Leto je, odmori samo što nisu počeli. Nekako prirodno uz fotografiju kofera i spakovanih stvari ide i knjiga na vrhu, jer kada bismo u čitanju mogli uživati više i lepše do onda kada imamo najviše slobodnog vremena – na odmoru.
Kako i sami živimo i radimo u inostranstvu, duše su nam željne pisane reči na maternjem jeziku. Zbog toga sa vama delimo nekoliko kvalitetnih naslova koji vam mogu upotpuniti odmor, gde god ga provodili. Stilovi njihovih autora se razlikuju, ali ih sve povezuje jedno – stvaralački život van granica domovine.
Ivana Đilas – Kuća
Listu predloga započećemo knjigom simboličnog naslova „Kuća“, autorke Ivane Đilas. Ova Beograđanka je diplomirala pozorišnu režiju na Fakultetsku dramskih umetnosti u Beogradu, a svoju srpsku kuću zamenila je slovenačkom od 1999. godine, gde se njen profesionalni put nastavlja u smeru pozorišne umetnosti. Režirala je preko pedeset predstava za decu i odrasle, ali sve na svojoj novoj adresi – u Sloveniji. Jedina predstava kojom se predstavila domaćoj publici jeste „Bračna igra“ u Ateljeu 212, koju su Petar Kralj i Svetlana Bojković igrali 11 godina, što je, složićete se, već dovoljno dobra preporuka.
Oko kuće, koja je sinonim za mir, sigurnost i zajedništvo, autorka plete duhovitu i potresnu priču o zamkama u koje se uhvatilo naše društvo. Kroz priču o kući sa belim žaluzinama, petlom na krovu i trešnjom u bašti, mi zapravo iščitavamo kritiku potrošačkog društva i strereotipa kojima robujemo. Nakon poslednje stranice, nad nama ostaje da lebdi pitanje gde je granica između onoga što nam je zaista potrebno i tuđih „snova“ na koje smo navučeni.
Dejan Tiago Stanković – Zamalek
Roman kojim je umetnik ovekovečio Kairo, zapravo njegov kvart Zamalek, mentalitet ljudi i istoriju zemlje, osim publike osvojio je ove godine i Nagradu Evropske unije za književnost, koja promoviše kreativnost savremene evropske književne scene. Ovo delo nije putopis, iako nas vodi kroz neobične predele, već priča o ljudskim sudbinama i onom što je izvan naših granica. „Zamalek“ je, kako je i sam autor naznačio, priča o kismetu i istorijsko-geografskim okvirima u kojima te ljudske sudbine bitišu.
Možda je život u živopisnom Lisabonu autoru pomogao da tako vešto dočara osobenosti nepoznatih predela i kultura. Živeći na relaciji Lisabon – Beograd, Stanković gradi književno-kulturne veze između dveju zemalja. Tako je na portugalski jezik preveo dela Andrića, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića i Dušana Kovačevića, a na srpski jezik dela Fernanda Pesoa i Saramaga.
Lana Bastašić – Mliječni zubi
Da li nam jedino distanciranje od mesta, ljudi ili vremena daje jasniju sliku i mogućnost da realno sagledamo stvari? Sva je prilika da je blaga katalonska klima uticala na Lanu Bastašić, književnicu rođenu u Zagrebu, a odraslu u Banjaluci, da stvori dela koja će osvojiti i publiku i žiri. Prvo romanom „Uhvati zeca“,koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu u 2018. godini i dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost za 2020. godinu, a potom i zbirkom priča „Mliječni zubi“. Tema zbirke ogleda se u samom naslovu – povratak u detinjstvo. Kao što je nicanje prvih zuba praćeno bolom, tako je i detinjstvo u ovoj knjizi lišeno romantizacije. Štaviše, ono je bolno suočavanje sa dečjim traumama, ali sa nadom da ih na kraju možemo odbaciti, baš kao i melečne zube, i izgraditi neki novi identitet.
Foto: A. Pavlović
Predlog za jos jednu knjigu “Neki drugi zivot” Jelena Bacic Alimpic. Sjajna knjiga koja se cota u dahu i mesto desavanja je Holandija