Sve je počelo razgovorom. A završilo se, bar tog prvog puta u Utrehtu, sa dva velika piva, jednim džin-tonikom i roze italijanskim vinom. Detalji su važni, jer ipak je ovo priča o književnom klubu.

Tako je, pre dve godine, na književnom festivalu ILFU – mestu koje je već godinama naš prostor susreta – nastala ideja iz koje se se rodile “Stranice”. Nismo tada mogle da pretpostavimo da će ta skromna inicijativa za dve godine prerasti u zajednicu od preko 120 članova.

Iza nas je već osam susreta. Naše prvo čitalačko putovanje počelo je romanom “Porijeklo” Saše Stanišića, a nastavilo se knjigama “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević, “Uhvati zeca” Lane Bastašić, “Nisam znala šta nosim u sebi” Radmile Petrović, “Estoril” Dejana Tiaga Stankovića, “Što je muškarac bez brkova” Ante Tomića, “Belo se pere na 90” Bronje Žakelj i, najzad, romanom “Mini horor” Barbi Marković.

Svaka knjiga donela je novi susret, nove razgovore i neka nova poznanstva.

I nismo se sastajale uvek na istom mestu. Knjige i razgovori su nas vodili kroz Utreht, Hag, Noutdorp i Roterdam, pa je svaki susret bio prilika da upoznamo novi grad, prostor i ljude.

A između stranica knjiga nastajala je i naša priča. Knjige su nas spajale, ali su ljudi ti koji su od susreta napravili nešto mnogo više.

Zdravica za “Stranice”

Nedavno smo na ILFU uz Ali Smit obeležile drugu godišnjicu kluba. Još jedan razgovor i, naravno, čaše podignute u zdravicu “Stranicama”. Jer neke priče najbolje napreduju kada se o njima razgovara, a neke zdravice imaju smisla tek kada se dele.

I zato, posle dve godine, možemo samo da kažemo: priča se nastavlja. Još mnogo knjiga čeka da bude otvoreno, još gradova da bude posećeno i još mnogo razgovora da bude započeto.

Hvala svima koji su deo čitalačkog kluba “Stranice” – onima koji su tu od početka, onima koji su nam se pridružili usput i onima koji će tek otvoriti svoju prvu stranicu sa nama.

Stranice, srećne nam prve dve godine!

Ukoliko želite da se pridružite čitalačkom klubu “Stranice”, pišite nam na info@mamauzemljilala.com

Piše: Biljana Krčum

The post Dve godine čitalačkog kluba “Stranice” u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Od 1. oktobra 2026.

“Folk”, baletska predstava Dunje Jocić

U svim većim holandskim gradovima

Karte

4. oktobar 2026.

Utakmica Holandija – Srbija, fudbal

Philips Stadion, Eindhoven

Karte

9. oktobar 2026.

“Umetnost sećanja / Milestones”, dokumentarni film Jelene Radenović o antifašističkim spomenicima u Jugoslaviji

LAB-1, Eindhoven

Karte

10. oktobar 2026.

“The Story of Harvest”, kratki film Igora Schillera

Museumnacht, Den Haag

Karte

22. oktobar 2026.

“In brand – Demokratija u akciji”, predstava Karoline Spaić i interaktivna radionica o demokratiji

Bibliotheek Harlem Centrum, Gasthuisstraat 32, 2011 XP Haarlem

Karte

25. oktobar 2026.

Parlamentarni izbori

Ambasada RS, Den Haag

Prijavljivanje

27. oktobar 2026.

Flotacija, dokumentarni film o Vlasima u Majdanpeku

Filmlokaal Hammerstraat, Rotterdam

Karte

Od 4. do 8. novembra 2026.

Eastern Neighbours Film Festival, filmovi sa naših prostora

Karte

6. novembar 2026.

Filip Grujić i Barbi Marković, razgovor sa piscima

Festival Crossing Border, Den Haag

Karte

7. novembar 2026.

Bend Krums, svirka uživo

Jazzcafe Dizzy, ‘s-Gravendijkwal 127 a, 3021 EK Rotterdam, Netherlands

Karte

21. novembar 2026.

