Nakon svete liturgije, propovedi i rezanja slavskog kolača, upriličena je svečanost kojoj su prisustvovali zamenik ambasadora Republike Srbije Dušan Vukić i konzul Republike Srbije Branislav Grbić.

Prisutnima se prigodnim rečima obratio protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija naglašavajući u svom govoru važnost duha zajedništva srpskog naroda u Holandiji.

Tom prilikom je izveden i bogat kulturno-umetnički program u kome su učestvovali KUD Tamo daleko iz Roterdama, violinista Igor Pop Zariev, omladinski hor Parohije Svete Trojice, recitatori Parohije Svete Trojice i učenici nastave na srpskom jeziku u Roterdamu.

Prigodnim recitalom učenici Dopunske nastave na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije, predvođeni nastavnicom Biljanom Krčum, podsetili su prisutne da smo potomci Svetog Save i kako se neguje svetosavlje i van granica matice. 

Učenici su sa ponosom govorili stihove naših velikih pesnika posvećene prvom srpskom prosvetitelju i svoj nastup završili rečima:

“Sveti je Sava svetlo u tami koje za nas večito sja,
ne smemo biti tužni i sami, čuva nas on, čuva od zla!”

Njihov trud i pobeda nad tremom nagrađena je slatkim paketićima u torbi sa likom Svetoga Save koje je deci pripremio otac Boris Topić.

Roterdam je, i ove godine, u duhu zajedništva, svečano i sa ponosom obeležio Svetog Savu.

Autor teksta: Biljana Krčum

The post Sveti Sava je svetlo u tami, poručili đaci iz Roterdama appeared first on Mama u Zemlji lala.

Upravo ovih dana su vrata srednjih škola u Holandiji širom otvorena, pa izvolite – zavirite!

U Holandiji se srednja škola upisuje vrlo rano, već sa 11-12 godina. Srećom, sistem je prilično fleksibilan, te uz više truda i dodatnih par godina i potencijalni zanatlija može upisati fakultet.

Kriterijum za upis

Već sredinom sedmog razreda, sa oko 10-11 godina, holandski osnovci dobijaju preliminarni savet za upis srednje škole. Godinu dana kasnije, dobiće i kovertiranu zvaničnu odluku svoje osnovne škole, na osnovu koje će moći da se upišu u srednju.

Odluku o stepenu stručne spreme donosi mentor i nastavničko veće iz osnovne škole. Osnovna škola svoj savet zasniva na rezultatima testova, socijalno-emocionalnom razvoju, odnosu prema radu, motivaciji i ponašanju tokom školovanja. U obzir se (vrlo ozbiljno) uzima i mišljenje samog učenika, kao i njegovih roditelja.

Nekoliko meseci pre konačne odluke, učenici na časovima razgovaraju o tome da li više vole da koriste ruke ili mozak, raduje li ih učenje ili akcija, da li dobro organizuju svoje vreme, završavaju li zadatke u roku, osećaju li sreću kada nešto novo naprave ili nauče. U pitanju je, dakle, kompleksan introspektivni proces koji učitelji uglavnom vešto vode. Pri savetovanju se insistira na tome da ne postoje bolje i lošije škole, već samo odgovarajuće i neogovarajuće za to dete.

Odluka o savetu postaje zvanična tek kada je potvrde i škola, i učenik, i roditelji. Ukoliko nisu zadovoljni savetom, roditelji imaju pravo žalbe.

Završni test (eindtoets) radi se nakon što učenici upišu srednje škole i ne utiče na savet, osim ako je rezultat na testu bolji od preporuke. U tom slučaju se savet još jednom razmatra i može se promeniti nabolje. Ukoliko razultat završnog testa nije zadovoljavajući, to nema nikakvog uticaja.

Kako odabrati srednju školu?

Pri odabiru srednje škole treba imati na umu nekoliko faktora:

⁃ Lokacija – bilo bi najbolje da dete može samostalno biciklom da ide u školu, kako bi bilo nezavisno i nalik vršnjacima.

⁃ Obrazovni sistem – svaka škola je različita na svoj način, tako možete birati između klasičnog, montesori, dalton i mnogih drugih pedagoških pristupa.

⁃ Društvo – od ključne je važnosti u kakvom će se društvu razvijati naš srednjoškolac. S obzirom na velike razlike koje postoje u Holandiji, nije zgoreg proučiti kraj u kome se škola nalazi, a treba poslušati i lični osećaj. Preporuka za to je da na kraju radnog dana osmotrite decu koja izlaze iz škole i da probate da zamislite svoje dete među njima.

– Preporuka nastavnika iz osnovne škole – pitajte u osnovnoj školi koju konkretnu školu bi preporučili vašem detetu. Nastavnik ima uvid u lokalnu ponudu i poznaje sposobnosti i interesovanja vašeg deteta.

⁃ Izbor profila – na polovini školovanja učenici biraju profil (usmerenje), međutim ne nudi svaka školama sve. Raspitajte se na vreme koje opcije su učenicima na raspolaganju.

⁃ Veličina zgrade i atmosfera u njoj – prilikom posete tokom Otvorenih vrata učenik može proceniti da li se u prostorijama škole lagodno kreće i dobro oseća.

⁃ Dodatni sadržaji – u nekim školama se jezici uče po naprednim metodama (Cambridge English, Goethe Insitut, Delf France), u nekima je religija značajan deo nastave, tu su zatim društveno-angažovane aktivnosti (politika, ekologija, LGBTQ+), muzičke, dramske i druge sekcije, masterklasovi iz programiranja, sportovi i mnoge druge aktivnosti na koje treba računati pri izboru.

U zavisnosti od mesta stanovanja, izbor srednjih škola može biti jako veliki i nije uvek lako napraviti pravi odabir. U najvećem broju slučajeva u istoj zgradi postoji nekoliko nivoa obrazovanja, s tim što se na sve primenjuju isti obrazovni principi (npr. montesori).

Posete školama

Krajem januara i početkom februara sve srednje škole otvaraju svoja vrata za učenike sedmog i osmog razreda i njihove roditelje.

U cilju masovnijeg upisa, tokom ovih dana škole prikazuju svoje najbolje lice, pa posetioci mogu prisustvovati različitim uglednim časovima, radionicama i masterklasovima.

S obzirom da je u pitanju samoreklama, treba je uzeti sa dozom rezerve. Međutim, utisak o nastavnicima, prostorijama, učenicima i njihovim roditeljima koji se toga dana stekne može biti od velike pomoći pri izboru budućeg okruženja.

Stepeni stručne spreme

Srednjoškolsko obrazovanje iliti VO (voortgezet onderwijs) traje od 4 do 6 godina i sastoji se iz nižih i viših razreda (onder- i bovenbouw). Niže razrede čine osnovni predmeti, a u višim se učenici usmeravaju izborom određenog paketa predmeta. Na polovini srednje škole se bira profil koji odgovara stručnoj, višoj školi ili fakultetu na kojem učenik planira da nastavi školovanje.

Oko 20% učenika pohađa HAVO nivo, 20% VWO, dok najveći broj dece – oko 60% pohađa VMBO ili praktično obrazovanje (zanat).

