Od 1. oktobra 2026.

“Folk”, baletska predstava Dunje Jocić

U svim većim holandskim gradovima

Karte

4. oktobar 2026.

Utakmica Holandija – Srbija, fudbal

Philips Stadion, Eindhoven

Karte

9. oktobar 2026.

“Umetnost sećanja / Milestones”, dokumentarni film Jelene Radenović o antifašističkim spomenicima u Jugoslaviji

LAB-1, Eindhoven

Karte

10. oktobar 2026.

“The Story of Harvest”, kratki film Igora Schillera

Museumnacht, Den Haag

Karte

22. oktobar 2026.

“In brand – Demokratija u akciji”, predstava Karoline Spaić i interaktivna radionica o demokratiji

Bibliotheek Harlem Centrum, Gasthuisstraat 32, 2011 XP Haarlem

Karte

25. oktobar 2026.

Parlamentarni izbori

Ambasada RS, Den Haag

Prijavljivanje

27. oktobar 2026.

Flotacija, dokumentarni film o Vlasima u Majdanpeku

Filmlokaal Hammerstraat, Rotterdam

Karte

Od 4. do 8. novembra 2026.

Eastern Neighbours Film Festival, filmovi sa naših prostora

Karte

6. novembar 2026.

Filip Grujić i Barbi Marković, razgovor sa piscima

Festival Crossing Border, Den Haag

Karte

7. novembar 2026.

Bend Krums, svirka uživo

Jazzcafe Dizzy, ‘s-Gravendijkwal 127 a, 3021 EK Rotterdam, Netherlands

Karte

20. novembar 2026.

“Yugoslavia is calling”, žurka za mlade

Toekomstmuziek: Primo’s

Karte

21. novembar 2026.

Crvena jabuka, koncert

H7 Warehouse, Amsterdam

Karte

25. novembar 2026.

Ivo Pogorelić, Šopenov Drugi klavirski koncert

Amare, Den Haag

Karte

26. novembar 2026.

Grupa “Lavina”, hevi metal koncert

Toekomstmuziek, Danzigerbocht 29, Amsterdam

Karte

28. novembar 2026.

“Zajedno”, nastup folklornih društava Kansemble i Veselin Masleša

Lindenberg, Nijmegen

Karte

—— 2027 ——

12. februar 2027.

Severina, koncert

Carre, Amsterdam

Karte

16. februar 2027.

Jakov Jozinović, koncert

Melkweg, Amsterdam

Karte

26. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Paradiso, Amsterdam

Karte

27. mart 2027.

Dubioza kolektiv, koncert

Doornroosje, Nijmegen

Karte

27. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

Tivoli Vredenburg, Utrecht

Karte

30. maj 2027.

Goran Bregović & Orkestar za venčanja i sahrane, koncert

De Doelen, Rotterdam

Karte

Napomena: Redakcija magazina Mama u Zemlji lala ne učestvuje u organizaciji navedenih događaja i ne snosi odgovornost za tačnost informacija.

The post Agenda: Događaji za dijasporu u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U Riderkerku kod Roterdama igralo se i pevalo kao usred Srbije. U prepunoj sali okupili su se brojni Srbi koji žive i rade u Holandiji da podrže svoje folklorce koji su zaokružili deceniju rada.

Na proslavu ovog važnog jubileja došli su i brojni gosti iz inostranstva: KUD “Prosvjeta” iz Republike Srpske, KUD “Biseri” iz Francuske, KUD “Moravac” iz Nemačke i KUD “ Đurđevak” iz Belgije.

Pogledajte video-reportažu sa koncerta:

Veliki koncert pod nazivom “Đurđevdanska radost” otvorio je prvi ansabl domaćina Đurđevdanskom zdravicom i igrama iz Binačke Morave. Potom su se nizale folklorne igre iz cele Srbije – od Užica, Studenice, Kosmaja do Vranja, Bosilegrada i Pčinje.

Bogato ukrašene narodne nošnje i beprekorno uvežbane folklorne koreografije oduševile su brojnu publiku. Bolje nego na Evroviziji, koja se iste večeri održavala, smenjivale su se različite muzičko-scenske izvedbe, svaka predstavljajući ples, nošnju i muziku iz nekog kraja u kome žive Srbi.