Crvena jabuka, koncert

H7 Warehouse, Amsterdam

Karte

25. novembar 2026.

Ivo Pogorelić, Šopenov Drugi klavirski koncert

Amare, Den Haag

Karte

26. novembar 2026.

Grupa “Lavina”, hevi metal koncert

Toekomstmuziek, Danzigerbocht 29, Amsterdam

Karte

28. novembar 2026.

“Zajedno”, nastup folklornih društava Kansemble i Veselin Masleša

Lindenberg, Nijmegen

Karte

—— 2027 ——

12. februar 2027.

Severina, koncert

Carre, Amsterdam

Karte

26. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Paradiso, Amsterdam

Karte

27. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Doornroosje, Nijmegen

Karte

27. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

Tivoli Vredenburg, Utrecht

Karte

30. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

De Doelen, Rotterdam

Karte

Napomena: Redakcija magazina Mama u Zemlji lala ne učestvuje u organizaciji navedenih događaja i ne snosi odgovornost za tačnost informacija.

The post Agenda: Događaji za dijasporu u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Svi državljani Srbije mogu glasati i u inostranstvu. Biračko mesto se otvara kada se prijavi najmanje sto zainteresovanih birača. U Holandiji se glasa u Ambasadi u Hagu.

Prijavljivanje unapred je obavezno za sve koji žele da glasaju, uključujući i građane koji na prethodnim izborima glasali u Ambasadi. Podaci glasača u inostranstvu brišu se po službenoj dužnosti iz biračkog spiska u roku od 30 dana od održanih izbora.

Uputstvo za prijavu

1. Najpre proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije. To možete učiniti preko linka upit.birackispisak unošenjem jedinstvenog matičnog broja (JMBG) i broja lične karte.

2. Ukoliko jeste upisani u birački spisak, preskočite ovaj korak. Ukoliko niste upisani, treba da popunite Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak, koji šaljete Ambasadi uz Zahtev za glasanje u inostranstvu.

3. Popunite i potpišite Zahtev za glasanje u inostranstvu.

4. Uz Zahtev priložite kopiju važećeg srpskog dokumenta: prve stranice pasoša ili obe stranice lične karte, odnosno iščitanu kopiju lične karte (bitno je da se na istim jasno vidi JMBG građanina).

5. Predajte zahteve najkasnije 3. oktobra 2026. godine do 23:30 časova, na neki od navedenih načina:

• putem mejla na adrese: konzularno.hag@mfa.rs i srb.emb.netherlands@mfa.rs,
• poštom na adresu: Ambassade van de Republiek Servie, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA, Den Haag;
• neposredno u konzularnim prostorijama Ambasade, svakog radnog dana u periodu od 9 do 17 časova.

Za sva dodatna pitanja u vezi sa prijavljivanjem obratite se Konzularnom odeljenju Ambasade Republike Srbije telefonom na +31 70 363 23 97 i +31 70 36 36 800 ili imejlom: konzularno.hag@mfa.rs.

Prijava vas ne obavezuje na izlazak na izbore, a omogućava otvaranje biračkog mesta u Ambasadi.

Izvor: Ambasada Republike Srbije u Holandiji

The post Izbori 2026: Kako glasati u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Festival će se održati u subotu, 5. septembra 2026. godine, od 12 do 20 časova na adresi Lange Voorhout u Hagu. Ulaz je besplatan.

Srbija će imati svoj štand na kome će biti predstavljeni srpska kultura, tradicija i gastronomija, uz nastup folklornih umetnika.

Na ovom šarenom festivalu učestvuje preko 40 država sveta, tako da se za jedno popodne možete susresti sa mnoštvom raznih kultura. Upoznajte se sa njima kroz hranu, odeću, suvenire i tradicionalne plesove.

Izvor: Ambasada Republike Srbije

The post Posetite štand Srbije na Festivalu ambasada u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

“De Balie”, prostor u kome se susreću umetnost i društveni dijalog, nastavlja da otvara vrata umetnicima iz celog sveta. U aktuelnom programu izdvajaju se dva događaja koja posebno naglašavaju ulogu naših umetnika na amsterdamskoj sceni.

