Zastave su ovih dana prekrile Holandiju, gotovo da nema ulice u kojoj se ne vijori makar jedna. Uz nju u paru ide i školski ranac, okačen na jarbol. Znate li šta to znači? U toj kući se slavi jer jedno dete postaje čovek.
Ovog juna Holandija se veseli. Oranje je svuda oko nas: u prozorskim oknima, na dečjim rukama u vidu stikera i tetovaža, u radnjama i televizijskim reklamama. Svi slave – holandska reprezentacija je uspešno započela učešće na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Da li zbog osmomesečne izolovanosti izazvane pandemijom ili zbog dugo očekivanog lepog vremena, tek potreba za slavljem i isticanjem nacionalnog simbola poslednjih nedelja je na vrhuncu. Ipak, ovo nije jedini razlog za svečani izgled ulica.
Naime, svake godine u maju održava se Završni ispit za učenike srednjih škola – sublimacija dotadašnjeg rada i karta za bolju budućnost. Od kada postoji Centralni završni ispit, Ministarstvo prosvete je samo dva puta donelo odluku o neodržavanju istog: 1945. i 2020. godine. Tokom prošle školske godine, maturanti su poslednje mesece srednjoškolskog života proveli u svojim domovima, učeći na daljinu, te je Ministarstvo prosvete, kulture i nauke, u saradnji sa LAKS – Het Landelijk Aktie Komitee Scholieren donelo odluku da 4. jun 2020. bude proglašen “Nacionalnim danom polaganja“. Time je dato zeleno svetlo za početak slavljenja diplome stečene pod posebnim okolnostima, bez polaganja Centralnog završnog ispita.
I ovogodišnji maturanti bili su svedoci ovog neobičnog vremena, kada im je veći deo školske godine protekao u online nastavi, druženje sa prijateljima bilo ograničeno, a večernje šetnje onemogućene uvođenjem policijskog časa. Međutim, odluka da se Centralni ispit ovoga puta održi nagovestila je da se vraćamo ustaljenim navikama. Zbog toga se ove godine holandskim ulicama još ponosnije vijore zastave i školske torbe svršenih srednjoškolaca.
Ova lepa tradicija zapravo i nije toliko stara. Nastala je pedesetih godina 20. veka kada su pojedine škole počele da ističu zastavu u čast svojih diplomaca. Ubrzo se ovaj lepi gest proširio na stanovništvo, te su roditelji ponosno isticali da je napetost koja je u kući vladala sada prošlost i da je došlo vreme slavlja. Iako je vest javna, slavlje je intimno – rezervisano za porodicu i bliske prijatelje, dok će komšije i poznanici i ovom prilikom slanjem čestitke sa lepim željama sudelovati u ovom važnom događaju.
Ono što je u početku bilo sporadična pojava, preraslo je u tradiciju zahvaljujući, između ostalog, i holandskom zakonu koji ne nalaže posebna pravila za upotrebu zastave. Kao građanin, kompanija ili organizacija imate pravo da postavite zastavu svakoga dana u godini koji je bitan za vas, npr. venčanje, rođenje, polaganje završnog ispita ili smrt bliskog člana, kada se zastava podiže na pola koplja. Sve dok se prema ovom simbolu odnosite s poštovanjem, zakon će biti na vašoj strani. To znači da zastava ne sme dodirivati zemlju i ne sme ometati saobraćaj. Takođe, običaj je da zastava ne visi noću, a kada se to desi, potrebno ju je osvetliti tako da se boje jasno vide. Za državne institucije postoji poseban Protokol u vezi sa isticanjem zastave koji građani mogu slediti, ali nije obavezujuće. Protokolom je definisano povodom kojih događaja se na državnim institucijama vijore zastave.
Kako se u drugim zemljama slavi završetak obaveznog školovanja?
Svima su nam dobro poznate scene iz američkih filmova: ponosni roditelji u publici, direktor drži dirljiv govor nakon kojeg maturanti u prepoznatljivoj uniformi istovremeno bacaju svoje četvrtaste kape uvis. Radost i olakšanje – svetla budućnost može da počne.
Srpski srednjoškolci poslednji školski dan tradicionalno proslavljaju uz zvuke trube ili muzikom sa razglasa. U mnogim gradovima organizuje se šetnja maturanata gradom. Negde je običaj da fotografije učenika završnog razreda krase izloge centralnih gradskih ulica, a svima je zajednička svečana proslava maturske večeri. Čuveni je i maturantski ples na gradskim trgovima, koji je u proteklih petnaestak godina prerastao u lepu tradiciju. Toga dana učenici svih srednjih škola plešu za svoje sugrađane kadril, moderne plesove i neizostavno kolo.
Norvežani imaju tradiciju dugu 100 godina pod nazivom Russefeiring. U periodu između 20. aprila i 17. maja oni organizuju žurke i festivale, putuju zemljom obučeni u plava, crvena, zelena ili crna odela – svako simbolizuje određenu vrstu škole. Slavlje se završava 17. maja, koji je proglašen nacionalnim praznikom. Nakon toga počinju završni ispiti.
Redakcija magazina “Mama u Zemlji lala” čestita svim maturantima i njihovim roditeljima uspešno obavljen zadatak. Gefeliciteerd, je bent geslaagd!
Foto: lična arhiva
