Reč je o upoznavanju i druženju dece uz čitanje priča, bajki, pesmica i igranje igara na srpskom jeziku.

Kome su namenjene čitalačke radionice?

“Pačiju školu” pohađaju pačići od 3 do 7 godina koji odrastaju u Holandiji, a vode poreklo sa srpskohrvatskog govornog područja. U pitanju je šarena družina raznih uzrasta i interesovanja. Neko usta ne zatvara, neko tek zamuckuje, ali svima se oči zacakle kad na prvom času dobiju svoju ličnu gumenu patkicu sa kojom će slušati priče i pesme uz koje odrastaju njihovi mali rođaci u zavičaju.

U kojim gradovima se održavaju čitalačke radionice?

Čas čitanja na srpskom se održava (skoro) svakog vikenda u sledećim gradovima: Hag, Amsterdam (Harlem), Roterdam, Utreht, Mastriht, Groningen, Delft, Ajdhoven, Hilversum i Vageningen. U pitanju je najslađa mreža sunarodnika otkako je sveta i dijaspore. Garantovano.

Radionice se uvek održavaju u adekvatnom besplatnom javnom prostoru. Najčešće je to miran kutak u lokalnoj holandskoj biblioteci, a ponekad i u parku, igraonici, kafeteriji… Sve u skladu sa potrebama i mogućnostima, uz dogovor sa lokalnim koordinatorom.

Moje dete slabo govori naš jezik. Da li je to problem?

Ukoliko vaše dete ne vlada vašim jezikom, to ne samo da nije problem, već imate dodatni motiv da ga dovodite na radionice. Tu će biti u opuštenoj atmosferi, sa sebi sličnim vršnjacima, te će se spontano zainteresovati da razume o čemu se radi u priči ili igri.

Iskustvo nam govori da onog trenutka kad se pačići opuste i prepuste, reči same dolaze.

Da li se čita samo na srpskom ili može i na hrvatskom, bosanskom, crnskom, gorskom?

U “Pačiju školu” su dobrodošli su svi narodi i narodnosti koji razumeju ovaj jezik, koji mi nazivamo srpskim, a vi kako volite.

Na radionicama se koriste uglavnom izdanja srpskih izdavača, ćirilična i latinična, ali su i sva druga dobrodošla.

Pri upisu se ne prilaže porodično stablo, ni krštenica. Svi smo naši, ako se razumemo.

Gde mogu da prijavim dete za Pačiju školu?

Prijava za radionice je moguća na dva načina: popunjavanjem ovog formulara ili preko koordinatora u vašem gradu. Trudimo se da odgovorimo promptno, ali kako svi ovde volontiramo a hleb se kupiti mora, desi se i da se čekanje oduži zbog drugih obaveza. Praštajte.

Kako mogu da postanem volonter Pačije škole?

Volonteri su tajna uspeha Pačije škole i njen pokretački pogon, tako da vam čestitamo na odluci da im se pridružite.

Dobrodošli su svi ljudi toplog srca koji vole decu i žele da pomognu koordinatorima na terenu, bilo redovno ili povremeno, bilo organizaciono ili kreativno.

Prijava za volontiranje je moguća popunjavanjem ovog formulara ili slanjem mejla na info@mamauzemljilala.com. CV nije neophodan za volontiranje, nismo se baš toliko integrisali.

Šta da radim ako u mom gradu nema Pačije škole?

U tom slučaju postoje dve varijante: 1) da putujete do najbližeg mesta u kome čitamo; 2) da osnujete jednu u svom gradu.

Za drugu opciju popunite ovaj formular i obavestite što više ljudi u svom okruženju da učini to isto. Zatim strpljivo čekajte da vam javimo kad se grupa oformi.

Koliko košta učešće u Pačijoj školi?

Pačija škola je nekomercijalna volonterska aktivnost. To znači da niko ništa tu ne zarađuje, ali dobijamo puno srce (a znamo da je to vrednije od svega, posebno u emigraciji). Troškovi upisa iznose simboličnih 10 evra po detetu, a prikupljeni novac se troši na materijale za radionice, poklončiće za decu, a mooožda ostane i za po jednu kafu za volontere.

Ko su koordinatori Pačije škole?

Pačiju školu čini fenomenalan tim sačinjen od preko dvadeset volontera u deset gradova Holandije na čelu sa Aleksandrom Pavlović.

Zajednička im je velika ljubav prema našoj kulturi i želja da par sati nedeljno provedu igrajući se sa decom na maternjem jeziku.