Mnoga deca dobiju kombinovani savet, npr. HAVO/VWO. Time dobijaju još malo vremena za pronalaženje pravog puta. U tom slučaju, izbor škole zavisi i od postojanja kombinovanih odeljenja. U najvećem broju škola postoji i tzv. brugklas (razred premošćavanja). Tako se naziva prva godina srednje škole koja je opšteg karaktera, za učenike koji se još uvek nisu opredelili na koju će stranu.

Vodič kroz srednje škole i Mapa srednjih škola omogućava praktičan uporedni pregled lokalnih škola i njihovih ponuda.

VWO

Voorbereidend Wetenschappelijk Onderwijs (VWO) se odnosi na preduniverzitetsko obrazovanje i pandan je našoj gimnaziji. VWO diploma je propusnica za univerzitet ili za višu školu (HBO).

Učenici sa VWO savetom mogu da biraju između ateneuma i gimnazije. Razlika je jedino u tome što se u gimnaziji uče i dva dodatna (klasična) jezika: starogrčki i latinski.

VWO traje šest godina, a nakon trećeg razreda učenici se usmeravaju na jedan od sledećih profila:

⁃ prirodno-tehnički (NT),

⁃ prirodno-zdravstveni (NG),

⁃ društveno-ekonomski (EM)

⁃ i društveno-kulturni (CM).

HAVO

Skraćenica HAVO označava tzv. više opšte srednje obrazovanje koje traje pet godina. Ovaj nivo priprema studente za dalje školovanje na višoj stručnoj školi (HBO).

Prve tri godine su opšte, dok se u četvrtoj godini usmeravaju na iste profile kao u VWO. Svaki profil ima obavezne i izborne predmete.

VMBO

Pripremno srednje stručno obrazovanje, skraćeno VMBO, priorema je za stručnu školu MBO i ima četiri podvarijante:

⁃ osnovni smer (de basisberoepsgerichte leerweg),

⁃ okvirni smer (de kaderberoepsgerichte leerweg),

⁃ mešoviti smer (de gemengde leerweg )

⁃ teorijski smer (de theoretische leerweg), tzv. MAVO.

Pored toga, postoji edukacija za podršku učenju (lvoo) za decu kojoj je potrebna dodatna pomoć.

• Osnovni smer (bb)

Ako je dete tip koji voli da zasuče rukave, bb je prikladan izbor. Ovaj smer je namenjen praktičnim mladim ljudima. Na osnovu praktičnih zadataka iz različitih predmeta otkrivaju svoja interesovanja.

Na ovaj način deca ne moraju odmah da odaberu buduće zanimanje, već imaju četiri godine da se uže orijentišu. Kada nakon četiri godine steknu bb diplomu, prelaze na MBO.

• Okvirni smer (kb)

Okvirni smer je veoma sličan osnovnom jer je takođe fokusiran na praksu. Razlika je uglavnom u tome što kb učenici mogu da savladaju veći izazov u pogledu teorije. Oni, međutim, teorijsko znanje stiču radeći praktične zadatke. Kb je usmeren na MBO nivo 3 ili 4 u daljem obrazovanju.

• Mešoviti smer (gl)

Kao što ime kaže, mešoviti smer je kombinacija teorije i prakse. Učenici su u principu teorijski orijentisani, ali im je istovremeno i praksa zanimljiva. Žele da steknu teorijsko znanje, ali žele i da se pripreme za tržište rada.

• Teorijski smer (tl) – MAVO

Ako dete više voli teoriju od prakse, ovo je adekvatan smer za njega. Teorijski smer nije usmeren ka određenoj profesiji, što je slučaj sa ostalim smerovima.

• Obrazovanje za podršku učenju (lvoo)

Nekoj deci je potrebna dodatna podrška da bi stekla VMBO diplomu. Zato postoji smer sa podrškom u učenju, koji je prilagođen deci sa smetnjama u učenju ili socijalno-emocionalnim problemima. Uči se u manjim grupama, a gradivo se prilagođava učenicima.

Praktijk – praktično obrazovanje

Praktično obrazovanje (zanat) osposobljava učenike za rano efikasno učešće u društvu i društvenom životu. Školovanje traje maksimalno šest godina. Neka deca zatim nastavljaju u MBO, dok se druga zapošljavaju.

Škole za talente

Za decu koja su posebno nadarena za neku aktivnost, recimo sport, tu su posebne škole za talente.

Takođe, postoje i umetničke škole, tehnazijumi, škole za muziku i ples, kao i mnoge druge.

Žreb i lutrija

Svaka škola ima limitiran broj mesta za upis i da se može desiti da nema mesta za svu zainteresovanu decu. Zbog toga se, kao i kod nas, pravi lista želja i konkuriše se u više škola.

Ono što se jako razlikuje od našeg sistema jeste kriterijum po kome se slobodna mesta popunjavaju.

Prednost imaju deca iz škola istog obrazovnog pravca (montesori, dalton, i dr.) i oni čija braća i sestre već pohađaju tu srednju školu. Svi ostali se nalaze u istom košu. Selekcija se ne vrši prema uspehu, već se slobodna mesta popunjavaju žrebom. A kada se sva mesta popune, organizuje se lutrija.

Učenici koji ostanu neupisani, dobijaju svoj broj za lutriju, pa algoritam bira mesto za svakog učenika ponaosob. Softver najpre traži školu koja je najviše rangirana na listi želja, a ako u njoj nema mesta, prelazi na sledeću.

U proces izvlačenja su uključeni i notari, a smatra se da taj način svako dete ima jednake šanse za upis. Sistem Loting & Matching Nederland je razvila softverska kompanija i sertifikovan je na holandskim univerzitetima.

Fleksibilan sistem

Izbor je vrlo širok i mogućnosti je mnogo. Zahvaljujući fleksibilnom sistemu, moguće su razne kombinacije i nadogradnje, kao što je prikazano na ovoj šemi:

Odabirom jedne škole ili nivoa ne zatvaraju se zauvek vrata drugim opcijama. Promena škole ili smera, kao i ponavljanje ili preskakanje razreda, u Holandiji je i te kako moguće i ne nailazi na osude društva. Šansu za dobro besplatno obrazovanje ima svako, tako da odgovornost ostaje isključivo na pojedincu.

Foto: Free pik, Onderwijskiezer

The post Upis srednje škole u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Jedna od velikih razlika koja se ovdje može zapaziti, a koja svakako nije tipična za zemlje iz kojih dolazi većina doseljenika u Holandiju, jeste odnos prema volonterskom radu. U ovom tekstu pokušaćemo da osvijetlimo iz različitih uglova ovu društvenu specifičnost Holanđana i tako je približimo našim čitaocima.

Većina ljudi koji su se doselili u Holandiju, izuzimajući izbjeglice i tražioce azila, uglavnom su to učinili na bazi posla kojim se sami bave, ili kojim se bave članovi njihove porodice. Kontakt sa poslovnim svijetom prije ili kasnije dovešće vas do spoznaje da su radna mjesta u Holandiji nerijetko volonterske prirode, i to ćete zaključiti bilo u radu sa volonterima koji rade sa vama, iz razgovora sa poznanicima koji rade kao volonteri, ili pretražujući oglase za posao u kojima su ove pozicije dosta česte. Logično je da prvo pomislite – zašto bi iko to radio, trošio svoje vrijeme na posao koji se ne plaća?