Posebnu pažnju publike privukle su narodne pesme, zatim dečiji amsabl, kao i nastup veteranske grupe koja je izvela Vranjansku svitu.

Nakon koncerta, predsednica Društva Slađana Nikolić Veličković podelila je zahvalnice predstavnicima SPC i Ambasade Srbije, a zatim su svi zajedno sa publikom otpevali pesmu “Tamo daleko”.

Želimo im srećan jubilej i mnogo uspeha u daljem radu.

Više o Kulturno-umetničkom društvu “Tamo daleko” pročitajte u odvojenom tekstu:

https://mamauzemljilala.com/kud-tamo-daleko/

The post Folklorci iz Roterdama proslavili 10 godina rada appeared first on Mama u Zemlji lala.

Festival ambasada je jedan od najšarenijih događaja u Holandiji, koji se svake godine održava u Hagu. U pitanju je besplatan porodični događaj, sa velikim brojem sadržaja za decu i odrasle.

Duž cele ulice Lange Voorhout učesnici predstavljaju svoju najbolju hranu, tradiciju i atraktivne destinacije, a publiku zabavljaju muzičari, plesači i drugi umetnici iz doslovno svih krajeva sveta.

– Primarni cilj festivala je da približi ljude jedne drugima i stvori veze među njima, uz uvažavanje autentičnosti i raznolikosti tradicija i kultura. Prihvatanje jedinstva i različitosti jeste jedini put ka toleranciji. Želimo da slavimo raznolikost i lepotu kulturnih učesnika iz celog sveta. – stoji u saopštenju organizatora.

Predstavljanje Ambasade Srbije

Ambasada Republike Srbije će imati pagodu (br. 35) na kojoj će prodavati srpske specijalitete sa roštilja i druge proizvode. U 18 časova će nastupiti KUD “Tamo daleko” iz Roterdama koji će, kao i proteklih godina, izvesti splet igara iz Srbije.

Foto: Embassy Festival

The post Ambasada Srbije na Festivalu ambasada u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Njihovu istoriju i planove za predstojeću sezonu predstavlja nam Slađana Nikolić-Veličković, osnivač društva.

Kada je KUD osnovan i koliko članova danas broji?

– KUD “Tamo daleko” postoji od aprila 2015. godine i trenutno broji preko 60 članova podeljenih u tri grupe: deca (od 8 do 14 godina), omladinci (od 14 do 25 godina) i mešani ansambl.

Nastojimo da zajednički očuvamo našu srpsku tradiciju, kulturu i nasleđe, kako bismo se, kao manjina, u rasejanju održali.

Koje igre se nalaze na vašem repertoaru?

– Na našim nastupima preovlađuju koreografije iz Centralne, Južne i Zapadne Srbije. Posedujemo bogat asortiman narodnih nošnji: šumadijsku, šopsku, vlašku i krajišku, i konstantno se trudimo da obogatimo tu riznicu. 

Imamo odličnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom “Svete Trojice” u Roterdamu, čije proslave obogaćujemo našim nastupima.

Za folklorna društva se često vezuju i putovanja, koja predstavljaju posebno iskustvo. Gde ste vi sve nastupali?

– U proteklih 9 godina smo gostovali širom Holandije, na međunarodnim festivalima u Roterdamu, Amsterdamu, Zejlandu, Najmegenu… Takođe, redovni smo gosti na smotrama folklora dijaspore koje se održavaju u Belgiji i širom Nemačke. Učestvujemo na internacionalnim festivalima u regionu, gde su gledaoci uvek oduševljeni šarenilom i lepotom naših nošnji i zahtevnošću koreografija koje igramo.

Ove godine smo prvi put imali priliku da nastupimo na našim prostorima – gostovali smo u Prnjavoru, u Republici Srpskoj, na poziv SPKD “Prosvjeta”.

Odatle nosimo sjajne utiske i bogatiji smo za divno iskustvo, te smo sigurni da će se naše druženje nastaviti.

Pored igre, dodatnu vrednost treniranju folklora daje druženje sa sunarodnicima. Da li organizujete druženja i za širu javnost?

– Naravno, baš u subotu, 14. septembra u 12h, organizujemo veliko druženje u Roterdamu. Dođite da zajedno ispratimo leto uz roštilj, muziku i koktele.