Iako svi koordinatori aktivno razmenjuju iskustva, materijale i savete, Pačija škola je u svakom gradu potpuno jedinstvena i neponovljiva.

Koje knjige se čitaju na radionicama?

Spisak literature za Pačiju školu nije unapred definisan. Najčešće se čitaju aktuelna izdanja bajki, priča i pesama za decu, uz koje odrastaju i deca na našim prostorima.

Knjige najčešće obezbeđuju koordinatori ili se pozajmljuju iz Srpske biblioteke u ambasadi. Pačići najviše vole da donesu svoje knjige koje zatim ponosno pokazuju i čitaju sa ostalima.

Na radionicama se često i crta, boji, peva i igra, a ponekad se i trči i skače, kad sunce dozvoli.

Koliko traje jedna radionica?

Radionica traje oko 45 minuta, sa kratkim pauzama. Prate se potrebe dece, a program i vreme se prilagođavaju uzrastu i koncentraciji učesnika. To u praksi znači da između “Grozona” i “Dede i repe” može da se oplete jedno “Ringe raja”.

Da li je u pitanju prava škola?

Pačija škola zapravo uopšte nije škola. Volonteri čitaju priče i osmišljavaju aktivnosti, ali oni ne podučavaju decu. Cilj radionica je prvenstveno druženje i zabava na maternjem jeziku, a ako usput nešto i nauči pačurlija ta – častite kafom koordinatora.

Sigurno je da svako dete koje izađe sa radionice bogatije za jedno sjajno iskustvo. Slušanje priča i pesmica može doprineti obogaćivanju vokabulara i boljem izražavanju (da ne bude samo ga, ga, ga). Takođe, veza sa sunarodnicima pozitivno utiče na osećaj pripadnosti zajednici, kao i na razumevanje sopstvenog porekla i identiteta, naročito važnog deci u dijaspori.

Kako da podržim projekat ako ne mogu lično da se uključim?

S obzirom da se radi o neprofitnom projektu, veoma su nam značajne vaše donacije, čak i one minimalne. Željeni iznos uplatite na račun broj NL83 INGB 0009 6755 37, primalac “Mama u Zemlji lala”.

Sva donirana sredstva će biti uložena u razvoj i unapređenje Pačije škole,a tu spadaju npr. reklamni materijal, PTT troškovi, kupovina knjiga i igara za decu.

Šta ja imam od toga što vodim dete na još jednu aktivnost?

Nemojte nikome da kažete, ali mi smo Pačiju školu smislili prvenstveno zbog nas odraslih. Jer dok se druže deca – družimo se i mi paralelno. A ima li šta lepše nego uz kaficu sa sunarodnicima oplesti po paracetamolu, sendvičima i kišurini? Nema!

Da vidite samo dokle je to otišlo: neki roditelji tvrde da su u Pačijoj školi pronašli svoje nove najbolje prijatelje! Nemojte posle da bude da vas nismo upozorili.

Zašto deca treba da uče naš jezik umesto holandski?

Jeste l’ čuli, kumo, da je dobro poznavanje maternjeg jezika ključna baza za učenje stranih jezika? Zatim i za socijalizaciju, komunikaciju sa najvoljenijima, kao i za razumevanje i izražavanje sopstvenih potreba. Podsticanje jezičkog razvoja u ranom detinjstvu ima dugoročne benefite i važan je faktor za uspeh u školi i bolja postignuća u kasnijoj karijeri.

Zašto holandske biblioteke dozvoljavaju čitanje na drugim jezicima?

Istraživanja pokazuju da je politika forsiranja holandskog jezika u migrantskim porodicama dovela do rasta funkcionalne nepismenosti stanovništva, jer deca koja nisu imala dobru bazu na maternjem jeziku nisu uspela da nauče ni holandski dovoljno dobro. Pored toga, nastao je i jaz između članova porodice, jer već od školskog uzrasta jedni druge nisu dobro razumeli.

Zbog toga najnoviji projekti u školama i bibliotekama ne samo da odobravaju, već i podstiču višejezičnost, sa akcentom na maternjem kao bazičnom jeziku čije dobro poznavanje u ranom uzrastu obezbeđuje viši stepen intelektualnog i emotivnog razvoja.

Da li se vodi računa o privatnosti i bezbednosti dece na radionicama?