Nagrađivani dokumentarac Stefana Maleševića

U okviru programa CinéDialoog, 31. marta publika ima priliku da pogleda dokumentarni film “Krila i tlo” autora Stefana Maleševića, filmskog reditelja, filmskog urednika “De Balie”-a i glavnog selektora ENFF-a.

Poklanjamo vam dva puta po dve karte za ovaj film! Javite nam se što pre na info@mamauzemljilala.com.

Film nas vodi u malo selo u Severnoj Makedoniji, gde jedna turska porodica nalazi balans između 800 godina stare tradicije i izazova savremenog života. Kroz intimnu priču o radu, ljubavi i ravnopravnosti, otvara se prostor za promišljanje o religiji, rodnim ulogama i društvenim promenama na Balkanu. 

Reditelj slika portret turske bektaške zajednice u Makedoniji, koji dokazuju kako rodna ravnopravnost može da procveta i tamo gde se najmanje očekuje – u ruralnoj zajednici pobožnih muslimana posvećenih porodici i tradiciji.

Film je prikazivan na brojnim festivalima od Karačija do Los Anđelesa, na kojima je osvojio važne nagrade:

• sva tri glavna priznanja (najbolja kamera, najbolji film, najbolja montaža) na Beldocs-u, najvećem festivalu dokumentarnog filma u Srbiji;
• grand prix na Makedox-u u Makedoniji;
• specijalno priznanje žirija na Dokufest-u na Kosovu;
• specijalno priznanje žirija na SEEFest-u u Los Anđelesu.

Nakon projekcije, sledi razgovor sa autorom i specijalnom gošćom Sejran Ateš, muslimanskom feministkinjom, poznatom kao „ženski imam“. Ona je osnovala prvu liberalnu džamiju na svetu, gde žene mogu držati propoved i u koju je i LGBTQ+ zajednica dobrodošla. Moderator razgovora će biti Juri Albreht, umetnički direktor centra “De Balie”.

Nova muzika Andrije Pavlovića pisana za nemi film “Raskoljnikov”

Retko se pruža prilika da prisustvujete projekciji nemog filma sa analogne filmske trake uz živu muzičku pratnju. U “De Baliju” 9. apila i to možete doživeti.

U pitanju je prikazivanje kultnog nemog filma “Raskoljnikov” iz 1923, zasnovanog na legendarnom romanu Fjodora Dostojevskog. Ova ekspresionistička adaptacija „Zločina i kazne“ vodi publiku kroz mračne slojeve psihe, krivice i moralnih dilema.

Pored analogne projekcije sa 35mm filmske trake, posebnu dimenziju ovom prikazivanju daje potpuno nova muzika, delo pijaniste i kompozitora Andrije Pavlovića (člana LP dua, poznatog i pod umetničkim imenom Andy Pavlov).

Njegova originalna kompozicija za klavir, rađena posebno za prikazivanje ovog klasika, uživo prati sliku i interaguje sa filmom, pretvarajući projekciju u višeslojnu umetničku formu. 

Stvarajući novu muziku za nemi film Andrija ne samo što reinterpretira klasik svetske kinematografije, već nas vodi na putovanje kroz istorijat i značaj filmske muzike, brišući granice između epoha i medija.

Bilo kroz eksperimentalnu muziku koja oživljava filmsku klasiku, ili kroz dokumentarni film koji otvara društvena pitanja, naši umetnici u Holandiju donose autentične perspektive koje odjekuju daleko izvan Balkana.

The post Dva dela naših umetnika na amsterdamskoj sceni “De Balie” appeared first on Mama u Zemlji lala.

“Pačija škola” u Holandiji organizuje interaktivno predavanje o ovoj temi. Sa školom “Zmaj” osvetljavamo istine i zablude o jezičkom razvoju dece koja rastu u višejezičnoj sredini.

Mnogo roditelja koji odgajaju decu u inostranstvu redovno se susreće s jednom opasnom i raširenom zabludom. Reč je o ideji da je mešanje jezika kod dece koja rastu u višejezičnoj sredini loše. Ovakve predrasude naročito su česte u monolingvalnim sredinama, kao što je naša sredina porekla. 