Sav prihod je namenjen za obnavljanje opreme KUD-a “Tamo daleko”. Za prijavu pošaljite poruku na +31 682 00 70 35. Nadamo se da će to biti uspešan dan pun dobrog provoda.

Kada i kako se zainteresovani čitaoci mogu upisati na folklor?

– Upis za novu sezonu upravo počinje. Pozivamo sve čitaoce da se pridruže našim otvorenim probama, koje se održavaju od 9. do 20. septembra, na adresi Melanchtonweg 70. Tokom te dve nedelje svi imaju priliku da se upoznaju sa našim društvom.

Ukoliko ste zainteresovani da nam se pridružite na probnim časovima, javite se na broj +31 645 233 421. U poruci navedite ime i godište, svoje ili deteta koje prijavljujete i najavite kojim danima biste želeli da svratite.

Dođite da zajedno treniramo i da otkrivamo našu bogatu baštinu.

KUD “Tamo daleko” nastupa u subotu, 7. septembra u 18 časova, na Festivalu ambasada u Hagu.

The post KUD “Tamo daleko” iz Roterdama: Dođite da se upoznamo appeared first on Mama u Zemlji lala.

Naš magazin se bavi životom dijaspore u Holandiji, kojoj si i sam nekada pripadao. Bilo bi lepo čuti nešto više o toj tvojoj fazi. Kako je tada izgledao život naših ljudi ovde?

– Stanovao sam u srcu Amsterdama, na lijepom kanalu Marnixkade, u romantičnoj kući sa uskim drvenim stepenicama i po jednim stančićem na svakom spratu. 

Družio sam se uglavnom sa našima, ex Yu urbanom enklavom koja je došla u Amsterdam iz sličnih razloga kao ja. Za tih šest mjeseci  stekao sam i  nekoliko drugova rođenih Amsterdamaca, uglavnom umjetnika. 

Renato Čolić, likovni umjetnik porijeklom iz Sarajeva, zapravo je bio čovjek koji mi je presudno pomogao da uopšte dođem i  profunkcionišem.

Sjećam se da sam došao sa 200 maraka u džepu, morao sam odmah da idem na građevinu. Renato mi je pronalazio poslove, našao mi stan, bez njega se ne bih ni usudio da dođem. Renato, hvala!

Šta te je svojevremeno privuklo Holandiji, a šta nije štimalo? Kako danas gledaš na taj period?

– Privukao me je mir, iskuliranost Holanđana, njihova pamet i spremnost na inovacije, nove ideje. Svi su znali engleski, svi su bili veoma predusretljivi, druželjubivi. Sve je štimalo, zapravo.

Međutim, mi smo bili podstanari, podovi tanki, drveni, malo dijete je trčkalo po kući i uznemiravalo komšiju ispod… Ja sam bio fizikalac, standard nam je bio mnogo lošiji nego kod kuće. Žena nikako nije mogla da prihvati novo stanje, novi status. Meni nije smetalo, ja sam uživao, odmarao od naše balkanske histerije. Sa velikom nostalgijom se sjećam tih dana. 

U stvari, smetala mi je klima. Od marta do oktobra je bilo sve ok, ali u oktobru, kad su krenuli vjetrovi sa kišom, nije baš bilo zabavno biciklom ići na posao, doći mokar na gradilište, pa rokati tamo čitav dan. Ali od maja do oktobra mi je izuzetno prijalo. Imam želju da dođem opet na koji mjesec.

Takođe, važna stvar je da ja kao pjesnik živim ipak u svom jeziku. Bilo mi je jasno da Holanđanima moj izraz ne znači apsolutno ništa, a ja jednostavno nisam imao snage da polazim od nule. Nosim zapravo samo lijepe uspomene.

Da sam našao posao u nekom studiju, u okviru moje struke, vjerovatno bismo ostali duže…

Došao bih opet na tri mjeseca, samo kad bih imao šta smisleno da radim, u svojoj struci, ne bih mogao da uživam ne radeći ništa. 

U poslednje vreme aktivno prikupljaš arhivske zapise svojih nastupa. Pripremaš li to neku retrospektivnu izložbu ili možda legat Ramba Amadeusa?

– Ne pripremam nikakvu retrospektivu, prosto volim da se sredjujem arhiv, da se susrećem sa svojim ranijim radovima, i da se na nov, kritički način osvrnem na njih.

