Srpska biblioteka je nastala na inicijativu magazina Mama u Zemlji lala, a uz podršku Ambasade Republike Srbije u Holandiji. Otvaranju biblioteke su prisustvovali ambasadorka Ksenija Milenković, prvi zamenik Dušan Vukić i članice redakcije magazina Mama u Zemlji lala Aleksandra Pavlović i Sandra Selaković. Ambasadorka je tom prilikom izrazila zadovoljstvo zbog uspešne saradnje:

“Ambasada je zahvalna portalu Mama u Zemlji lala na inicijativi za otvaranje biblioteke, kao i svim volonterima koji će raditi na njenom održavanju. Zahvaljujemo se i svima koji su poslali knjige i pozivamo sve građane da koriste biblioteku.

Biblioteka u Ambasadi će omogućiti građanima u Holandiji da besplatno dođu do knjiga na srpskom jeziku, što predstavlja veliku vrednost za čitavu zajednicu. Raduje nas što imamo raznovrstan izbor naslova na srpskom jeziku, uključujući i knjige za decu, i nadamo se da će se biblioteka vremenom uvećavati.”

Biblioteka koja raste

Kolekcija se trenutno sastoji od oko 300 knjiga na srpskom jeziku. Knjige i dalje neprekidno pristižu u Ambasadu, tako da se očekuje i proširenje kolekcije. Tim volontera će se pobrinuti da police budu uredne, a elektronski katalog mesečno ažuriran. Koordinator biblioteke će biti Aleksandra Pavlović, profesor književnosti i bibliotekar.

“Biblioteka je osnovna civilizacijska tekovina i ima nemerljiv značaj za očuvanje identiteta jednog naroda, naročito u dijaspori.” – istakla je Aleksandra. “Odavno postoji potreba za bibliotekom u Holandiji, a u nedostatku ustanova kulture, najlogičniji izbor lokacije bila je ambasada. Akcija prikupljanja knjiga je naišla na odličan odziv, tako da smo formirali pravu biblioteku. U kolekciji dominira beletristika, a tu je i izbor iz narodne književnosti, istorijska građa i dečja literatura. Knjižni fond je vrlo raznovrstan – od Crnjanskog do Novaka Đokovića.”

Srpska biblioteka poseduje i online katalog za decu i za odrasle, koji će se ažurirati jednom mesečno.

”U osmišljavanju projekta i izradi kataloga pomoglo mi je iskustvo rada u holandskoj biblioteci, ali i činjenica da u timu imamo nekoliko profesorki srpskog jezika i književnosti.” – navodi Aleksandra. “Svi smo pomalo doprineli da se ideja realizuje: neko je donirao knjige, neko novac, neko stručnost, neko prostor. Nadam se da će Srpska biblioteka dugo trajati na polzu našega roda.”

Detaljne informacije o radu biblioteke pročitajte u odvojenom članku, a pogledajte i sledeći prilog:

The post Počela sa radom biblioteka u Ambasadi Srbije u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ovde ćete pronaći odgovore na najčešće postavljana pitanja.

Koji su uslovi korišćenja Srpske biblioteke?

Korišćenje biblioteke je besplatno.

Moguće je istovremeno pozajmiti tri knjige po osobi.

Rok za vraćanje knjiga je dva meseca.

Odaberite tri knjige, popunite formular i ubacite ga u kutiju.

Gde se nalazi Srpska biblioteka?

Srpska biblioteka se nalazi u čekaonici Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Hagu, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag.

Koje je radno vreme Srpske biblioteke?

Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije otvoreno je za posetioce radnim danima od 10 do 13 časova.

Da li je za posetu Srpskoj biblioteci potrebna najava?

Za posetu biblioteci nije potrebna prethodna najava. Dovoljno je da pozvonite na glavni ulaz i kažete da ste došli u biblioteku.

Koliko knjiga poseduje Srpska biblioteka u Holandiji?

Kolekciju biblioteke trenutno čini oko pet stotina knjiga na srpskom jeziku. U pitanju su aktuelni naslovi raznih žanrova, za decu i odrasle.

Knjižni fond je u konstantnom porastu zahvaljujući ličnim donacijama građana koje neprekidno pristižu.

Da li Srpska biblioteka ima online katalog?

Katalog Srpske biblioteke je javan i podeljen je na dva dela: KNJIGE ZA ODRASLE i KNJIGE ZA DECU.

Katalog se ažurira jednom mesečno.

Kako se pozajmljuju knjige?

1. Idite u Ambasadu i odaberite tri knjige koje želite da pozajmite;

2. Popunite formular za pozajmljivanje knjiga;

3. Ubacite formular u za to namenjenu kutiju.

Sve knjige su obeležene jedinstvenim kataloškim brojem.

Lični podaci korisnika se koriste isključivo za privremenu evidenciju i brišu se iz registra po prijemu knjiga.

