delimo besplatne ulaznice, u saradnji sa Festivalom. Najbrža tri čitaoca koja pošalju mejl na info@mamauzemljilala.com dobiće karte za jedna od navedenih filmova:

• Warm Film (Topli film) • 30. 11. u 12:30 – srpski dokumentarac

• Observing • 30. 11. u 15:00 – slovački triler + Q&A s rediteljem

• M • 29. 11. u 21:30 – hvaljeni i nagradivani makedonski sci-fi

U Hag dolazi i režiser Toplog filma Dragan Jovičević. Ovaj hibridni dokumentarac istražuje na koji je način homofobija utjecala na kreiranje reprezentacije LGBTQIA+ zajednice u srpskoj i ex-Yu kinematografiji. U filmu se pojavljuju i brojni umjetnici poput Srđana Dragojevića, Miloša Timotijevića, Aleksandra Radivojevića i Želimira Žilnika. 

Obiteljska sci-fi drama Planeta 7693 Gojka Berkunjana oduševit će podjednako najmanje posjetitelje i njihove roditelje. Priča o maštovitom dječaku Luki (9) koji pokušava izgladiti narušene obiteljske odnose uz pomoć misterioznog prijatelja nazvanog 7693 pogodna je za djecu od šest godina starosti.

Medu srpskim koprodukcijama nalaze se i hvaljeni igrani film Izlet Une Gunjak; debitantski film Maje Novaković Ko će pokucati na vrata mog doma, dobitnik Grand Prix žirija Međunarodnog natjecateljskog programa Sheffield DocFesta; zatim komedija o katastrofalnom vjencanju Živi i zdravi u režiji Ivana Marinovića i, završno, kratki animirani film Obiteljski portret Lee Vidaković koji se može pogledati u okviru animiranog omnibusa That’s What She Said.

Cijeli program i karte nalaze se na sajtu Filmuis Den Haag.

Tatjana Lisjak

Mladen Pikulić

The post Eastern Neighbours: I filmovi srpske (ko)produkcije na festivalu u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Prvi deo Mini-festa obeležio je koncert grupe “Galija”, dok je u kasnim satima nastupio DJ MKDSL. Ovaj neobičan spoj starog pop-roka i modernih obrada domaćih hitova privukao je publiku svih generacija.

Grupa “Galija” je oduševila prisutne svojom dobrom energijom i pokazala zbog čega traje zavidnih 45 godina. Nizali su se dobro poznati hitovi: “Kotor”, “Još uvek sanjam”, “Da me nisi”, “Digni ruku”. Šarm i energija članova benda, koji predvodi prepoznatljivi Neša, oduševili su sve prisutne, uključujući i one koji su najpre došli zbog žurke. Pogledajte i video reportažu:

A žurka je bila zaista odlična. Sa miksete MKDSL-a nizali su se poznate pesme Bajage, Haustora, Josipe, Bebi Dol, kao i one neidentifikovane koje svi naizust pevamo.

U predgrađu Amsterdama su do kasnih sati odjekivali hitovi stare Jugoslavije, baš onih koje je ovdašnja publika toliko željna…

Ukoliko ne želite da propustite sledeću priliku za izlazak, proveravajte redovno našu Agendu sa događajima u Holandiji.

The post Galija & MKDSL oduševili publiku u Amsterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Brojni gosti iz sveta filma razmenjivaće i ovoga puta iskustva sa publikom, a tu su i brojne prateće aktivnosti – master-klasovi, muzički performansi, edukativni i drugi programi.

Poznat po brižljivoj selekciji, intimnoj atmosferi i interaktivnim sadržajima, ovaj haški (a naš!) festival predstavlja pravi praznik za filmofile. Pored izuzetnih ostvarenja sedme umetnosti, dodatni šarm festivalu daju razgovori sa autorima i neizostavne zakuske, koje su uvek dobra prilika za nova poznanstva.

Ovogodišnje izdanje festivala otvoriće ukrajinski film Ivanova zemlja (Ivan’s Land), čiju režiju potpisuje Andri Lisetsij. Na svečanoj ceremoniji otvaranja zvanice će pozdraviti umetnička direktorka festivala Rada Šešić, dok će za muzički program biti zaduženi gosti iz Ukrajine Nazar i Irina Gnativ.