Privatnost i bezbednost dece na radionicama nam je od posebne važnosti. Verujte, bez šale. Deca se ne fotografišu bez dogovora sa roditeljima. Fotografije na kojima se vide lica dece se ne objavljuju, čak ni uz dozvolu roditelja.

Prisustvo odraslih u vidokrugu tokom održavanja radionice je obavezno. Koordinatori obezbeđuju adekvatne uslove za rad i prostor prilagođen deci, ali odgovornost za bezbednost dece na radionicama snose isključivo roditelji/staratelji.

Kako je nastala Pačija škola?

Početkom 2024. godine, gospođa Tatjana Ćorić iz Haga je poželela da čita knjige deci našeg porekla, što je kao volonter VoorleesExpressa godinama radila sa decom drugih nacija. Ideja se jako dopala Aleksandri Pavlović, koja u holandskoj biblioteci organizuje takve aktivnosti. Aleksandra je odmah osmislila kako bi to moglo da se proširi na grupu od više mališana, a potom i na čitavu Holandiju.

Prvu radionicu su pokrenule u Hagu, a zatim su svoje iskustvo podelile sa volonterima iz drugih gradova. Zahvaljujući interesovanju i zalaganju velikog broja ljudi, nastala je Pačija škola kakvu danas poznajemo.

The post Pačija škola u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Jedna od velikih razlika koja se ovdje može zapaziti, a koja svakako nije tipična za zemlje iz kojih dolazi većina doseljenika u Holandiju, jeste odnos prema volonterskom radu. U ovom tekstu pokušaćemo da osvijetlimo iz različitih uglova ovu društvenu specifičnost Holanđana i tako je približimo našim čitaocima.

Većina ljudi koji su se doselili u Holandiju, izuzimajući izbjeglice i tražioce azila, uglavnom su to učinili na bazi posla kojim se sami bave, ili kojim se bave članovi njihove porodice. Kontakt sa poslovnim svijetom prije ili kasnije dovešće vas do spoznaje da su radna mjesta u Holandiji nerijetko volonterske prirode, i to ćete zaključiti bilo u radu sa volonterima koji rade sa vama, iz razgovora sa poznanicima koji rade kao volonteri, ili pretražujući oglase za posao u kojima su ove pozicije dosta česte. Logično je da prvo pomislite – zašto bi iko to radio, trošio svoje vrijeme na posao koji se ne plaća?

U ovom pitanju zapravo se krije ključna razlika između sistema iz koga dolaze ljudi, npr. sa Balkana, i sistema u kome žive Holanđani. S obzirom na činjenicu da naši ljudi dolaze u Zapadnu Evropu mahom radi zarade, mada ne samo radi toga, i da dolaze iz zemalja u kojima je bez posla i do četvrtine radno sposobnog stanovništva, a bez zarade i više, moguće je da je prva pomisao o radu bez zarade kao o besmislici. No evo kako stvari stoje posmatrano iz ugla Holanđana.

Kulturološka odlika Holanđana

Ako upitate Holanđane koji rade kao volonteri da vam objasne svoje razloge za volonterski rad, navešće mnoge, u zavisnosti od individualnog slučaja. Krenimo od onih pragmatičnih strana, koje je strancima možda najlakše razumjeti.

Mlađe osobe će vam reći da je to odličan način za sticanje iskustva u radu, što im uvijek pomaže kada popunjavaju svoju radnu biografiju, a što je ovdje vrlo važno kada konkurišete za posao. Istovremeno to je mogućnost za upoznavanje novih ljudi i stvaranje različitih životnih prilika.

Starije osobe će vam reći da je to način da ostanu aktivni u društvu, da se ne osjećaju odbačenim i izolovanim samo zato što su završili svoj radni vijek. Volonterski rad podrazumijeva i kretanje, kontakt sa ljudima, dinamiku, što je vrlo važno za održavanje zdravlja i vitalnosti, a što je ovdje veoma zapažena karakteristika starije populacije.

Kada je riječ o poslodavcima, oni izuzetno cijene ovu vrstu angažovanja kada vas razmatraju kao potencijalnog zaposlenika, jer je to dokaz vaše agilnosti, zainteresovanosti za rad i lični razvoj. Takođe, ima i onih ljudi koji će vam reći da među Holanđanima ima dovoljno imućnih, da ne kažemo bogatih, koji ne moraju da rade za novac, ili ga imaju sasvim dovoljno, pa mogu sebi da priušte i da rade bez zarade. Da se razumijemo, volonterski rad je uglavnom rad na svega nekoliko sati nedeljno, sat, dva, tri, i on ne podrazumijeva puno radno angažovanje.