Zašto je ovakvo predubeđenje opasno? Zato što se smatra sramotom i neuspehom i za decu i za roditelje, a zapravo je znak napretka i učenja. Posledica je često izbegavanje govora na jeziku porekla.

Šta možemo da uradimo? Da edukujemo starije i da razumemo mlađe.

Dakle, svima koji žive u inostranstvu poznati su ovakvi primeri:

• Sutra imam dva afspraka – u školi i kod hausartsa. (holandski)

• Našli smo kitense! (engleski)

• Idem da bacim to u pubelu. (francuski)

Mešanje kodova

Reč je o pojavi koja se u lingvistici naziva CODE MIXING (mešanje kodova). Ova pojava je zdrava, normalna i predstavlja dobar znak. Pri mešanju kodova, reči dva jezika mešaju se nesvesno i nenamerno. 

Karakteristično je da je jedan jezik glavni (matriks jezik, ili matrica), a da se drugi jezik u njega meša. Jezik koji se ubacuje usvaja gramatičke osobine glavnog jezika i prilagođava se njegovim oblicima (afspaka, hausartsa, kitense, pubelu).

Šta nije mešanje kodova? 

Ako se reči i fraze drugog jezika namerno i svesno ubacuju u glavni jezik, radi olakšavanja komunikacije, prikazivanja društvenog statusa ili pripadnosti nekoj kulturnoj grupi, onda je reč o nešto drugačijoj pojavi, koju nazivamo CODE SWITCHING (prebacivanje kodova). 

• Mark my words, to će biti nešto completely new.

• Tjonge jonge, kakav party!

Da li je mešanje kodova dobro?

Da, veoma je dobro! Ono je znak da vaše dete, koje odrasta u multilingvalnoj sredini, aktivno usvaja više jezika istovremeno. Ono je znak dečje kreativnosti u jeziku, kao i savladavanja složenih gramatičkih sistema i kategorija.

Zamislite to ovako: vašem detetu su na raspolaganju razne šarene kocke. Njegov jezik je šarena kuća, nastala od tih šarenih kocaka. Ta kuća ne izgleda kao kuće dece koja govore samo jedan jezik, ali ona prikazuje stvarnost i svet vašeg deteta – a to je jedna od osnovnih uloga jezika!

Savet za roditelje

Roditelji se najčešće pitaju kako da reaguju kada dete meša jezike. Da li da ispravljaju, zahtevaju samo jedan jezik, ili da ignorišu?

Odgovor je – ništa od toga. Budite nežni eho. Ponovite za detetom ono što je ono reklo, zamenivši pri tom sve reči iz drugog jezika rečima glavnog jezika. Neka vaš eho ne prekida i ne remeti komunikaciju – neka bude samo eho detetove rečenice – to je sasvim dovoljno. 

Besplatno predavanje o višejezičnosti

“Pačija škola” u Holandiji vas poziva da poslušate interaktivno predavanje o odgajanju dece u višejezičnom okruženju.

Predavač je dr Jelena Angelovski, autorka romana “Mika” i vlasnica škole jezika “Zmaj”, koja je dugogodišnje nastavničko iskustvo stečeno u Srbiji, uspešno nadogradila po preseljenju u Švajcarsku. Kao nastavnik i koordinator tamošnje Srpske dopunske škole, specijalizovala se za rad sa decom našeg porekla koja odrastaju u inostranstvu razumevajući njihove specifične jezičke i kulturne potrebe. Pored bogatog profesionalnog iskustva, dr Angelovski donosi i ličnu perspektivu, kao majka troje dece koja odrastaju i školuju se u inostranstvu.

Uključite se besplatno u utorak, 14. aprila u 21 čas putem ovog linka:

Link ka predavanju

O školi “Zmaj”

Škola «Zmaj» je škola koja pristupa učenju našeg jezika sa razumevanjem detetovog sveta. Locirani smo u Švajcarskoj, ali časove držimo i onlajn, za decu sa svih krajeva planeta. Javite nam se da gradimo šarene kuće.

info@skolazmaj.ch

+41 76 68 711 68

The post Help, moje dete meša jezike appeared first on Mama u Zemlji lala.