Ove godine će zemlja u fokusu biti Slovačka, a svi filmovi se prikazuju sa engleskim titlom.

Filmovi sa naših prostora

U filmovima srpske produkcije dominira Jasna Đuričić, prošlogodišnja dobitnica nagrade za najbolju evropsku glumicu. Ona igra glavne uloge u filmovima Heroji radničke klase (Working Class Heroes) Miloša Pušića i Lost Country Vladimira Perišića.

U filmu Heroji radničke klase upoznajemo je kao Lidiju koja radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Film je na repertoaru u četvrtak, 23. novembra u 18 časova, a nakon projekcije biće upriličen razgovor sa rediteljem Milošem Pušićem.

Film Lost Country reditelja Vladimira Perišića prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana (Jovan Ginić) koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka (Jasna Đuričić) saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.

Film je inspirisan ličnom pričom reditelja, a mladi glumac Jovan Ginić dobio je nagrade na festivalima u Kanu i Sarajevu.

Iz bogatog repertoara festivala izdvaja se i film Kristina Nikole Spasića, koji preispituje položaj tranrodnih osoba u Srbiji. Kristina živi sa mačkom, skuplja antikvitete i posvećena je duhovnosti. Daleko od svojih najbližih, zarađuje za život u Beogradu, žudeći da pronađe ono što joj je oduvek nedostajalo: nekoga ko će da je poštuje, da brine o njoj i da je voli onakvu kakva jeste. Glavna uloga je poverena Kristini Milosavljević, koja u filmu igra samu sebe.

Ovaj film će biti prikazivan u subotu i nedelju, a nakon projekcija uslediće razgovor sa autorima. U Hagu će biti prisutni reditelj Nikola Spasić i producentkinja Milanka Gvoić.

U saradnji sa ENFF-om, magazin Mama u Zemlji lala tradicionalno deli ulaznice. Četvoro najbržih čitalaca koji se jave na info@mamauzemljilala.com moći će besplatno da uživaju u nekom od filmova.

Bogat program

Pored navedenih, ovogodišnji repertoar obiluje i sjajnim filmovima iz ostalih zemalja regiona, kakav je slovenački film Probudi me (Wake me), o mladiću koji se suočava sa svojom ksenofobičnom prošlošću. Prikazuje se u četvrtak i u subotu, uz prisustvo reditelja Marka Šantića.

Pažnju svakako zavređuju i makedonski filmovi Kajmak (Kaymak) i Najsrećniji čovek na svetu (The Happiest Man in the World), nagrađen na festivalu u Veneciji, kao i filmovi iz Hrvatske, Hotel Pula i Sedmo nebo (Seventh Heaven), komedija o braku koja zatvara ovogodišnji festival.

Drugačije iskustvo

Filmovi iz kategorije New talents competition boriće se za nagradu publike, a najboljem sledi nagrada od 1000 evra.

Novina u odnosu na prethodne godine jeste Maraton kratkog filma, koji će se održati tokom vikenda. Intimna atmosfera sale Boutique Cinema nudi drugačije iskustvo od standardnog bioskopa zahvaljujući udobnim somotskim foteljama, dok jastuci, tepisi i stolovi upotpunjuju osećaj gledanja filma u dnevnoj sobi. U takvom ambijentu biće prikazan i film Istina (Truth) Tamare Denić, kao i Mamut, reditelja i scenariste Đorđija Petrovića, koji će biti lično prisutan u Hagu.

Odaberite svoje favorite iz kataloga i uživajte u ovogodišnjij selekciji.

The post U Hagu počinje 15. Filmski festival Eastern Neighbours appeared first on Mama u Zemlji lala.

U susret holandskoj premijeri, sa autorom Mladenom Kovačevićem razgovarali smo o inspiraciji, istraživanju i procesu stvaranja ovakvog filma.