U ovom pitanju zapravo se krije ključna razlika između sistema iz koga dolaze ljudi, npr. sa Balkana, i sistema u kome žive Holanđani. S obzirom na činjenicu da naši ljudi dolaze u Zapadnu Evropu mahom radi zarade, mada ne samo radi toga, i da dolaze iz zemalja u kojima je bez posla i do četvrtine radno sposobnog stanovništva, a bez zarade i više, moguće je da je prva pomisao o radu bez zarade kao o besmislici. No evo kako stvari stoje posmatrano iz ugla Holanđana.

Kulturološka odlika Holanđana

Ako upitate Holanđane koji rade kao volonteri da vam objasne svoje razloge za volonterski rad, navešće mnoge, u zavisnosti od individualnog slučaja. Krenimo od onih pragmatičnih strana, koje je strancima možda najlakše razumjeti.

Mlađe osobe će vam reći da je to odličan način za sticanje iskustva u radu, što im uvijek pomaže kada popunjavaju svoju radnu biografiju, a što je ovdje vrlo važno kada konkurišete za posao. Istovremeno to je mogućnost za upoznavanje novih ljudi i stvaranje različitih životnih prilika.

Starije osobe će vam reći da je to način da ostanu aktivni u društvu, da se ne osjećaju odbačenim i izolovanim samo zato što su završili svoj radni vijek. Volonterski rad podrazumijeva i kretanje, kontakt sa ljudima, dinamiku, što je vrlo važno za održavanje zdravlja i vitalnosti, a što je ovdje veoma zapažena karakteristika starije populacije.

Kada je riječ o poslodavcima, oni izuzetno cijene ovu vrstu angažovanja kada vas razmatraju kao potencijalnog zaposlenika, jer je to dokaz vaše agilnosti, zainteresovanosti za rad i lični razvoj. Takođe, ima i onih ljudi koji će vam reći da među Holanđanima ima dovoljno imućnih, da ne kažemo bogatih, koji ne moraju da rade za novac, ili ga imaju sasvim dovoljno, pa mogu sebi da priušte i da rade bez zarade. Da se razumijemo, volonterski rad je uglavnom rad na svega nekoliko sati nedeljno, sat, dva, tri, i on ne podrazumijeva puno radno angažovanje.

Međutim, jednu posebnu karakteristiku ili razlog rasprostranjenosti ovakve vrste posla u Holandiji treba tražiti u kulturološkoj pozadini. Riječ je o progresivnoj životnoj filozofiji koja kaže da svaki pojedinac može napredovati samo ako napreduje cijela zajednica, dok istovremeno zajednica napreduje onoliko koliko se pojedinci za nju angažuju. Tako dobijamo zapravo jednu uzročno-posljedičnu vezu u kojoj, radeći za opšte dobro, vi istovremeno doprinosite i kvalitetu sopstvenog života.

Posebnu stranu ove filozofije čini osjećaj zadovoljstva što ste u mogućnosti da pomognete drugom čovjeku, na bilo koji način. Ovakva filozofija pripisuje se protestantskoj religiji i kulturi, što Holanđani jesu, ili su bili, najvećim dijelom u prošlosti, ali je karakteristična i za neke druge zajednice, poput jevrejske, koja je, između ostalog, i opstala jednim dijelom zahvaljujući takvoj društvenoj filozofiji.

Dobročinstvo našeg podneblja

Mi smo možda zaboravili, ali nije ovakav način razmišljanja bio stran ni narodima sa Balkana. Ako šetate ulicama Beograda, i podignete pogled na stara velelepna arhitektonska zdanja po centru grada, vidjećete da su mahom u pitanju zadužbine koje su svojevremeno podigli i svom narodu darovali tadašnji ugledni građani.

Nerijetko i u nekim drugim krajevima bivše Jugoslavije nailazimo na takve darove, u vidu mostova, javnih česmi li kakvih drugih dobara. Neko bi mogao pomisliti da im je bilo lako poklanjati kad su previše imali, što može biti tačno. Ali ima i danas onih koji imaju još više, pa nešto slabije poklanjaju. U svakom slučaju, ovakav vid javne solidarnosti nije ni nama tako stran, ili bar nije bio našim precima, kao što na prvi pogled može izgledati.

Prednosti volonterskog rada

Za sve one koji su možda u dilemi da li da se upuste u nešto slično, evo mogućih objašnjenja. Ako ste iz one grupe ljudi koji nemaju posao, ili niste u potpunosti ovladali jezikom, volonterski posao može biti odlična pomoć i prvi korak do zaposlenja.

To je prije svega dobar način da uđete u holandski radni sistem, jer i za ovaj posao dobijate ugovor o radu, da steknete iskustvo, koje je za većinu poslova sasvim drugačije u odnosu na rad na Balkanu.

Najbolje je odabrati onu oblast iz koje imate neka znanja i vještine ili kojom namjeravate da se bavite u budućnosti. Svaki poslodavac cijeni kada u vašoj biografiji prepozna da ste radili nešto njemu poznato i blisko. Istovremeno vas volontiranje dovodi do stalnog kontakta sa ljudima, što je vrlo važno za popravljanje jezičkih vještina, kao i za opštu informisanost o sredini u kojoj živite. Ukratko, to može da bude važna preporuka za vaš naredni posao.

Nerijetko se desi da se ljudi zaposle upravo ondje gdje su započeli kao volonteri, jer svaki poslodavac želi da zadrži dobrog radnika. To može biti aktuelno u narednom periodu jer je poznato da Holandija ima ozbiljan nedostatak radne snage u svim sektorima.

Sa druge strane, vrlo je važno i da ne budete pasivni i ne stagnirate u svom znanju i vještinama. Vrijeme brzo prolazi, u naprednim zemljama kakva je Holandija radne okolnosti i procesi se svakodnevno mijenjaju i ako se sami ne angažujete i ne borite da držite korak sa vremenom, može vam se desiti da ubrzo niste u stanju da pratite potrebe tržišta rada.

Da zaključimo, volontiranje možda jeste jedna od društvenih pojava koja čini ključnu razliku između Holandije i zemalja iz kojih dolaze doseljenici, ili pojava na koju mnogi gledaju sa potcjenjivanjem i podsmijehom.

Prvi korak ka adaptaciji u novo društvo je da naučimo drugačije gledati na volontiranje, ili barem da ga prihvatimo kao nešto od čega i sami možemo imati ozbiljnu korist.

Možda Holanđani ipak znaju šta rade. Nisu tek tako postali jedna od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja Evrope i svijeta.

The post Volonterski rad u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Psihološki trening “Zadovoljstvo u školi” pomaže osnaživanju, podizanju samopouzdanja i razvijanju socijalnih veština kod dece, kako bi se u srednjoj školi osećali prijatno.

Polazak u srednju školu je uvek uzbudljiv, ali i vrlo stresan. Naročito mogu biti ranjiva deca koja se zbog svog drugačijeg porekla osećaju nesigurno.