Međutim, jednu posebnu karakteristiku ili razlog rasprostranjenosti ovakve vrste posla u Holandiji treba tražiti u kulturološkoj pozadini. Riječ je o progresivnoj životnoj filozofiji koja kaže da svaki pojedinac može napredovati samo ako napreduje cijela zajednica, dok istovremeno zajednica napreduje onoliko koliko se pojedinci za nju angažuju. Tako dobijamo zapravo jednu uzročno-posljedičnu vezu u kojoj, radeći za opšte dobro, vi istovremeno doprinosite i kvalitetu sopstvenog života.

Posebnu stranu ove filozofije čini osjećaj zadovoljstva što ste u mogućnosti da pomognete drugom čovjeku, na bilo koji način. Ovakva filozofija pripisuje se protestantskoj religiji i kulturi, što Holanđani jesu, ili su bili, najvećim dijelom u prošlosti, ali je karakteristična i za neke druge zajednice, poput jevrejske, koja je, između ostalog, i opstala jednim dijelom zahvaljujući takvoj društvenoj filozofiji.

Dobročinstvo našeg podneblja

Mi smo možda zaboravili, ali nije ovakav način razmišljanja bio stran ni narodima sa Balkana. Ako šetate ulicama Beograda, i podignete pogled na stara velelepna arhitektonska zdanja po centru grada, vidjećete da su mahom u pitanju zadužbine koje su svojevremeno podigli i svom narodu darovali tadašnji ugledni građani.

Nerijetko i u nekim drugim krajevima bivše Jugoslavije nailazimo na takve darove, u vidu mostova, javnih česmi li kakvih drugih dobara. Neko bi mogao pomisliti da im je bilo lako poklanjati kad su previše imali, što može biti tačno. Ali ima i danas onih koji imaju još više, pa nešto slabije poklanjaju. U svakom slučaju, ovakav vid javne solidarnosti nije ni nama tako stran, ili bar nije bio našim precima, kao što na prvi pogled može izgledati.

Prednosti volonterskog rada

Za sve one koji su možda u dilemi da li da se upuste u nešto slično, evo mogućih objašnjenja. Ako ste iz one grupe ljudi koji nemaju posao, ili niste u potpunosti ovladali jezikom, volonterski posao može biti odlična pomoć i prvi korak do zaposlenja.

To je prije svega dobar način da uđete u holandski radni sistem, jer i za ovaj posao dobijate ugovor o radu, da steknete iskustvo, koje je za većinu poslova sasvim drugačije u odnosu na rad na Balkanu.

Najbolje je odabrati onu oblast iz koje imate neka znanja i vještine ili kojom namjeravate da se bavite u budućnosti. Svaki poslodavac cijeni kada u vašoj biografiji prepozna da ste radili nešto njemu poznato i blisko. Istovremeno vas volontiranje dovodi do stalnog kontakta sa ljudima, što je vrlo važno za popravljanje jezičkih vještina, kao i za opštu informisanost o sredini u kojoj živite. Ukratko, to može da bude važna preporuka za vaš naredni posao.

Nerijetko se desi da se ljudi zaposle upravo ondje gdje su započeli kao volonteri, jer svaki poslodavac želi da zadrži dobrog radnika. To može biti aktuelno u narednom periodu jer je poznato da Holandija ima ozbiljan nedostatak radne snage u svim sektorima.

Sa druge strane, vrlo je važno i da ne budete pasivni i ne stagnirate u svom znanju i vještinama. Vrijeme brzo prolazi, u naprednim zemljama kakva je Holandija radne okolnosti i procesi se svakodnevno mijenjaju i ako se sami ne angažujete i ne borite da držite korak sa vremenom, može vam se desiti da ubrzo niste u stanju da pratite potrebe tržišta rada.

Da zaključimo, volontiranje možda jeste jedna od društvenih pojava koja čini ključnu razliku između Holandije i zemalja iz kojih dolaze doseljenici, ili pojava na koju mnogi gledaju sa potcjenjivanjem i podsmijehom.

Prvi korak ka adaptaciji u novo društvo je da naučimo drugačije gledati na volontiranje, ili barem da ga prihvatimo kao nešto od čega i sami možemo imati ozbiljnu korist.

Možda Holanđani ipak znaju šta rade. Nisu tek tako postali jedna od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja Evrope i svijeta.

The post Volonterski rad u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.