U Holandiji je osnovan čitalački klub u čijem je fokusu savremena književnost na svim našim jezicima. Sastanci se održavaju nekoliko puta godišnje, uvek u nekom drugom holandskom gradu.
U centralnoj gradskoj biblioteci u Utrehtu održan je prvi sastanak čitalačkog kluba “Stranice”.
Okupile su se dame našeg porekla iz raznih gradova Holandije da podele svoja razmišljanja o pročitanoj knjizi. Milica Ivanković, moderatorka prvog sastanka, odabrala je za analizu nagrađivani roman Saše Stanišića – “Porijeklo”. Budući da sam naziv romana izaziva posebne emocije kod migranata, diskusija je bila vrlo izazovna i slojevita.
I roman “Porijeklo” i njegov prevod na holandski osvojili su Evropsku nagradu za književnost 2021. godine, koja je Stanišiću svečano uručena u Hagu.
Druženje čitalačkog kluba “Stranice” je zamišljeno kao relaksiran razgovor o knjizi i životu, kroz teme koje su svima bliske, uz par timskih aktivnosti koje će dati priliku da se svačija misao pretoči u reč.
Sastanak se svaki put održava u drugom gradu u adekvatnom prostoru, bilo javnom ili privatnom. Domaćice se smenjuju, a ona koja organizuje okupljanje ima čast da odabere knjigu prema svom čitalačkom senzibilitetu.
Naredno okupljanje se održava u Roterdamu, a čita se “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević. U pitanju je detektivski roman, čija se nesvakidašnja radnja odigrava u novobeogradskim blokovima.
Grupi se mogu pridružiti svi ljubitelji pisane reči koji su spremni da prevaljuju kilometre zarad razmene utisaka o književnim delima. Svi zainteresovani se mogu prijaviti mejlom na info@mamauzemljilala.com.
Nakon magazina, biblioteke, podkasta i čitalačkih radionica za decu, dijaspora u Holandiji dobila je i svoj prvi čitalački klub!
Ovako je sve počelo…
Četiri profesorke književnosti i srpskog jezika obrele su se u jednom kafiću, nadahnute gostovanjem nobelovke Svetlane Aleksijevič u Utrehtu. Zaključile su da im nedostaje razmena na višem intelektualnom nivou, jer su se komuniciranjem na stranom jeziku svele na proste rečenice. A kakav ti je jezik – takve su ti misli, kakve su ti misli – takav ti je život.
Povrh toga, zaključile su da ih spaja ista želja da prate književnu scenu na našim prostorima, što im profesija i nalaže. Ubrzo je postao jasno čemu to vodi. Veče je krunisano nazdravljanjem dva piva, jednog džin tonika i italijanskog rozea (detalji su važni, jer ipak je u pitanju književni klub).
Bez jasne ideje o imenu, a sa velikom željom usmerom ka istom, a izgovorenom drugačije, 29. septembra 2024. godine nastao je klub ljubitelja književne reči u Holandiji pod radnim nazivom “Nađimo se na pola puta”, kako mu je kumovao jedan književni entuzijasta kome san na oči nije dolazio.
Kasnije je, odlukom plenuma, ime preinačeno u “Stranice”, jer u Holandiji mi nismo stranci već – stranice.
Pa ipak, deviza ostaje ista – nađimo se na pola puta, u bilo kom gradu u Holandiji, jednom u dva-tri meseca.