Godine 1972. Ibrahim Hoti se vraćao sa hadžiluka na Kosovo. Usput je posetio bazar u Bagdadu, gde je kupio poklone za svoju porodicu. Dan nakon povratka kući, Hoti je imao groznicu, a zatim mu je izbio i osip. Alergija na penicilin, pisalo je u smrtovnici. Za to vreme se virus variole nesmetano širio Jugoslavijom…

U uzbudljivom dokumentarcu reditelja Mladena Kovačevića rekonstruisana je zastrašujuća epidemija velikih boginja u Jugoslaviji. Pažljivim uklapanjem arhivskih snimaka, autor prati izbijanje i tok jedne od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti u ljudskoj istoriji. Zahvaljujući muzičkim efektima, usporavanjem i dramskim pauzama, film izlazi iz dokumentarnog žanra i poprima elemente misterije, horora i trilera. 

Internacionalni roterdamski filmski festival IRFF održava se od četvrtka 26. januara do nedelje 5. februara 2023. godine. “Još jedno proleće” će imati tri projekcije: 26, 31. januara i 1. februara, dok će tokom trajanja festivala moći da se gleda i online.

Variola vera (velike boginje) je samo u 20. veku izazvala smrt 500 miliona ljudi i jedini je smrtonosni virus koji je čovek uspeo da iskoreni. Jugoslovenska epidemiološka služba iz 1972. godine zadala je završni udarac virusu, a sama borba ostala je u kolektivnom sećanju čitave nacije. Njenu rekonstrukciju ćemo moći da vidimo na velikom platnu u Holandiji, zahvaljujući reditelju Mladenu Kovačeviću, koji je bio gost našeg magazina.

Rad na ovakvom filmu zahtevao je studiozno pregledanje, selekciju i digitalizaciju arhivskog materijala iz doba epidemije variole vere. Kako je izgledao čitav taj proces? 

– Proces je bio jednostavniji nego što deluje. Najveći deo materijala je iz arhive RTS-a, tako je RTS postao i koproducent filma. I sve što je bilo vezano za epidemiju variole, u njihovoj bazi je vrlo precizno zavedeno. Veći problem je bio pronaći materijale iz tog perioda koji nisu direktno vezani za epidemiju, a koji su bili neophodni da bi se izgradio jedan veoma kompleksan narativ. Donekle intuitivno, na osnovu skromnih apstrakta, uspeli smo da u reportažama, insertima iz dnevnika, lociramo materijale kojim gradimo ovu priču. I onda su 50 godina stare filmske trake prvi put skeniranje za potrebe ovog filma, što je bila izuzetna privilegija. Pored RTS-a, izvori arhivskog materijala, bile su Filmske novosti, Zastava film, i Televizija Kosovo gde smo pronašli možda i najuzbudljivije scene.

Glas naratora dr Zorana Radovanovića nam je dobro poznat, jer je tokom pandemije koronavirusa svakodnevno ukazivao na propuste srpskih institucija. Kako ste odlučili da baš njemu date vodeću ulogu u filmu?

– Profesor Radovanović bio je vrlo prisutan u javnosti u trenutku kad sam počeo da razmišljam o ovom filmu, i njegova knjiga “Variola vera” poslužila je kao glavni izvor scenarističke građe. On se tako vrlo prirodno nametnuo kao protagonista i pouzdan narator zvanične verzije događaja u kojim je učestvovao kao mladi epidemiolog na početku karijere. Sedeli smo u studiju nedelju dana i razgovarali, i njegove intimne reminiscencije su glavni element narativa, pa je i arhivski materijal tretiran tako da podseća na sećanja. Pored profesora Radovanovića, u filmu postoje i arhivski intervjui koji daju sinhronu perspektivu na događaje, ali on je spona između ovog vremena, i onog, drugačijeg, kada su ljudi su verovali državi, institucijama, kada se nije dovodilo u pitanje da li su odluke države za opšte dobro, ili su inspirisane populizmom, profitom, korupcijom. Ne mislim tu samo na Srbiju, već na globalno društvo. U filmu se ne prave direktne paralele između dve epidemije, odnosno dve bolesti, jer su one vrlo različite, ali ovaj film jeste priča o tom boljem društvu, onom jugoslovenskom, koje nije bilo savršeno, ali je bilo daleko bolje nego ovo danas.

Vreme u filmu je naizgled drevno, međutim većina naše populacije se seća doba variole i svako ima svoju priču o tome. Jeste li pri istraživanju nailazili na zanimljive urbane mitove, sećanja koja su se pokazala neistinim?