Iako je već godinama najpopularnija knjiga u Holandiji, još uvek nije prevedena na naš jezik.

Roman “De Camino” holandske spisateljice Anje Njuviera je najprodavanija knjiga u holandskim knjižarama u poslednjih pet godina. Od njenog objavljivanja 2021. godine, najizdavaniji je naslov u bibliotekama – samo prošle godine pozajmljena je 50.000 puta! Prevedena je na engleski, španski, poljski i italijanski, a holandski javni servis NPO snima i istoimenu seriju. Povrh svega, nalazi se na listi srednjoškolske lektire, tzv. Lezen voor de lijst.

Jedan od razloga ogromne popularnosti leži u tome što je u pitanju dinamični triler, pun emocija, neizvesnosti i surovih ubistava, koji se čita u dahu.

Drugi razlog je nama interesantniji, a to je građenje zapleta oko bliske istorije Balkana i rata u Jugoslaviji, čije posledice, nažalost, još uvek odjekuju i u Holandiji.

Emil Jukić je mrtav – odavno

Iznenadno samoubistvo Emila Jukića šokira njegovu suprugu Lote, Holanđanku koja u potrazi za njegovim motivima kreće na hodočašće Camino Francés. Ona ubrzo otkriva da je otac njene dece, sa kojim je bila u braku 20 godina, živeo pod lažnim identitetom. Čovek čije ime je nosio je poginuo u ratu devedesetih.

Traume iz prošlosti, o kojima je odbijao da razgovara, očigledno su ga stigle. U potrazi za njegovim pravim identitetom, Lote hoda putevima hodočasnika, kojima je i on išao. Međutim, usput nailazi na razne sabotaže. Izgleda da neko ne želi da se istina sazna…

Nas koji dolazimo sa Balkana i živimo između raznih kultura, ovaj element priče posebno pogađa. Ratne traume, migracije, novi identiteti, prećutkivanja – sve su to teme koje mnogi od nas prepoznaju, direktno ili indirektno.

Neizbežni stereotipi

Roman „De Camino“ nas podseća na to da Holanđani ne mogu u potpunosti da razumeju kroz šta smo prošli. Iako se autorka dosta dobro informisala, ne može se zaobići nama osetljivo pitanje – način na koji su likovi i događaji sa Balkana prikazani.

Muž glavne junakinje, poreklom iz Bosne i Hercegovine, nosi u sebi mračnu ratnu prošlost koja se postepeno razotkriva. Sagledavajući i ostale likove i okolnosti, narativ može delovati poznato, štaviše stereotipno.

Jer kao i u medijima, i ovde je Balkan prostor konflikta, a likovi iz tog regiona povezani su sa traumom, nasiljem i radikalizmom. Srbi su predstavljeni kao indoktrinirani zlikovci, koji mržnju prenose s kolena na koleno, iz prošlosti vrebaju i ustaše sa srbosjekom, a u romanu se našlo mesta i za turbo folk, televiziju Pink i svadbu Arkana i Cece.

Mora se priznati da je istorijska pozadina uspešno poslužila kao deo zapleta. Ipak, problem nastaje kada se individualna priča lako može doživeti kao slika o čitavom jednom narodu.

Kod čitalaca poreklom iz Jugoslavije ovaj roman može izazvati nelagodu, jer da nama bliski mučni događaji služe kao kulise za uzbudljivi bestseler – nije najsrećnija pozicija. Ipak, imajući u vidu činjenicu da ovaj roman deca čitaju u široj srednjoškolskoj lektiri, kao i da su ga naše komšinice Holanđanke verovatno već odavno pročitale, nije loše da se i mi informišemo.

The post Junak najpopularnijeg romana u Holandiji je Srbin. Nažalost. appeared first on Mama u Zemlji lala.