Kako se vraćaju pozajmljene knjige?

Knjige možete vratiti poštom, na adresu Ambasade sa napomenom “Za biblioteku”, ili lično.

Kako je osnovana Srpska biblioteka u Holandiji?

Osnivanje Srpske biblioteke u Holandiji predložili su čitaoci oniline magazina Mama u Zemlji lala. Urednica Aleksandra Pavlović je pokrenula akciju, zajedno sa volonterima prikupila i evidentirala knjige, a Ambasada Srbije u Holandiji je ustupila prostor.

Brojni čitaoci su se uključili doniranjem knjiga i novčanih sredstava, a nekolicina se prijavila da doprinese volontiranjem u biblioteci.

Kako da i ja doniram knjige?

Srpska biblioteka svakodnevno raste zahvaljujući knjigama iz ličnih kolekcija čitalaca. Knjige koje više ne čitate možete doneti lično poslati poštom na adresu Ambasade Republike Srbije u Hagu, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag, uz napomenu “Za biblioteku”.

Ukoliko ih donosite lično, donirane knjige predajte nekom od službenika Ambasade, kako bi bile zavedene u katalog.

Kako da doprinesem daljem razvoju Srpske biblioteke?

Ukoliko želite da podržite razvoj Srpske biblioteke, možete to učiniti uplatom željenog iznosa klikom na ovaj link.

Novac će biti upotrebljen za kupovinu novih knjiga, polica i promotivnog materijala.

Kako da volontiram u Srpskoj biblioteci?

Biblioteku održava tim volontera koji vodi Aleksandra Pavlović, profesorka književnosti i bibliotekarka. Ukoliko želite da par puta godišnje posetite Ambasadu, i da zajedno sa drugim volonterima raspoređujete knjige i ažurirate katalog, javite se na info@mamauzemljilala.com.

The post Srpska biblioteka u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Film „Leto kada sam naučila da letim“ adaptacija je istoimene knjige Jasminke Petrović. Ova emotivna i duhovita priča prati odrastanje i morske avanture dvanaestogodišnje Sofije iz Beograda tokom letnjeg raspusta koje provodi sa dve babe na Hvaru.

Glumačku postavu filma čine Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević i mnogi drugi.

Film je osvojio Nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA) za najbolji evropski film na festivalu BUFF u Malmeu, Specijalnu nagradu Grifon CIAL u Italiji, kao i dve nagrade na Filmskom festivalu u Puli.

Film je dostupan i na holandskoj televizijskoj platformi NPO, za gledaoce sa Plus pretplatom.

Pod nazivom “Hoe ik leerde vliegen”, film će biti prikazan 16. i 20. oktobra u Amsterdamu u toku dečjeg festivala Cinekid. Preporučeni uzrast publike je 10+ godina. U filmu se govore srpski i hrvatski jezik sa holandskim titlom. Ulaznice po ceni od 8 evra mogu se kupiti na ovom linku.

Sadržaj

Dvanaestogodišnja Sofija (Klara Hrvanović) mašta o kampovanju sa ekipom i svom prvom poljupcu. Ipak, primorana je da letovanje provede u trošnoj porodičnoj kući na Hvaru, sa svojom pomalo napornom bakom Marijom (Olga Odanović) i luckastom baba-tetkom Luce (Snježana Sinovčić).
Bez društva, dometa i interneta, Sofijin život na Hvaru je ‘’pa ka o’’, ali monotoniju ubrzo prekida neobično ponašanje bake Marije.

Sofija naslućuje da je u pitanju nekakva tajna romansa, ali velika istraga babinog ljubavnog života zapravo rezultira otkrićem dugo čuvane porodične tajne.

Sa novim prijateljstvima, simpatijama i avanturom, Sofija dobija svoje letovanje iz snova, ali i mnogo više nego što je mogla da izmašta.

Izvor: Cinekid, Adria Film

The post Film “Leto kada sam naučila da letim” u Amsterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

U nedelju, 19. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju, beogradskoj publici predstaviće se mlada holandska autorka Lisa Veda (Weeda).

Njen debitantski roman iz 2021. godine „Aleksandra” našao se u užem izboru za prestižnu holandsku književnu nagradu Libris za 2022.

To je priča o autorkinoj porodičnoj istoriji koja počinje njenom bakom Aleksandrom, koja je 1942. deportovana iz Ukrajine u radni logor u Nemačkoj. Pola veka kasnije, njena unuka kreće na put ka otadžbini svoje bake u potragu za korenima.

Na Festivalu Krokodil

Treće festivalsko veče posvećeno je inovativnim autorskim rešenjima koja istražuju do sad neotkrivene veze između pisaca i njihovih prevodilaca s jedne strane te između poezije, zvuka i scenskog pokreta s druge. Program će se održati u nedelju 19. juna s početkom u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ulaz je slobodan!