– Ne toliko na mitove, ali na brojne anegdote, uglavnom iz dnevne štampe, koje nisu mogle da se uklope u strogu narativnu strukturu, pa tako nisu deo filma. Na primer, pisalo se danima o fići koji je ukraden sa 5 hiljada doza vakcina u gepeku, ali se ispostavilo kada je pronađen da vakcine ipak nisu bile u gepeku, već da ih je neko od medicinskih radnika izvadio pre krađe. Palo mi je sada na pamet i kako je dan pre nego što su dozvoljeni javni skupovi odigrana utakmica Priština – Trepča, i protiv organizatora je državno tužilaštvo podnelo prijavu za ugrožavanje javnog zdravlja, a šest stotina i četrdeset igrača i navijača je zadržano u karantinu. Ono što je zajedničko za sve slične anegdote, jeste da se krivične i prekršajne prijave podizane odmah, a da su se imena prestupnika saopštavala javno.

S obzirom na to da je kovid pandemija tek nedavno zagašena, plasiranje filma koji govori o epidemiji može biti izazovno. Kako publika reaguje na vaš film? Jeste li imali prilike da osetite emocije gledalaca nakon prikazivanja?

– Ovaj film je zaista medicinski triler, neki kažu medicinski horor, koliko god to naturalistički, neusiljen, pristup narativu dozvoljava. Priča je emotivna, slike su zastrašujuće, uznemirujuće, i publika nigde nije bila ravnodušna. Film je imao premijeru u Karlovim Varima, posle toga je bio u Sarajevu, Lisabonu, Firenci, Barseloni, pretpostavljam da će slične reakcije biti i u Roterdamu, i da skorašnje iskustvo kovida, sa kojim još nismo završili, intenzivira doživljaj filma. Moj pristup je takav da filmom ponudim što direktnije filmsko iskustvo, a onda neko u publici ovakav film vidi kao priču o nadi, o jedinstvu društva, globalnom jedinstvu, a neki kao zastrašujuće upozorenje koje im u ovom trenutku ne prija. I jedan i drugi način gledanja su na svoj način ispravni.

Prilikom prethodnog gostovanja na IFFR u Roterdamu prikazan je vaš film “Srećan Božić, Yiwu”, koji govori o teškom životu radnika u jednom od kineskih gradova-fabrika. Šta će biti tema vašeg sledećeg filma? Gde pronalazite inspiraciju za nove projekte?

– Inspiracije uvek ima, problem je vreme. Upravo počinjem montažu novog filma “Počeci: Mogućnost raja”, i snimanje filma “Korio”, ali o tome bih radije da razgovaramo neki sledeći put.

The post Film “Još jedno proleće” na festivalu u Roterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Izuzetno zanimljiva domaćoj i inostranoj javnosti, Ana Đurić Konstrakta će pred publiku u Holandiji izaći u četvrtak, 19. januara, drugog dana festivala Eurosonic.

Konstrakta je vest o nastupu objavila sledećim rečima: „Dočekasmo i Eurosonic, dok smo mladi. Sviramo na centralnom trgu. Valjalo bi možda spremiti i neki prevod, da me ne gledaju bledo. Posebno me raduje što ove godine iz Srbije na Eurosonic ide i KoiKoi band.“

Koikoi je prvi srpski bend koji je nominovan za nagradu “Music Moves Europe Awards”. U pitanju je nagrada koja slavi nove umetnike koji razvijaju inovativni evropski zvuk, a osmišljena je da ubrza međunarodne karijere evropskih izvođača. Za priznanje „Bend koji predstavlja budućnost evropskog zvuka” bori se 15 najboljih inovativnih sastava iz cele Evrope. Dodela nagrada obaviće se takođe u četvrtak, 19. januara.

Konstrakta i Zemlja gruva nastupaju u terminu od 20:30 do 21:00 čas na bini Eurosonic Air koja se nalazi na glavnom gradskom trgu. Koikoi bend nastupa od 22:15 do 23:00 časova u klubu VERA, u kome su na početku karijere svirali i U2, Joy Division, Sonic Youth, Nirvana, i dr.