U vremenu kada se delovi sveta sve češće ograđuju zidovima, holandski kamerni hor Ilmatar želi da pokaže koliko muzika može da poveže ljude. U seriji od tri koncerta izvode program pod nazivom “Achter de muren” (Iza zidova), inspirisan bogatom muzičkom tradicijom Balkana, a posebno onom sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Hor Ilmatar je početkom 2026. godine putovao u Bosnu i Hercegovinu kako bi se bliže upoznao sa balkanskom kulturom i muzikom. Nakon nastupa u Sarajevu, Mostaru i Konjicu, ovaj program donose i publici u Holandiji.

U programu koncerta posebno mesto imaju sevdalinke, a pored njih publika će čuti i muziku iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije, koja donosi ritmične, energične i dirljive tonove. “Hajde, Jano”, “Heruvimska pesma”, “Što te nema” i druge melodije iz naših krajeva zvuče vrlo interesantno u izvedbi holandskih umetnika.

Spoj starih tradicija i savremenih aranžmana

Program kombinuje različite muzičke slojeve Balkana: od vizantijskih i osmanskih melodija, preko sefardske tradicije, do pravoslavne duhovne muzike. Ove stare muzičke linije spojene su novim aranžmanima.

Posebne aranžmane tradicionalnih pesama za ovaj projekat pripremile su kompozitorka i pevačica Aleksandra Popovska i dirigentkinja Julia Šćepanović. Kao solistkinja nastupa Amel Sdiri, koja izvodi pesme inspirisane islamskom muzičkom tradicijom.  

Koncerti se održavaju 8, 14. i 15. marta u Hagu i Utrehtu. Više informacija možete pronaći u Agendi za dijasporu.

O svojoj ulozi u ovom nesvakidašnjem projektu, dirigentkinja Julija Šćepanović kaže:

“Muzičke obrade koje sam radila za Hor Ilmatar zapravo su bile deo šireg, celovečernjeg master class-a koji sam održala horu pred njihovu turneju u BiH. 

Na poziv njihovog dirigenta Imrea radila sam sa horom na završnom „finalnom poliranju“ celokupnog balkanskog programa – pre svega na autentičnom balkanskom zvuku i interpretaciji.

U tom okviru su nastale i pomenute obrade, koje su bile deo radionice posvećene ganga-stilu, koji je u Nizozemskoj prilično popularan.”

Za publiku u Holandiji, ali i za sve koji otkrivaju veze sa Balkanom, ovo je prilika da kroz muziku otkriju bogatstvo jednog regiona i podsete se koliko su emocije, koje izazivaju ove melodije, zapravo univerzalne.

The post Holandski hor inspirisan balkanskom muzičkom tradicijom appeared first on Mama u Zemlji lala.

Pravoslavno hrišćanstvo je konačno postalo zvanično priznata veroispovest u Holandiji, objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu. To priznanje omogućava pravoslavnim vernicima ispunjavanje svojih verskih prava i potreba unutar holandskih institucija, kao što su škola, bolnica, vojska, zatvor… 

Od sledeće školske godine, pravoslavna veronauka će biti dostupna kao izborni predmet u državnim školama u Holandiji. Roditelji mogu prijaviti decu uzrasta od 6 do 12 godina da za časove iz pravoslavne verske nastave, koja će se održavati u redovnom školskom rasporedu.

Da bi se formirala grupa, potrebno je da se najmanje tri učenika u istoj školi prijave za nastavu. Ovde možete preuzeti predlog pisma direktoru škole. Nakon toga, direktor treba da stupi u kontakt sa Centrom za vaspitno obrazovanje, koji koordiniše saradnju između škola, Ministarstva prosvete i zvanično priznatih verskih zajednica.

Nastava će se odvijati jednom nedeljno u trajanju od 45 minuta. Roditelji se mogu informisati i prijaviti decu i preko sajtova: www.vormingsonderwijs.nl i www.orthodoxopschool.nl.

Ovaj pilot projekat će trajati naredne tri godine.

U Holandiji deluje nekoliko pravoslavnih crkvenih zajednica: grčka, ruska, srpska, rumunska, koptska, itd. Prema nezvaničnim informacijama, u Holandiji živi oko 250.000 pravoslavnih vernika, i taj broj je u konstantnom porastu.