Naravno, arhiv je otvoren, sve je na YouTube-u, a materijala ima toliko da ću ga vjerovatno sledećih pet godina dopunjavati.

Ekologija je odavno tvoja tema, a mnogi od nas su upravo zbog zagađenja emigrirali. Primećuješ li neki pomak kod nas na tom planu?

– Svijest se mijenja i ovdje, promjene postoje. Na dosta krovova se vide solarni paneli, kuriri voze električna bicikla, tu i tamo se pojavi neki zeleni krov… Ipak, moralo bi to mnogo brže.

Mi pratimo i najavljujemo kulturno-zabavne događaje, jer nam ovde najviše nedostaje ta naša “hrana za dušu”. Šta publika može da očekuje sutra u Hagu?

– U pitanju je interesantno i duhovito  predavanje prof. dr Besima Spahića, u klubu Diamant teatar u Hagu. Ja ću tamo biti gost, reći ću poneku u toku tog predavanja, i kasnije zasvirati sa lokalnim bendom “Blimp” nekoliko mojih  pjesama. Vjerujem da će biti zabavno. Dođite da slušate “Balkanske nebuloze”.

Ukoliko ne želite da propustite sledeću priliku za provod, proveravajte redovno našu Agendu sa događajima u Holandiji.

The post Rambo Amadeus: Stanovao sam u srcu Amsterdama i radio na građevini appeared first on Mama u Zemlji lala.

Prvi deo Mini-festa obeležio je koncert grupe “Galija”, dok je u kasnim satima nastupio DJ MKDSL. Ovaj neobičan spoj starog pop-roka i modernih obrada domaćih hitova privukao je publiku svih generacija.

Grupa “Galija” je oduševila prisutne svojom dobrom energijom i pokazala zbog čega traje zavidnih 45 godina. Nizali su se dobro poznati hitovi: “Kotor”, “Još uvek sanjam”, “Da me nisi”, “Digni ruku”. Šarm i energija članova benda, koji predvodi prepoznatljivi Neša, oduševili su sve prisutne, uključujući i one koji su najpre došli zbog žurke. Pogledajte i video reportažu:

A žurka je bila zaista odlična. Sa miksete MKDSL-a nizali su se poznate pesme Bajage, Haustora, Josipe, Bebi Dol, kao i one neidentifikovane koje svi naizust pevamo.

U predgrađu Amsterdama su do kasnih sati odjekivali hitovi stare Jugoslavije, baš onih koje je ovdašnja publika toliko željna…

Ukoliko ne želite da propustite sledeću priliku za izlazak, proveravajte redovno našu Agendu sa događajima u Holandiji.

The post Galija & MKDSL oduševili publiku u Amsterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Svečanom prijemu prisustvovale su brojne zvanice srpskog porekla, koje žive i rade u Holandiji: sveštenstvo, privrednici, pravnici, prevodioci, kulturni poslenici, i dr.

Specijalni gosti bile su članice ženskog hora Svete Trojice iz Roterdama, koje su otpevale “Bože pravde” i “Tamo daleko”, dajući čitavom događaju svečanu notu.

Ambasadorka Ksenija Milenković, čiji se četvorogodišnji mandat bliži kraju, pozdravila je prisutne, ističući važnost saradnje Ambasade Republike Srbije i srpske dijaspore u Holandiji: “Hvala vam na saradnji i pomoći koju pružate Ambasadi, ne samo za vreme mog mandata, nego i svih prethodnih godina. Mnogi od vas su već jako dugo u Holandiji, ali vi i dalje pamtite odakle ste i pomažete očuvanju srpske tradicije, kulture i jezika.”