Plezier op school (Zadovoljstvo u školi) je besplatni dvodnevni trening za buduće učenike prvog razreda koji su u osnovnoj školi imali poteškoće u interakciji sa vršnjacima.

Trening je namenjen deci koja su bila usamljena i odbačena u osnovnoj školi, koja su imala malo prijatelja i koja su nespretna ili nedovoljno vešta u kontaktu sa vršnjacima. U ovu grupu spadaju i deca koja su se doselila u Holandiju, pa se zbog nedovoljnog poznavanja sistema i jezika osećaju neuklopljeno.

Cilj ove preventivne obuke je da se poveća socijalna kompetencija učenika, kako bi osnaženi krenuli u srednju školu i što bolje se uklopili u novo društvo. Dugoročno, ova podrška može doprineti smanjenju rizika od psiholoških poremećaja kao što su anksioznost i depresija.

Novi početak

Prelazak u novu školu učenicima nudi priliku da počnu iznova, te im je psihološka podrška od velike važnosti.

Obuka Plezier op school se održava tokom letnjeg raspusta, najčešće poslednje nedelje. Taj termin je izabran sa namerom, jer deca samo nekoliko dana kasnije mogu da primene u praksi ono što su naučila.

Deca koja imaju problema sa vršnjacima teško sama uspeju da izađu iz spirale niskog samopoštovanja, izbegavanja društvenih kontakata i loših socijalnih veština. Iako je unapređenje socijalne kompetencije uobičajena strategija za prevazilaženje maltretiranja i poboljšanje odnosa sa vršnjacima, pozitivni efekti su često poništeni već izgrađenom reputacijom koju deca imaju u okruženju svojih vršnjaka. Zbog toga se Plezier op school fokusira na trenutak prelaska iz osnovnog u srednje obrazovanje. Tada dete dobija jedinstvenu priliku da započne novo poglavlje u novom okruženju. Obučeni treneri-psiholozi mu u tome pomažu simulirajući prvi dan u novoj školi.

U vođenoj igri uloga (role-play) deca vežbaju različite situacije, od toga kako da zauzmu stav, da isprave leđa, da ne skreću pogled, da zauzmu dobro mesto u učionici, pa do biranja reči kojima se predstavljaju, pitanja koja postavljaju, pozitivnog razmišljanja, kao i ono najvažnije – vežbaju kako da postave granice i kažu ne.

Okruženo vršnjacima sa istim problemom, dete ubrzo shvata da nije jedino, kao i da se sve može naučiti.

Efekti treninga

Nekoliko nedelja pošto deca krenu u srednju školu, treneri vode završni razgovor sa njima. U tom intervjuu zaključuju da li je detetu potrebna dodatna psihološka podrška ili je trening dao rezultate.

Istraživanja pokazuju da deca i nakon šest meseci imaju koristi od ovog treninga. Većina polaznika se oseća prijatno u novoj školi, a neki su, zahvaljujući savetima i bodrenju, već prvog dana sklopili trajna prijateljstva. Neretko se desi da se deca na treningu zbliže i ostanu i kasnije u kontaktu.

Ukoliko primetite da je vašem detetu potrebno osnaživanje poput treninga Plezier op school, raspitajte se kod učitelja, kućnog lekara ili savetnika u CJG. Ovde možete pronaći listu lokacija na kojima se trening održava: http://www.plezieropschool.nl/locaties/

The post U srednju školu sa zadovoljstvom – uz psihološku podršku appeared first on Mama u Zemlji lala.

Vođeni nekim ranijim iskustvom možemo pomisliti da biblioteka uglavnom predstavlja ustanovu u kojoj se pozajmljuju knjige za čitanje, što može biti važno ljudima koje to zanima. Međutim, stvar stoji značajno drugačije, i dobro je znati da biblioteke pružaju mnoštvo odličnih mogućnosti za učenje jezika, i to potpuno besplatno, a svi programi počivaju na radu volontera.

U svakom mjestu uglavnom postoji lokalna biblioteka, ili eventualno u susjednom većem, ukoliko se nastanite u nekom manjem mjestu. Sve važne informacije o svojoj lokalnoj biblioteci možete uvijek pronaći na njenom sajtu. Ponuda je raznolika, te postoje različite mogućnosti za učenje jezika za različite afinitete.

Kursevi holandskog kao stranog – NT2

Prva mogućnost, kada je u pitanju učenje holandskog jezika, ogleda se u NT2 kursevima jezika koje nude pojedine biblioteke, a za koje se morate prijaviti posredstvom osobe za kontakt koja je naznačena na sajtu biblioteke. Radi se o odličnim i vrlo intenzivnim kursevima koji se drže na različitim nivoima jezika, od početnog do B2 nivoa, koje vode obučeni predavači. Kurs se izvodi u manjim grupama, onlajn ili uživo, po utvrđenom programu sa tematskim modulima, traje u periodu dok traje i školska godina, a časovi traju oko 2,5 sata i organizovani su jednom sedmično. Nakon svakih nekoliko održanih časova organizuju se i kontrolni testovi koji podrazumijevaju provjeru vokabulara, čitalačkih sposobnosti ili pisanja.

Kurs takođe obuhvata i mnoštvo zadaće koju radite samostalno, u paru, ili grupno, što znači da ste praktično svakodnevno upućeni na učenje jezika, a što je vrlo važno za napredovanje. Važan dodatak je i činjenica da za izradu zadataka često koristite aktuelne aplikacije ili programe, što značajno obnavlja ili podiže nivo vaše kompjuterske pismenosti, važne za bilo koji posao koji možete raditi u Holandiji. Takođe je značajno to što su kursevi projektovani u skladu sa obukom koja se izvodi u školama za učenje holandskog jezika, kao što je Curio, a što je sve usklađeno sa ispitima iz holandskog jezika o kojima smo već pisali.

Jezički sastanci – Taalontmoetingen

Drugi način da se angažujete kada je u pitanju učenje jezika je aktivnost pod nazivom Taalontmoetingen koja se odvija u bibliotekama. Radi se o organizovanoj grupi za učenje holandskog jezika, za koju se takođe prijavljuje, a koja sastanke održava jednom sedmično u određenom terminu.

Grupu uglavnom vodi nekoliko volontera, izvornih govornika holandskog jezika, ali ne predavača, koji sa polaznicima vježbaju holandski na različite načine u trajanju od sat i po. U zavisnosti od grupe i koordinatora organizuju se različite jezičke vježbe na principu društvenih igara, diskutuje se o aktuelnim temama, ali se isto tako radi i idividualno, u paru ili manjoj grupi, u zavisnosti od broja polaznika i volontera. Tom prilikom se vježba čitanje i razgovor na bazi tekstova iz štampe ili kakvog drugog materijala.

Za ovladavanje stranim jezikom vrlo je važno da imate priliku da se njime kontinuirano aktivno služite, i u tom smislu najviše pomaže svakodnevni kontakt sa izvornim govornicima, ali većina stranaca u početku ima malo prilike za taj kontakt, i to se uglavnom svodi na nekoliko rečenica sa komšijama ili u prodavnici.