Potreba za nastavnicima pravoslavne veronauke

Trenutno samo dva nastavnika poseduju akreditaciju za izvođenje nastave, što je nedovoljno za očekivan broj škola na nivou cele zemlje. Budući nastavnici moraju imati: diplomu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, psiho-pedagošku obuku prvog nivoa (Level I), znanje holandskog jezika na nivou B2, kao i najmanje dve godine nastavnog iskustva.

U planu je formiranje pedagoškog odbora, koji će razvijati metodologiju nastave i organizovati proces angažovanja novih nastavnika.

– Predstavnici svih pravoslavnih jurisdikcija koje deluju u Holandiji postigli su saglasnost oko prvih koraka u organizovanju nastave. Posebno je istaknuta potreba za promocijom veronauke u parohijama i održavanjem pokaznih časova u hramovima – navodi se u saopštenju Parohije Svete Trojice.

Foto: Canva

The post Pravoslavna veronauka u školama u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U Holandiji sistem dobro funkcioniše, tako da ne razmišljamo o struji, vodi, internetu… Ali vlada se pita šta ako jedan ili više faktora otkažu? Da li znamo šta tada da radimo? Kada je o našoj dijaspori reč, odgovor je uglavnom potvrdan, jer nažalost nama takve situacije nisu strane. Pa ipak, treba obnoviti znanje i zalihe i pripremiti se “za ne daj bože”.

Kampanja Denk Vooruit (Misli unapred)

Verovatno ste već naišli na promotivne spotove koji najavljuju vanredne situacije u Holandiji i pozivaju vas da se na istu pripremite. Uskoro će svim stanovnicima stići i štampani materijal na kućnu adresu, kojim će država još jednom naglasiti da blagostanje u kojem živimo ne uzmimamo zdravo za gotovo.

Poruka kampanje je jasna – u slučaju vandredne situacije moramo se uzdati u sebe i svoju okolinu.

Novom kampanjom država pokušava da podigne svest građana o vanrednim situacijama, stoga se navodi:

– Vanredna situacija je bliža nego što mislite. Uzmite, na primer, kontaminiranu vodu za piće u Utrehtu, što je primoralo stanovnike da prokuvaju vodu pre nego što je piju. Kada do nestašice dođe, tada svi idemo u supermarkete tražeći čistu vodu za piće. Da bismo sprečili paniku i nestašicu u vanrednim situacijama, moramo da razmišljamo unapred. Oni koji su spremni su jači, ostaju hladne glave i mogu pomoći drugima. Sve počinje od kuće: imajte komplet za hitne slučajeve, napravite plan za vanredne situacije, razgovarajte o tome i pomažite jedni drugima. Uverite se da možete da preživite prvih 72 sata.

U ekstremnim situacijama, lako bismo mogli ostati bez struje ili vode nekoliko dana. Čekanje na pomoć bi zbog toga moglo potrajati duže nego obično. Zato je Evropska unija odredila maksimalnu granicu od 73 sata. Holandija je, kao država članica, usvojila ovaj savet i savetuje svoje građane da preduzmu sledeća tri koraka:

1. Paket za vanredne situacije

Za preživljavanje 72 sata bez pomoći tokom vanredne situacije, mudro je imati spreman paket za hitne slučajeve. Prema savetu, komplet za hitne slučajeve bi trebalo da sadrži sledeće:

• Komplet prve pomoći
• Ćebe za spasavanje (astro folija za održavanje telesne temperature)
• Ćebad i topla odeća
• Sredstvo za dezinfekciju ruku
• Džepni nož (sa dodatnim alatom)
• Konopac (za osiguravanje predmeta)
• Radio na baterije (sa rezervnim baterijama)
• Baterijska lampa (sa rezervnim baterijama)
• Pištaljka
• Plinski rešo
• Sveće
• Vodootporne šibice
• 3 litra pijaće vode po osobi dnevno
• Dugotrajna hrana (konzerve, keks, suva hrana)
• Proizvodi za ličnu higijenu (sapun, pasta za zube i toalet papir)
• Kopije važnih dokumenata (pasoš, kartica osiguranja)
• Spisak važnih brojeva telefona
• Eksterna baterija (power bank) za mobilne uređaje
• Gotovina (70 evra po odraslom i 30 evra po detetu)
• Rezervni ključevi od kuće i od auta
• Spisak prilagodite svom domaćinstvu – mislite na lekove, pelene i hranu za bebe, hranu za ljubimce i sl.