O festivalu

Eurosonic je najveći showcase festival u Evropi. Održava se u Groningenu svakog januara i deo je Eurosonic Noorderslaga (European Music Conference and Showcase Festival). Nastupi se održavaju u crkvama, školama, trgovima, salama i barovima širom grada. Sa više od 40.000 posetilaca godišnje i postavom od preko 350 bendova iz 31 evropske zemlje, Eurosonic Noorderslag je savršeno mesto za otkrivanje nove evropske muzike.

Foto: promo

The post Konstrakta i Koikoi dolaze u Holandiju na Eurosonic appeared first on Mama u Zemlji lala.

Reditelj Stefan Arsenijević u intervjuu za naš magazin govori o inspiraciji i okolnostima koje su dovele do nastanka ovog nesvakidašnjeg filma.

Priča o modernom Strahinji Banoviću ovenčana je priznanjima, a izdvaja se trijumf na Festivalu u Karlovim Varima 2021, gde je osvojio čak pet nagrada, među kojima i Gran-pri “Kristalni globus” za najbolji film i Nagradu za najboljeg glumca (Ibrahim Koma).

Sinopsis: Na početku migrantske krize, Strahinja i njegova žena Ababu, oboje stari 28 godina, napustili su Ganu. Uspeli su da stignu do Nemačke, ali su ih odande deportovali nazad u Beograd. Srbija možda nije Nemačka, ali Strahinja daje sve od sebe da započne novi život. Film je inspirisan epskom pesmom “Banović Strahinja“, u kojoj savremeni afrički migranti zauzimaju mesta srpskih nacionalnih junaka. Istovremeno večna i aktuelna, ova adaptacija preispituje identitet, tradiciju, rasu i ljubav. U filmu igraju Ibrahim Koma, Nancy Mensah-Offei, Maxim Khalil, Rami Farah i Nebojša Dugalić.

Holandija je jedna od zemalja kojoj teže mnogi migranti, te će biti posebno zanimljivo gledati ovaj film na obećanom Zapadu, 26. i 27. novembra, u bioskopu Filmhuis u Hagu. U susret holandskoj premijeri, zadovoljstvo nam je da u magazinu ugostimo reditelja Stefana Arsenijevića.

Remek-delo srpske epske poezije poslužilo vam je kao potka za priču o savremenim migrantima. Kako ta dva sloja u filmu komuniciraju? Odakle vam inspiracija, ali i hrabrost da spojite nespojivo?

– Najpre da kažem da je ovo slobodna adaptacija pesme. Klasična već postoji, to je poznati Mimičin film “Banović Strahinja” iz 1982. sa Frankom Nerom u naslovnoj ulozi. Mi smo želeli da napravimo nešto sasvim drugačije. Kao što postoji bezbroj filmova po Šekspirovim dramama, činilo mi se da je i naša epska poezija dovoljno bogat i kompleksan material da od nje svaka generacija može da napravi svoju verziju. Mislim da je važno komunicirati sa tradicijom, imati živ odnos, preispitivati je iz savremenog ugla. Jedino tada je ona živa i relevantna.

Ja sam još od osnovne škole, kada sam je prvi put pročitao, želeo da ekranizujem ovu pesmu. I razmišljao sam o pravljenju moderne verzije u trenutku kada je otpočela izbeglička kriza. Tada sam upoznao jednog mladog migranta iz Gane, Ibrahima Išaka. Za razliku od drugih, on je želeo da ostane u Srbiji i otpočne novi život ovde. Učio je jezik, volontirao za Crveni krst, a pošto je želeo da bude profesionalni fudbaler, trenirao je sa lokalnim fudbalskim klubom, ali nije mogao da igra zvanične mečeve dok ne dobije azil. U Srbiji je put do azila dugotrajan i neizvestan, ali njegov entuzijazam prema Srbiji je bio nepokolebljiv. I onda sam pomislio: šta ako bi neko kao on bio naš savremeni Banović Strahinja? I u pesmi je vreme turbulentno, krizno, nailazi horda ljudi sa istoka, pesma i jeste o ljudima različitih nacionalnosti koji uspostavljaju neočekivane odnose. Činilo mi se da bi takva postavka mogla biti veoma zanimljiva i slojevita.

Banović Strahinja je bio plemić koji u jednom trenutku uživa sve ovozemaljske počasti, a u drugom je samo usamljeni čovek spreman da oprosti izdaju. Kakav je Strahinja iz Gane? Važi li i dalje stih: Pomalo je takijeh junaka, ka’ što bješe Strahiniću bane?