Jezički kafe – Taalcafé

Naredna aktivnost, koja je kao i prethodna naročito od pomoći ljudima koji imaju malo prilika za kontakt sa Holanđanima, jeste Taalcafé. To je aktivnost koja se organizuje besplatno jednom sedmično u zakazanom terminu i traje 1-1,5 sat. Za ovu aktivnost nije se neophodno unaprijed prijaviti, jer su vrata biblioteke otvorena za sve one koji žele doći i provesti vrijeme u razgovoru sa volonterima.

U ovom slučaju vježba se isključivo razgovor, ljudi koji dolaze su vrlo različitih interesovanja, starosnog doba, porijekla ili obrazovanja, a svima im je zajednička želja za učenjem holandskog jezika kao i potreba da im se pomogne na različite načine.

Nivoi holandskog jezika kojima polaznici vladaju su vrlo različiti, nerijetko se pojavljuju ljudi koji razumiju svega nekoliko riječi holandskog jezika, tako da nema razloga za osjećaj neprijatnosti ili anksioznosti. Volonteri koji učestvuju u razgovoru uvijek nalaze načina da se ljudi adekvatno povežu i da se osjećaju prijatno, a povrh svega da imaju i značajnu korist od ove aktivnosti u vidu vježbe govorenja i razmijevanja holandskog jezika.

Uzgredna korist je što u kontaktu sa ljudima koji žive u vašem mjestu saznajete i servisne informacije i aktuelnosti koje su važne za svakodnevni život.

Specijalizovani kursevi

Pored ovih aktivnosti za učenje holandskog jezika u opštem smislu, biblioteke pružaju i druge različite mogućnosti za učenje raznih tematskih oblasti iz jezika, kao što je zdravlje, finansije i sl. Takođe je moguće naći i pomoć za učenje iz oblasti digitalnog opismenjavanja, specijalizovanih aktivnosti kakva je priprema za razgovor za posao i itd. Važno je napomenuti da se aktivnosti biblioteka razlikuju od grada do grada, ili od provincije do provincije, te da je dobro za početak uspostaviti kontakt sa svojom lokalnom bibliotekom i ispitati sve mogućnosti.

Besplatno učlanjenje u bibilioteku

Biblioteke takođe pružaju mogućnost besplatnog učlanjenja svima koji su polaznici kurseva za učenje jezika, što onda omogućava pristup različitoj literaturi, a što je presudno za učenje jezika. Jedna od velikih pomoći za početnike u učenju holandskog jezika je edicija Leeslicht. Ova edicija je specijalizovana za strance koji uče holandski jezik i to tako što su knjige prilagođene različitim nivoima jezika od A1 do B2, pisane u skraćenim varijantama, vrlo jednostavnim jezikom i jednostavnim rečenicama.

Takođe je moguć i pristup dnevnoj štampi, časopisima, ali i drugoj literaturi, kao i knjigama na stranim jezicima. U biblioteci uvijek možete da provedete vrijeme i učeći, čitajući, koristeći računar. Nude se i programi za djecu, kakav je Voorlezen, što je ključno za napredak u školi, naročito za djecu mlađeg školskog uzrasta.

Da zaključimo u duhu holandskog mentaliteta koji nas uči štedljivosti – s obzirom na to da su sve navedene usluge besplatne, a opet vrlo funkcionalne i stručne, ne treba ih propuštati, naročito imajući u vidu visoke cijene kurseva za učenje holandskog jezika, koje ne garantuju nužno i visok kvalitet.

Pored učenja jezika, sigurno ćete upoznati mnoštvo zanimljivih i prijatnih ljudi, što uvijek prija u novoj sredini i u procesu integracije u novu zajednicu.

The post Besplatni časovi holandskog jezika u biblioteci appeared first on Mama u Zemlji lala.

Nakon pet godina boravka u Holandiji stranci stiču pravo da apliciraju za holandsko državljanstvo ili stalnu boravišnu dozvolu, za šta je neophodno polaganje jezika na ispitima Inburgeringsexamen ili Staatsexamen Nt2.

Dva nivoa ispita Staatsexamen

Staatsexamen Nt2 postoji u dvjema varijantama – Programma I i Programma II. Oba programa se priznaju umjesto ispita inburgeringsexamen prilikom apliciranja za holandsko državljanstvo ili stalnu boravišnu dozvolu.

Programma I je ispit iz holandskog jezika na nivou B1 CEFR, i prije svega je namijenjen ljudima koji žele raditi na nivou obrazovanja MBO3 ili MBO4. Programma II je namijenjen ljudima HBO ili univerzitetskog nivoa obrazovanja.

Sistem polaganja oba ispita je najvećim dijelom identičan, s tim što su za programma II pitanja i traženi nivo poznavanja jezika nešto komplikovaniji, a vrijeme izrade nešto kraće.

Staatsexamen programma II podrazumijeva poznavanje jezika na nivou B2 CEFR, odnosno 4F NT. Ukoliko položite ovaj ispit, nije neophodno da polažete inburgeringsexamen za sticanje prava na državljanstvo ili stalni boravak. Naravno, nije neophodno čekati pet godina da bi se ovaj ispit polagao, već je to moguće i ranije, ako vaše znanje jezika dosegne potrebni nivo.

Programma II je namijenjen prije svega visokoobrazovanim osobama kao minimalan preduslov za rad u Holandiji na poslovima gdje nije moguće raditi sa znanjem engleskog ili nekog drugog stranog jezika. Takođe je neophodan za sve koji žele da studiraju u Holandiji na programima na holandskom jeziku, a nisu prošli niže obrazovne nivoe u holandskom sistemu na kojima su mogli adekvatno savladati holandski jezik. Svakako, moguće je studirati i po programima na engleskom jeziku i kao stranac, ali je u tom slučaju školarina daleko skuplja.

Proces polaganja

Prvo što treba znati jeste da je staatsexamen Nt2 moguće polagati nekoliko puta godišnje u okviru stalnih rokova. Ispit se sastoji iz četiri dijela koji obuhvataju četiri različite jezičke vještine: čitanje, pisanje, slušanje i govorenje.

Svaki dio ispita održava se u okvru jednog roka u različitim danima, i moguće je prijaviti samo neki od četiri dijela, ili sve u jednom roku. U toku jedne godine moguće je izaći na svaki dio ispita do tri puta. Termini za prijavljivanje ispita objavljuju se za godinu dana unaprijed na sajtu DUO (Dienst Uitvoering Onderwijs) zajedno sa terminima za polaganje i mjestima na kojima se ispit održava. Prijava ispita obavlja se onlajn, i to otprilike dva mjeseca prije termina ispita. Važno je znati da je broj prijava izuzetno veliki, a broj mjesta ograničen, te da je važno uputiti prijavu čim se otvori sajt, što obično bude u devet sati ujutro zakazanog dana. Nakon toga dobićete obavještenje mejlom ili na kućnu adesu kao potvrdu prijave ispita. Plaćanje se vrši onlajn prilikom prijave ispita, a trenutno košta 50€ za svaki dio ispita.

