Minut pre početka časa, u učionicu utrčava profesorka holandskog – mokra do gole kože:
– Pa ovo je neverovatno, svaki čas pljusak! Ovo mi je četvrti put danas da pokisnem ovoliko. A koliko ste vi puta danas pokisli?
Indija, Avganistan, Kina, Bosna i ja, suvi kao barut, ćutimo i pravimo se da nismo čuli.
– Stvarno vas pitam! Šta, vi danas niste uopšte pokisli?! Kako je to moguće? Pa čime ste došli do škole?
– Khmk. Kmkma.
– Molim? Nisam vas čula.
– Kolima. Ali izvinite, nastavnice, nećemo više nikad! Odsad samo biciklom po pljusku, obećavamo!
Teška bre ova integracija u razvijeno društvo.
Jeste, Holandija je prepuna stranaca, ali kad počne pljusak, samo pravi Holanđani ostaju na ulici. Samo su oni prirodno vodootporni.