– Upravo tako! Naš film inače počinje tim stihovima kojima se pesma završava. Želeli smo da poznavaocima pesme odmah na početku signaliziramo da će ovo biti neka drugačija verzija. Naš Strahinja je migrant iz Gane koji je blizu toga da se uspešno integriše u novu sredinu, da ostvari svoj san i postane profesionalni fudbaler, a onda sve to mora da rizikuje da bi pronašao svoju ljubu. Suština je ista, okolnosti su drugačije. Ali Strahinja je i dalje veliki junak, ne zato što ume da se bije, već zato što u sebi uspeva da nađe ljubav, empatiju i ono po čemu je poznata ova pesma – kapacitet da razume i oprosti.

Čini mi se da su nam svima potrebne takve vrednosti u ovom sve polarizovanijem i sve surovijem svetu. Nije lako razumeti i oprostiti, zato i jeste pomalo takijeh junaka, ali možemo da pokušamo da tome težimo. Danas, kada smo na ivici svetske kataklizme u kojoj se svi ukopavaju u rovove, ova poruka mi se čini relevantnija nego ikad. Treba da budemo ponosni da smo ovakvu pesmu imali još u Srednjem veku i da pokušamo da je budemo dostojni.

Film je ostvario veliki uspeh na festivalima, pre svega na festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio pet nagrada. Na koji način ga doživljava domaća, a na koji strana publika koja ne učitava epsku dimenziju?

– U filmu koristimo delove pesme u formi naratora i taj arhaični jezik gledaocima u inostranstvu signalizira o kakvoj pesmi je reč, daje još jedan sloj filmu koji govori da je ovo priča koja se ponavlja i koja je bezvremena. Često me gledaoci na festivalima pitaju gde bi mogli da nađu i pročitaju pesmu. Zaintrigirani su, iako film naravno funkcioniše i bez predznanja o “Banović Strahinji”. Domaća publika pak može da isčita i taj jedan dodatni sloj, da vidi šta smo menjali, a šta je ostalo isto, da sagleda našu epsku pesmu u jednom drugačijem svetlu. Ali u srcu i filma i pesme je jedna čudna, kompleksna ljubavna priča koja je svuda lako razumljiva.

Koristili ste autentične situacije i lokacije za snimanje, a te scene nam i dalje izgledaju veoma strano. Balkanska ruta kao da prolazi mimo Balkanaca. Kako ste se pripremali za snimanje ovakvog filma? Koliko ste priča čuli dok niste došli do one prave?

– Pripreme su trajale jedno godinu dana tokom kojih smo razgovarali sa migrantima, posećivali važne migrantske punktove. Jeste, mada se ta drama dešavala pred nama, ona je imala neki paralelni tok. I u medijima su migranti uglavnom prikazivani kao neki statistički podaci odnosno žrtve ili osvajači, zavisno od političkog stanovišta medija. Malo je tu bilo pravih ljudskih priča. Nama je bilo važno da situaciju predstavimo što autentičnije moguće. I na samom snimanju smo imali migrante koji glume statiste ili male uloge, tako da smo u svakom trenutku imali savetnike koji su mogli da nam ukažu ako nešto ne prikazujemo istinito.

U filmovima o migrantima – uvek iz dobrih namera – junaci su često svedeni na identitet žrtve. Mi smo pokušali nešto sasvim drugo. Da napravimo ljubavnu priču između modernih, kompleksnih, zanimljivih, mladih junaka. Jer ti ljudi su, naravno, poput nas. Sećam se, kada sam išao u istraživanje na migrantske punktove sa svojim prijateljem i koscenaristom Nicolasom Ducreyom, jednom prilikom su nam prišli volonteri Crvenog krsta koji su mislili da smo mi migranti i ponudili nam pomoć. Nicolasa, koji je Parižanin je to potpuno iznenadilo. U pravljenju ovog filma bilo nam je jako važno da prenesemo da to nisu neki drugi ljudi kojima se dešavaju strašne stvari. To su ljudi poput nas.