Kada je u pitanju dio čitanje, radi se tipičan test sa ponuđenim višestrukim odgovorima. Dakle, riječ je o tome da dobijete određeni tekst, kod programma II priličnog obima, nakon čega slijedi jedno ili više pitanja sa ponuđenim odgovorima. Problem je u tome što se ne možete vraćati na tekst koji ste čitali kada imate više pitanja u vezi s njim, a obim informacija koje treba zapamtiti kako biste odgovorili na sva pitanja koja slijede je prilično veliki. Pri tom nemate ni vremena da biste mogli suviše dugo da se zadržite na jednom tekstu ili pitanju, a ponuđeni odgovori se razlikuju uglavnom u nijansama.

Slušanje je koncipirano po istom principu, dakle slušate dijelove teksta i nakon toga odgovarate na pitanja sa ponuđenim odgovorima bez mogućnosti da poslušate tekst dva ili više puta.

U dijelu ispita na kome polažete pisanje radi se uglavnom o pisanju tipskih tekstova, odnosno segmenata teksta. To su razne vrste mejlova, mišljenja, komentara, uglavnom one vrste tekstova kakvi se vježbaju na bilo kom kursu stranog jezika. Na ovom dijelu ispita dobićete zadatak da dopunite neke od tih tekstova, dovršite ili započnete neke rečenice, dopišete neke dijelove koji nedostaju i sl.

Preostaje još dio koji se odnosi na govorenje. I u ovom segmentu radite preko računara i to tako što dobijete slušalice, zatim slušate ili čitate dio teksta na ekranu, a vaš odgovor na određeni zadatak snima se nakon zvučnog signala. U pitanju su uglavnom vrlo kratki odgovori koji traju pola minuta ili minut, a samo neki mogu trajati do dva minuta. Dodatna otežavajuća okolnost u ovom dijelu je što ispit radite u istom prostoru sa drugim ljudima i što čujete i njih dok govore bez obzira na to što imate slušalice, te je moguće da vam to ometa koncentraciju.

Po završetku polaganja svakog od pojedinačnih dijelova ispita rezultati se objavljuju onlajn pet sedmica nakon izrade ispita, a dobićete i pismenu potvrdu na kućnu adresu. Diplomu o položenom ispitu takođe ćete dobiti na kućnu adresu nakon što položite sva četiri dijela ispita. Diploma je dostupna i preko sajta DUO.

Iako možda djeluje da je suviše zahtjevno, u principu nije tako. Dobra koncentracija i dobar tempo u toku ispita su najvažniji, pored naravno, neophodnog poznavanja jezika. No, pošto je ispit staatexamen programma 2 svakako namijenjen onima koji su visokoobrazovani ili koji namjeravaju da studiraju, to je nešto na šta smo već navikli polažući ispite na fakultetima ili radeći poslove koji zahtijevaju brzinu i koncentraciju.

Na kraju ostaje još samo da vam poželimo sreću.

The post Polaganje holandskog jezika: Staatsexamen Nt2 appeared first on Mama u Zemlji lala.

U zavisnosti od uzrasta djeteta postoje različite mogućnosti za uključivanje u holandski obrazovni sistem. U tekstu koji slijedi predmet našeg interesovanja jesu djeca koja se u Holandiju dosele u uzrastu od 12 do 18 godina. Dok se mlađi direktno uključuju u holandski obrazovni sistem, za ovu starosnu grupu proces je nešto drugačiji i podrazumijeva put preko Internationale schakelklas (ISK), odnosno međunarodnog prelaznog odjeljenja.

ISK je zapravo škola koja se nalazi u više holandskih gradova i uglavnom ka svakoj od njih gravitiraju djeca jedne šire oblasti. Ova škola namijenjena je djeci uzrasta od 12 do 18 godina koja ne govore holandski jezik uopšte, ili ga ne govore dovoljno dobro da bi mogla pratiti redovnu nastavu na holandskom jeziku. Zato je fokus prije svega na učenju holandskog jezika kako bi se djeca što prije mogla uključiti u redovan školski sistem. U ovoj školi djeca se najčešće zadrže 1,5-2 godine, s tim što je u slučajevima brzog napretka i učenja jezika uvijek moguće da to bude i kraće, nekada i svega nekoliko mjeseci.

Ono što bi roditelji mogli isprva osjetiti je bojazan od toga da je riječ o nekoj specijalnoj školi koja djecu iz imigrantskih porodica stavlja na margine društva, naročito ako se ima na umu činjenica da u Holandiji postoji i niz privatnih međunarodnih škola u kojima se nastava odvija na engleskom jeziku, ali u kojima je školarina prilično visoka (i do 10.000 evra godišnje). Međutim, razloga za bojazan uopšte nema. Štaviše, iskustvo govori da se radi o odličnom programu koji je dobro osmišljen i u kome uz rad profesionalaca možete biti sigurni da će vaše dijete biti u sigurnim rukama.

Sve zavisi samo od postignuća djeteta

Dijete se može uključiti u nastavni proces u svakom trenutku trajanja školske godine, bez obzira na to koliko je sam proces već odmakao. Nakon inicijalnog kontakta, koji se može ostvariti posredstvom podataka koje svaka škola ima na svom sajtu, dobićete poziv za intervju koji će sa vašim djetetom obaviti osoba zadužena za prijem novih učenika, najčešće je to neko od nastavnika. Na intervju dolaze jedan ili oba roditelja/staratelja sa djetetom, koji samo uspostave razgovor i daju neke osnovne podatke, dok je fokus na razgovoru sa djetetom.

Ako dijete govori neki strani jezik, mahom je to engleski, ili eventualno njemački, francuski, razgovor se može odvijati na tom jeziku, što može da se provjeri i u kontaktu prije intervjua. Ako to nije slučaj, ni to ne predstavlja problem, jer se dijete određuje za onaj nivo koji odgovara njegovim trenutnim sposobnostima. Takođe, može da bude od pomoći ako dijete ima barem neko znanje holandskog jezika. No ništa od navedenog nije diskvalifikativnog karaktera, jer u školi zajedno sjede djeca iz svih krajeva svijeta koja pripadaju različitim kulturama, govore različitim jezicima, pohađala su različite školske programe, te je za neke od njih čak neophodno da uče latinični alfabet ili pisanje slijeva nadesno, kao što je slučaj sa djecom iz semitskih kultura. Upravo to je jedna od najvećih prednosti, jer djeca često nemaju drugi zajednički jezik za sporazumijevanje osim holandskog, što značajno ubrzava proces učenja jezika.

Razgovor na intervjuu teče sa namjerom da se otkrije šta dijete voli kada je u pitanju škola, čemu je sklono, kako razmišlja, kakve planove i ciljeve ima u vezi sa svojim obrazovanjem i budućnošću, šta je u prethodnoj školi već učilo u smislu školskih predmeta i naučnih oblasti, itd. U izvjesnom smislu moguće je djetetu malo pomoći i pripremiti ga za ovakav razgovor, ali je ipak najbolje da dijete pokaže svoju pravu prirodu, jer će mu to najviše pomoći da bude smješteno upravo u grupu koja najbolje odgovara njegovim potrebama, onu u kojoj će raditi postepeno od samog početka, ili onu u koju će moći da se uključi u hodu.