Program se realizuje u ovkiru projekta CELA (Connecting Emerging Literary Artists) koji realizuju organizacije iz deset evropskih zemalja, među kojima je i Udruženje Krokodil. Jedna od namera projekta CELA jeste da se prevoditeljice i prevodioci postave u ravan s književnicama i književnicima kao jednakopravni literarni stvaraoci. Ova namera podstakla je novo promišljanje književnog nastupa u slučajevima kada se on odvija van konteksta jezika na kom određena autorka ili autor pišu.

Kreativna komunikacija između onih koji pišu i onih koji njihova dela prevode može da rezultira uzbudljivim scenskim rešenjima kroz nastupe budućih evropskih književnih zvezda – Arijane Bonaci iz Italije, Andraža Rožmana iz Slovenije i Lise Vede iz Holandije – te prevoditeljica Ane Popović, Jelene Dedeić i Bojane Budimir. Program vodi Mima Simić.

Izvor: Nederlandistika Beograd i Festival Krokodil

The post Autorka romana “Aleksandra” gostuje u Beogradu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Kako i sami živimo i radimo u inostranstvu, duše su nam željne pisane reči na maternjem jeziku. Zbog toga sa vama delimo nekoliko kvalitetnih naslova koji vam mogu upotpuniti odmor, gde god ga provodili. Stilovi njihovih autora se razlikuju, ali ih sve povezuje jedno – stvaralački život van granica domovine.

Ivana Đilas – Kuća

Listu predloga započećemo knjigom simboličnog naslova „Kuća“, autorke Ivane Đilas. Ova Beograđanka je diplomirala pozorišnu režiju na Fakultetsku dramskih umetnosti u Beogradu, a svoju srpsku kuću zamenila je slovenačkom od 1999. godine, gde se njen profesionalni put nastavlja u smeru pozorišne umetnosti. Režirala je preko pedeset predstava za decu i odrasle, ali sve na svojoj novoj adresi – u Sloveniji. Jedina predstava kojom se predstavila domaćoj publici jeste „Bračna igra“ u Ateljeu 212, koju su Petar Kralj i Svetlana Bojković igrali 11 godina, što je, složićete se, već dovoljno dobra preporuka.

Oko kuće, koja je sinonim za mir, sigurnost i zajedništvo, autorka plete duhovitu i potresnu priču o zamkama u koje se uhvatilo naše društvo. Kroz priču o kući sa belim žaluzinama, petlom na krovu i trešnjom u bašti, mi zapravo iščitavamo kritiku potrošačkog društva i strereotipa kojima robujemo. Nakon poslednje stranice, nad nama ostaje da lebdi pitanje gde je granica između onoga što nam je zaista potrebno i tuđih „snova“ na koje smo navučeni.

Dejan Tiago Stanković – Zamalek

Roman kojim je umetnik ovekovečio Kairo, zapravo njegov kvart Zamalek, mentalitet ljudi i istoriju zemlje, osim publike osvojio je ove godine i Nagradu Evropske unije za književnost, koja promoviše kreativnost savremene evropske književne scene. Ovo delo nije putopis, iako nas vodi kroz neobične predele, već priča o ljudskim sudbinama i onom što je izvan naših granica. „Zamalek“ je, kako je i sam autor naznačio, priča o kismetu i istorijsko-geografskim okvirima u kojima te ljudske sudbine bitišu.

Možda je život u živopisnom Lisabonu autoru pomogao da tako vešto dočara osobenosti nepoznatih predela i kultura. Živeći na relaciji Lisabon – Beograd, Stanković gradi književno-kulturne veze između dveju zemalja. Tako je na portugalski jezik preveo dela Andrića, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića i Dušana Kovačevića, a na srpski jezik dela Fernanda Pesoa i Saramaga.

Lana Bastašić – Mliječni zubi

Da li nam jedino distanciranje od mesta, ljudi ili vremena daje jasniju sliku i mogućnost da realno sagledamo stvari? Sva je prilika da je blaga katalonska klima uticala na Lanu Bastašić, književnicu rođenu u Zagrebu, a odraslu u Banjaluci, da stvori dela koja će osvojiti i publiku i žiri. Prvo romanom „Uhvati zeca“,koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu u 2018. godini i dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost za 2020. godinu, a potom i zbirkom priča „Mliječni zubi“. Tema zbirke ogleda se u samom naslovu – povratak u detinjstvo. Kao što je nicanje prvih zuba praćeno bolom, tako je i detinjstvo u ovoj knjizi lišeno romantizacije. Štaviše, ono je bolno suočavanje sa dečjim traumama, ali sa nadom da ih na kraju možemo odbaciti, baš kao i melečne zube, i izgraditi neki novi identitet.

Foto: A. Pavlović

The post Književni nomadi – domaći pisci sa adresom u inostranstvu appeared first on Mama u Zemlji lala.