Znate, ja sam odrastao devedesetih i sećam se vrlo dobro jednog opšteg nepoverenja i netrpeljivosti koja je ovde vladala prema Srbima koji su dolazili kao izbeglice iz jugoslovenskih republika. Ali moram da kažem da se Srbija u migrantskoj krizi pokazala dosta dobro u odnosu na druge zemlje u okruženju. Naravno, bilo je tu strašnih stvari od strane desničara sa tzv. “narodnim patrolama”, ali u većini slučajeva je tretman bio dobar i ljudski i to sam čuo i od izbeglica. Možda i zato što smo znali da većina njih nastavlja dalje, ka Zapadu.

Foto: Film Servis Festival Karlovy Vary

The post Holandska premijera filma “Strahinja Banović” appeared first on Mama u Zemlji lala.

Pored raznovrsnog programa, posebnu vrednost Festivalu daju propratni sadržaji – master klasovi, razgovori sa autorima, druženja i kokteli.

Posetioci 14. izdanja filmskog festivala Eastern Neighbours uživaće u najnovijim ostvarenjima sedme umetnosti Istočne i Jugoistočne Evrope, koji se u Holandiji retko emituju.

Ovogodišnji program sadrži 50 filmova iz 27 zemalja, 35 holandskih premijera i 26 gostiju, među kojima su reditelji, glumci, scenaristi i producenti.

Svi filmovi se prikazuju sa engleskim titlom.

Zemlja u fokusu – Hrvatska

Hrvatska kinematografija prolazi kroz intenzivan period promene i generacijske tranzicije. Nagrade poput Zlatne palme u Kanu, sa Berlinala, Karlovih Vari, Lokarna i Sarajeva, potvrđuju kvalitet hrvatskih savremenih filmskih autora. Program ENFF-a sadrži čak trinaest igranih, dokumentarnih i kratkih filmova iz Hrvatske.

Ovogodišnji Festival otvoriće nesvakidašnji dokumentarac Anđele i Davora Rostuhara. Njihov film Ljubav oko sveta (Love around the World) je inspirativna priča o univerzalnom značenju ljubavi u svim delovima sveta, prikazana kroz razgovore sa oko 200 pripadnika raznih kultura.

Filmovi srpske (ko)produkcije

Film Strahinja Banović (As far as I can walk) Stefana Arsenijevića je inspirisan srednjovekovnom srpskom epskom pesmom, a zapravo je u pitanju priča o današnjim migrantima. Posle projekcije u Hagu, publika će imati prilike da razgovara sa koscenaristom Bojanom Vuletićem.

Praznik rada (May Labor Day) reditelja Pjera Žalice je pre samo mesec dana osvojio gran-pri na Varšavskom festivalu. U filmu se govori o važnosti susedstva i zajedništva ljudi u dobru i zlu. Gosti Festivala biće reditelj Pjer Žalica i glumica Jasna Žalica.

Film Stric (The uncle) je prvenac hrvatskih reditelja Davida Kapača i Andrije Mardešića, o naizgled uobičajenom dolasku strica iz dijaspore za praznike. Dominira maestralna gluma Mikija Manojlovića, koji vešto balansira između groteske, crne komedije i napetosti koja se može „nožem seći”.

U okviru takmičenja novih talenata, biće prikazan kratki film Burnout autora Nemanje Mladenovića, gde je prikazan dan iz života jednog Nikole – momka koji želi da pobegne od svega.

Muzički dokumentarci

Film Indeksi (Indexi) je fascinantna priča o Indeksima, legendarnom sarajevskom bendu, koji je ostavio neizbrisiv trag na jugoslovenskoj rokenrol sceni, a koju su ispričali bivši članovi i saradnici.

Svetla Sarajeva (Lights of Sarajevo) je priča o Sarajevu i njegovom čuvenom pedeset godina starom spomeniku kulture – Skenderiji. Ispričana je kroz muziku, tekstove i sećanja na “Zabranjeno pušenje”, jednog od kultnih rok bendova bivše Jugoslavije. Gost Festivala je reditelj Srđan Perkić.

U saradnji sa ENFF-om, magazin Mama u Zemlji lala tradicionalno deli besplatne ulaznice. Četiri čitaoca koja se prvi jave na info@mamauzemljilala.com dobiće kartu za neki od filmova iz ovogodišnjeg bogatog programa.

The post ENFF: Najnoviji filmovi sa naših prostora gostuju u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.