Kada je u pitanju sami početak, dobro je znati da je sve u ISK školi besplatno, uključujući udžbenike, školski pribor, čak i laptop koji dijete može dobiti na korišćenje od škole ukoliko nema svoj. Takođe će dobiti svog mentora koji vodi računa o odjeljenju i koji uvijek stoji na raspolaganju roditeljima. U tim ulaznim odjeljenjima fokus je najviše na holandskom jeziku i ovladavanju osnovnim jezičkim vještinama, čitanjem, pisanjem, slušanjem i razumijevanjem, te govorenjem. Taj proces je dosta progresivan jer djeca provode svakog dana po nekoliko sati u školi u stalnom kontaktu sa holandskim jezikom, što pospješuje proces učenja.

Svi ostali predmeti, poput matematike, likovne i muzičke kulture, fizičkog vaspitanja, rada na računaru i sl., zapravo su u smislu sadržaja vrlo jednostavni, što je više nego opravdano, jer služe kao podrška učenju jezika posredstvom sadržaja koji ne opterećuju i ostavljaju dovoljno prostora da dijete uspješno savlada jezik.

Kod djece koja dolaze sa prostora bivše Jugoslavije to možda može izazvati i nezadovoljstvo ili osjećaj stagnacije, jer su u našim školama do tog uzrasta savladavali daleko kompleksnije sadržaje, ali se vrlo brzo uviđa da je takav program opravdan. Kako jezičke vještine napreduju, tako se i gradivo usložnjava, pa na narednom nivou dobijaju i dodatne predmete poput engleskog jezika, geografije, građanskog vaspitanja i sl.

Pored redovnih, nastavnici često organizuju i slobodne aktivnosti, kao što su izleti u neposrednoj okolini, posjeta kakvoj ustanovi u gradu, proslava rođendana, praznika, što će djecu zbližiti, upoznati ih sa životom u Holandiji, ali i učiniti da se osjećaju opuštenije i komotnije u novoj sredini.

U Holandiji diploma je sve

Već na prvom intervjuu u ovoj školi ćete čuti koliko je diploma važna. Cilj škole je da se svako dijete razvija u skladu sa svojim mogućnostima, da se obrazuje i dobije diplomu koja će mu omogućiti da nađe posao od koga će pristojno živjeti i tako postati zadovoljan i koristan građanin holandskog društva. Time zadovoljava sebe kao osobu, a kao pojedinac doprinosi napretku cijelog društva. Zato se rad vašeg djeteta konstantno i pažljivo prati i ocjenjuje, pa je moguć napredak i prelazak na viši nivo, kao i povratak na niži ukoliko djetetu treba više vremena da savlada neki sadržaj.

U drugom dijelu ovog procesa, koji nastupa u zavisnosti od postignuća, dijete prelazi u izlazno odjeljenje, što znači u završni period boravka u ISK, nakon čega treba da se uključi u redovan obrazovni proces. Značajnu ulogu u tome igra i starosna dob djeteta, jer je taj prelazak direktniji kod djece koja su mlađa od 15 godina, dok kod starije djece može da znači nešto složeniju putanju.

U zavisnosti od postignuća i interesovanja, dijete dobija preporuku osobe koja je u ISK zadužena za ta pitanja za nastavak u redovnoj holandskoj školi, i to je najvažnije za prelazak u redovan holandski školski sistem. Princip preporuke je ključan i u redovnom školskom sistemu, kao i u ISK.

Možete biti sasvim sigurni da je njihova procjena blagovremena, kako dijete ne bi zadržali duže nego što je neophodno u ISK, ili ga prerano poslali u redovan sistem za koji nije spremno. Takođe, možete biti sigurni da će dobro procijeniti da li vaše dijete može nastaviti školovanje na MAVO, HAVO, VWO ili MBO nivou. Prelazak na te nivoe i u redovan holandski školski sitem može da se odvija u bilo kom trenutku trajanja školske godine, i nakon toga počinje jedno sasvim novo poglavlje.

The post Preseljenje u Holandiju sa djetetom starijim od 12 godina – Škola ISK appeared first on Mama u Zemlji lala.

Državne institucije u Holandiji prelaze na online poslovanje i teži se potpunom ukidanju ličnog kontakta sa službenicima. Digitalizacija državne uprave štedi vreme i novac, izbegavaju se gužve i nesporazumi. Međutim, nisu svi građani spremni da prate te promene. Procenjeno je da oko 4 miliona stanovnika Holandije ne vlada veštinama potrebnim za samostalno obavljanje administrativnih poslova. Zbog toga su, počev od prošle godine, biblioteke postale mesta na kojima možete potražiti pomoć u korišćenju digitalne uprave (Informatiepunt digitale overheid).

Gradske biblioteke su prepoznate kao najbolji partneri u digitalnoj inkluziji, jer su po sebi baze informacija. U pitanju su udobni prostori opremljeni računarima i internetom, koji pored izdavanja knjiga nude i čitav spektar raznih usluga, poput kurseva jezika i računara, umetničkih radionica, dobrotvornih akcija, kulturno-umetničkog programa i aktivnosti za decu. Moderna biblioteka je okrenuta svim građanima, a ne samo čitaocima.

Najrazličitija pitanja

Bibliotekari su obučeni da pruže prvu pomoć u vidu informacije, koja često bude i sasvim dovoljna. Za složenije zadatke dobićete termin za tzv. IDO spreekuur, a ukoliko vaša potreba prevazilazi njihove nadležnosti, povezaće vas sa lokalnom ustanovom koja vam zasigurno može pomoći.

Na sajtu digitaleoverheid.nl možete pronaći adresu i radno vreme najbližeg informacionog punkta koji je otvoren za pitanja iz raznih oblasti, kao što su:

• DigiD
• CoronaCheck aplikacija
• Zakazivanje vakcinacije
• Inburgering
• Zdravstvo i socijalni rad (kućna nega, zdravstvene ustanove, potraživanje bolovanja, pomagala, itd.)
• Finansije (porez, penzija, socijalna pomoć, dodaci, plaćanja, itd.)
• Nekretnine (socijalni stanovi, pomoć za podstanare, itd)
• Posao (prijava na biro za nezaposlene, traženje posla, itd.)
• Saobraćaj (saobraćajne kazne, vozačka i saobraćajna dozvola, itd.)

Ukoliko želite da naučite da samostalno obavljate sve te poslove, u biblioteci možete pohađati neki od besplatnih kurseva, poput Klik&Tik i DigiSterker.

Na sajtu steffi.nl se nalaze jednostavna objašnjenja za korišćenje usluga digitalne uprave.

Ukoliko vam pak ne treba pomoć jer se odlično snalazite u pomenutim aktivnostima, prijavite se da postanete volonter biblioteke i na taj način svojim iskustvom pomozite drugima.

The post Besplatna pomoć oko administracije u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ovim tekstom pokušali smo da rešimo nedoumice i pružimo osnovne informacije koje se tiču regulisanja vozačkog prava u Holandiji.

Preseljenje je samo po sebi izazovna faza u životu svakog čoveka. U početku imamo pune ruke posla oko regulisanja statusa i neophodnih ličnih dokumenata potrebnih za svakodnevno funkcionisanje, pa brzo na red stigne i vozačka dozvola.