Treba imati u vidu da mnogi pripadnici dijaspore žive u specifičnim uslovima – imaju jezičke barijere, kreću se u manjem krugu ljudi, a tu su i kulturološke razlike. Zbog svega toga postoji dodatni razlog da budemo proaktivni i pripremljeni na sve scenarije.

2. Plan za vanredne situacije

Pored paketa, važno je da imamo i plan za hitne slučajeve, koji će nam pružiti više mira ako dođe do vanredne situacije. Plan opisuje šta vi i ljudi u vašoj neposrednoj blizini treba da uradite u tom slučaju. To podrazumeva da svi znaju gde da se nađu ili kako kontaktiraju jedni druge, što je naročito važno ako je nekome potrebna dodatna pomoć da bi se evakuisao (mala deca i slabo pokretne osobe, npr.).

U okviru kampanje kreiran je formular za plan za vanredne situacije koji bi trebalo odštampati i popuniti: Noodplan kaart (A5) | Denk vooruit. Savet je da šablon popunimo, odštampamo i čuvamo na praktičnom mestu. Na primer, u kompletu za hitne slučajeve, ormariću sa instalacijama ili na frižideru.

Kada napravite plan za vanredne situacije, razgovarajte o njemu sa bliskim ljudima, kao što su vaš partner, deca, roditelji ili komšije. Fotografišite svoj plan za vanredne situacije ili napravite kopiju i dajte je kontaktima za hitne slučajeve koje ste naveli. To su ljudi kojima se možete obratiti ako se nešto desi. Razmislite unapred: ako morate napustiti kuću, šta poneti, kuda ići. Ko ide po decu u školu, ko brine o ljubimcu, gde vam je rezervni ključ od auta…

Većina stanovnika Holandije se ne pita da li već kada će se vanredna situacija dogoditi. Istraživanja pokazuju da 31% stanovnika ima komplet za hitne slučajeve, a 18% već ima i plan. Cilj kampanje “Denk Vooruit” je da se taj broj značajno uveća.

3. Razgovarajte sa drugima

Prirodno je da građani budu nesigurni i zabrinuti zbog potencijalne vanredne situacije, navodi se u kampanji. Tu može pomoći razgovor sa drugima, jer nekome možda treba psihofizička pomoć u pripremi.

Razgovarajući jedni s drugima, osećamo se manje uznemireno. Korisno je čuti kako se drugi nose sa situacijom. Moguće je i da, kao neko ko je preživeo vanredne situacije, možete pomoći drugima deleći svoja iskustva.

Razmislite na koji način vam neko u vašoj zajednici (možda među srpskim prijateljima) može pomoći i kome vi možete pomoći (npr. starijima, osobama koje ne govore holandski).

Za kraj, navedeno je nekoliko pitanja koja možemo koristiti za pokretanje razgovora sa drugima:

• Da li ste već spremni za vanrednu situaciju?
• Da li vam je potrebna pomoć u pripremi za vanrednu situaciju?
• Kome u našem kraju je potrebna dodatna pomoć u vanrednoj situaciji?
• Šta možemo sada učiniti da bismo se zajedno bolje pripremili?
• Kako možemo jedni drugima pomoći?
• Da li ste zabrinuti zbog najavljene vanredne situacije u Holandiji? Šta vas najviše brine?

Nadamo se da ova tema nikada neće postati aktuelna, ali bolje je da se ne pravimo da ne postoji. Ako vam zatreba dodatna motivacija za ovu temu, ili ste pak zainteresovani da pogledate filmsku verziju potencijalne poplave u Holandiji, preporučujemo da pogledate seriju Als de dijken breken.

Izvor: www.denkvooruit.nl

Napomena: Tekst je informativnog karaktera, za savete i instrukcije treba posetiti zvanične državne sajtove.

The post Holandija poziva građane da se pripreme za vanredne situacije appeared first on Mama u Zemlji lala.