Kako je ovo bio poslednji prijem u njenom mandatu, ambasadorka je izdvojila pojedince i institucije kojima je uputila posebnu zahvalnost:

– Parohije Srpske pravoslavne crkve, za nemerljiv doprinos očuvanju srpske tradicije, kulture i vere u Holandiji;

– Sašu Hristića i njegovu porodicu, koji već decenijama nesebično pomažu ambasadi;

– Bojana Lekovića i Srpsko-holandsku privrednu asocijaciju, za uspešno povezivanje privrednika iz dveju zemalja;

– Aleksandru Pavlović i portal “Mama u Zemlji lala”, za osnivanje Srpske biblioteke u Holandiji, kao i sve volontere i donatore;

– Milana Vukasa i udruženje “SOP” iz Roterdama, za razne sportske aktivnosti namenjene deci i mladima;

– Biljanu Krčum i Andrijanu Bredvelt, učiteljice Srpske dopunske škole u Roterdamu, za trud koji ulažu u radu sa decom;

– Fabijana i Tanju Vendrig, za istraživanje o grobovima srpskih vojnika u Garderenu, čiji su krstovi nedavno zamenjeni novima;

– Arbija Isufija, za nesebičnu pomoć i podršku u velikom broju projekata;

Kao i mnoge druge koji doprinose da naš narod u Holandiji ne zaboravi svoje poreklo.

Nakon pozdravnog govora, usledio je koktel, uz hranu i piće iz naših krajeva. Tom prilikom su prisutni sklapali nova poznanstva i istraživali mogućnosti za međusobnu saradnju.

The post Dan državnosti Srbije obeležen i u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

U raljama života je nakon 4 osvojene Zlatne Arene u Puli, osvojio i srca gledalaca širom Jugoslavije svojom fantastičnom glumačkom podelom u kojoj su se našli, između ostalih, i Gorica Popović, Bogdan Diklić, Rade Šerbedžija, Mira Furlan, Bata Živojinović i Miki Manojlović.

Amsterdamska projekcija, koja će se održati u nedelju, 10. decembra u 19h, organizovana je u čast života i stvaralaštva nedavno preminule spisateljice Dubravke Ugrešić, na čijoj knjizi je zasnovan scenario.

Film će biti prikazan sa engleskim titlovima, a razgovor nakon filma vodiće se na engleskom jeziku. Pored Rajka Grlića, gost večeri je i Angela Dekker, koja piše biografiju Dubravke Ugrešić.

U saradnji sa Kulturnim centrom “De Balie”, magazin “Mama u Zemlji lala” poklanja četiri besplatne karte najbržim čitaocima koji se jave na info@mamauzemljilala.com.

Izvor: De Balie

The post Film “U raljama života” u Amsterdamu – omaž Dubravki Ugrešić appeared first on Mama u Zemlji lala.

Kao i prošle godine, magazin “Mama u Zemlji lala” organizuje druženje u obližnjem kafiću na sam dan izbora. Tom prilikom će se prikupljati i donacije za biblioteku u Ambasadi.

Veliki broj prijava za glasanje u Hagu pokazuje da dijaspora nije odustala od matice, već naprotiv – želi da ostane u čvrstoj vezi sa njom. Nekima nije teško ni da toga dana pređu i po par stotina kilometara ne bi li ispunili svoju građansku dužnost.

Svako ko toga dana dođe u Hag, dobrodošao je u kafić “ROOM Next door”, koji se nalazi u neposrednoj blizini Ambasade Srbije u Hagu, na adresi Anna Paulownaplein 13.

Tamo će se, u rezervisanom prostoru, okupiti državljani Srbije i svi koji se tako osećaju. U periodu od 14 do 17 časova trajaće neformalno druženje u organizaciji portala “Mama u Zemlji lala”.

Ulaz je slobodan, a plaćanje je tzv. “Going Dutch” (svako plaća ono što naruči). Broj mesta je ograničen, a rezervacija nije moguća, zato dođite na vreme da osigurate svoje mesto.

Ponesite i knjige

Pored druženja, na istom mestu biće organizovana i akcija prikupljanja knjiga za Srpsku biblioteku, koja se nalazi u Ambasadi. Donesite i vi knjige na našem jeziku, koje više ne čitate.

Biblioteku možete podržati i novčano, uplatom željene sume na ovom linku. Sav prihod biće uložen u kupovinu mobilijara i knjiga na srpskom jeziku.

Sve informacije u vezi sa radom Srpske biblioteke pronaći ćete ovde.

The post Druženje nakon glasanja u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Brojni gosti iz sveta filma razmenjivaće i ovoga puta iskustva sa publikom, a tu su i brojne prateće aktivnosti – master-klasovi, muzički performansi, edukativni i drugi programi.