Uslovi pod kojima neko pređe granicu Kraljevine Holandije igraće važnu ulogu prilikom regulisanja boravišnog statusa i verifikacije vozačke dozvole.

Naime, stanovnicima zemalja članica EU kao i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA/EVA) omogućeno je da nakon preseljenja duži period voze sa svojim važećim dozvolama. Taj period varira u zavisnosti od kategorije koju posedujete.

Međutim, kako Republika Srbija ne potpada pod ove grupe, dozvoljeno nam je da vozimo do 185 dana nakon preseljenja sa starom dozvolom, nakon čega motornim vozilom možemo upravljati samo ukoliko posedujemo važeću holandsku ispravu.

Ko ne mora da menja dozvolu?

Postoje privilegovane kategorije poput nosilaca diplomatskog statusa (MFA card ili Privileged Person’s Identity card) koje nisu u obavezi da menjaju svoju vozačku dozvolu. Ukoliko to pak žele da učine, dovoljno je da podnesu zahtev direktno RDW –u.

Ko ima pravo da zameni dozvolu?

Drugu grupu privilegovanih čine oni koji su na osnovu svojih kvalifikacija i potražnje na tržištu rada stekli pravo na poresku olakšicu poznatu kao 30% ruling i njihovi partneri. To su uglavnom ljudi koji imaju status visokokvalifikovanog radnika (kennismigrant).

Ipak, treba imati u vidu da pravo na 30% manji porez nemaju svi visokokvalifikovani radnici.

Ukoliko ispunjavate gorenavedeni uslov imate pravo da aplicirate za zamenu vozačke dozvole. Za to će vam biti potrebno sledeće:

• Originalni dokument koji dokazuje da vi ili vaš partner imate pravo na poreske olakšice – 30% ruling;
• Važeća vozačka dozvola kao i dokaz da ste u zemlji u kojoj je izdata živeli najmanje 185 dana nakon izdavanja iste. Kao dokaz vam mogu poslužiti kopije pasoša, avionske karte, ugovor o zaposlenju…
• Popunjen obrazac 3E 0397
• Lekarsko uverenje (Personal Medical Statement). Obrazac se može naći na opštinskim šalterima, a digitalna verzija na mijn.cbr.nl
• Fotografije u skladu sa holandskom regulativom
• Lična dokumenta

Tokom trajanja procedure dobijanja holandske vozačke dozvole u trajanju od 2-3 nedelje, zabranjeno je upravljanje motornim vozilima.

Ko nema pravo da zameni dozvolu?

U treću kategoriju spadaju svi stranci koji ne ispunjavaju nijedan od gorenavedenih kriterijuma bez obzira na prethodno vozačko iskustvo. Njima preostaje jedino da pronađu auto-školu po svojoj meri i polože vozački ispit ispočetka.

U svakom gradu postoji veliki izbor auto-škola, koje nude časove na holandskom i engleskom, a ima i instruktora koji govore naš jezik.

Foto: Canva

The post Zamena vozačke dozvole u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U odluci nam može pomoći ovaj praktični pregled koji je napisao student Grupe za nederlandistiku.

Aplikacije za učenje jezika nisu nikakva novost: prva ove vrste stara je skoro 30 godina (Rosetta Stone). Danas postoji više od 50 sličnih aplikacija, a svaka ima svoje prednosti i mane. Ove aplikacije, iako već popularne, postale su mnogo popularnije tokom korone. Dok smo bili kod kuće u potrazi za novim iskustvima, koristili smo aplikacije za učenje jezika više nego ikad. Duolingo je zabeležio ogroman porast u broju korisnika u Velikoj Britaniji: 296% u martu 2020. godine.

U ovom tekstu je opisano nekoliko aplikacija i analizirana je njihova struktura.

Duolingo

Duolingo je relativno nov i postao je nešto profesionalnija aplikacija od 2011. godine. Ako umete da steknete naviku, onda vam Duolingo savršeno odgovara. Nudi sjajne vežbe koje se lako mogu odraditi u pokretu. Tako možete naučiti novi jezik ili poboljšati svoje veštine čak iako nemate mnogo slobodnog vremena. S druge strane, vežbe vremenom počinju da se ponavljaju i postaju dosadne, tako da, ako želite ozbiljno da se posvetite učenju novog jezika, nekoliko drugih aplikacija bi mogle biti bolja opcija.

Busuu

Busuu je prisutan već neko vreme – od 2008. Za razliku od Duolinga, čini se da Busuu prelazi direktno na stvar. Nudi veoma dobro strukturirane kurseve, a plaćena verzija vredi svaki dinar. Ali i ova aplikacija ima nekoliko nedostataka. Busuu nudi naizgled vrlo ograničen broj kurseva koje možete pohađati. Ima samo 12 jezika u ponudi, te korisnici koji žele da nauče neke egzotične jezike treba da potraže nešto drugo.

Babbel

Treća aplikacija je Babbel. Babbel na prvi pogled ima sve: sjajnu istoriju, sjajne kurseve i fantastičan raspon istih. Štaviše, izabrana je za aplikaciju za učenje jezika godine. Iako se nalazi na skupljem kraju spektra, prema iskustvima korisnika je i te kako vredna toga. Ima jednostavan interfejs, dobro koncipirane kurseve i sve vrste vežbi čitanja, govora, pisanja i slušanja. Veoma je intuitivan i jednostavan za upotrebu, na neki način kombinacija aplikacija Duolingo i Busuu, no još bolji.

Drops

Drops je mobilna aplikacija pomoću koje korisnici mogu da proširuju i uvežbavaju vokabular nizozemskog ili nekog drugog jezika. Postoji besplatna i premijum verzija, a takođe je dostupna i za Android i za iOS. Aplikacija je koncipirana u vidu mini igara (pravopis, povezivanje ikonice i reči, povezivanje ikonice i audio fajla) u trajanju od 5 do 10 minuta dnevno, a korisnici mogu da izaberu koje reči žele da vežbaju tako što će prevući reč nagore odnosno nadole.

Prednosti: jednostavna za korišćenje, zabavna, ne oduzima previše vremena, lep dizajn, širok vokabular.

Mane: akcenat je isključivo na vokabularu, ikonice nekada nisu dovoljno jasne, bez premijum verzije nisu otključani svi spiskovi reči.

Odaberite jednu

S obzirom na to da se redovno objavljuje mnoštvo aplikacija za učenje jezika, teško je odlučiti koja je najbolja. Sigurno je da nije svaka aplikacija za svakoga, ali svako može pronaći aplikaciju koja odgovara njegovim potrebama i džepu. Srećom, većina njih ima besplatnu verziju, pa imate vremena da odlučite da li je baš ta aplikacija ona na koju ćete se obavezati.

Najvažnije je izabrati jednu jedinu aplikaciju koja će vam biti sredstvo za usvajanje stranog jezika, jer je opšte poznato da je doslednost najvažnija stvar u sticanju nove veštine.

Autori teksta: Milan Ristić i Nevena Kedžić, studenti Grupe za nederlandistiku Filološkog fakulteta u Beogradu

Izvor: Časopis Paukenslag! Foto: Canva

The post Aplikacije za učenje jezika appeared first on Mama u Zemlji lala.