Poznat po brižljivoj selekciji, intimnoj atmosferi i interaktivnim sadržajima, ovaj haški (a naš!) festival predstavlja pravi praznik za filmofile. Pored izuzetnih ostvarenja sedme umetnosti, dodatni šarm festivalu daju razgovori sa autorima i neizostavne zakuske, koje su uvek dobra prilika za nova poznanstva.

Ovogodišnje izdanje festivala otvoriće ukrajinski film Ivanova zemlja (Ivan’s Land), čiju režiju potpisuje Andri Lisetsij. Na svečanoj ceremoniji otvaranja zvanice će pozdraviti umetnička direktorka festivala Rada Šešić, dok će za muzički program biti zaduženi gosti iz Ukrajine Nazar i Irina Gnativ.

Ove godine će zemlja u fokusu biti Slovačka, a svi filmovi se prikazuju sa engleskim titlom.

Filmovi sa naših prostora

U filmovima srpske produkcije dominira Jasna Đuričić, prošlogodišnja dobitnica nagrade za najbolju evropsku glumicu. Ona igra glavne uloge u filmovima Heroji radničke klase (Working Class Heroes) Miloša Pušića i Lost Country Vladimira Perišića.

U filmu Heroji radničke klase upoznajemo je kao Lidiju koja radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Film je na repertoaru u četvrtak, 23. novembra u 18 časova, a nakon projekcije biće upriličen razgovor sa rediteljem Milošem Pušićem.

Film Lost Country reditelja Vladimira Perišića prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana (Jovan Ginić) koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka (Jasna Đuričić) saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.

Film je inspirisan ličnom pričom reditelja, a mladi glumac Jovan Ginić dobio je nagrade na festivalima u Kanu i Sarajevu.

Iz bogatog repertoara festivala izdvaja se i film Kristina Nikole Spasića, koji preispituje položaj tranrodnih osoba u Srbiji. Kristina živi sa mačkom, skuplja antikvitete i posvećena je duhovnosti. Daleko od svojih najbližih, zarađuje za život u Beogradu, žudeći da pronađe ono što joj je oduvek nedostajalo: nekoga ko će da je poštuje, da brine o njoj i da je voli onakvu kakva jeste. Glavna uloga je poverena Kristini Milosavljević, koja u filmu igra samu sebe.

Ovaj film će biti prikazivan u subotu i nedelju, a nakon projekcija uslediće razgovor sa autorima. U Hagu će biti prisutni reditelj Nikola Spasić i producentkinja Milanka Gvoić.

U saradnji sa ENFF-om, magazin Mama u Zemlji lala tradicionalno deli ulaznice. Četvoro najbržih čitalaca koji se jave na info@mamauzemljilala.com moći će besplatno da uživaju u nekom od filmova.

Bogat program

Pored navedenih, ovogodišnji repertoar obiluje i sjajnim filmovima iz ostalih zemalja regiona, kakav je slovenački film Probudi me (Wake me), o mladiću koji se suočava sa svojom ksenofobičnom prošlošću. Prikazuje se u četvrtak i u subotu, uz prisustvo reditelja Marka Šantića.

Pažnju svakako zavređuju i makedonski filmovi Kajmak (Kaymak) i Najsrećniji čovek na svetu (The Happiest Man in the World), nagrađen na festivalu u Veneciji, kao i filmovi iz Hrvatske, Hotel Pula i Sedmo nebo (Seventh Heaven), komedija o braku koja zatvara ovogodišnji festival.

Drugačije iskustvo

Filmovi iz kategorije New talents competition boriće se za nagradu publike, a najboljem sledi nagrada od 1000 evra.

Novina u odnosu na prethodne godine jeste Maraton kratkog filma, koji će se održati tokom vikenda. Intimna atmosfera sale Boutique Cinema nudi drugačije iskustvo od standardnog bioskopa zahvaljujući udobnim somotskim foteljama, dok jastuci, tepisi i stolovi upotpunjuju osećaj gledanja filma u dnevnoj sobi. U takvom ambijentu biće prikazan i film Istina (Truth) Tamare Denić, kao i Mamut, reditelja i scenariste Đorđija Petrovića, koji će biti lično prisutan u Hagu.

Odaberite svoje favorite iz kataloga i uživajte u ovogodišnjij selekciji.

The post U Hagu počinje 15. Filmski festival Eastern Neighbours appeared first on Mama u Zemlji lala.