Iako je već godinama najpopularnija knjiga u Holandiji, još uvek nije prevedena na naš jezik.

Roman “De Camino” holandske spisateljice Anje Njuviera je najprodavanija knjiga u holandskim knjižarama u poslednjih pet godina. Od njenog objavljivanja 2021. godine, najizdavaniji je naslov u bibliotekama – samo prošle godine pozajmljena je 50.000 puta! Prevedena je na engleski, španski, poljski i italijanski, a holandski javni servis NPO snima i istoimenu seriju. Povrh svega, nalazi se na listi srednjoškolske lektire, tzv. Lezen voor de lijst.

Jedan od razloga ogromne popularnosti leži u tome što je u pitanju dinamični triler, pun emocija, neizvesnosti i surovih ubistava, koji se čita u dahu.

Drugi razlog je nama interesantniji, a to je građenje zapleta oko bliske istorije Balkana i rata u Jugoslaviji, čije posledice, nažalost, još uvek odjekuju i u Holandiji.

Emil Jukić je mrtav – odavno

Iznenadno samoubistvo Emila Jukića šokira njegovu suprugu Lote, Holanđanku koja u potrazi za njegovim motivima kreće na hodočašće Camino Francés. Ona ubrzo otkriva da je otac njene dece, sa kojim je bila u braku 20 godina, živeo pod lažnim identitetom. Čovek čije ime je nosio je poginuo u ratu devedesetih.

Traume iz prošlosti, o kojima je odbijao da razgovara, očigledno su ga stigle. U potrazi za njegovim pravim identitetom, Lote hoda putevima hodočasnika, kojima je i on išao. Međutim, usput nailazi na razne sabotaže. Izgleda da neko ne želi da se istina sazna…

Nas koji dolazimo sa Balkana i živimo između raznih kultura, ovaj element priče posebno pogađa. Ratne traume, migracije, novi identiteti, prećutkivanja – sve su to teme koje mnogi od nas prepoznaju, direktno ili indirektno.

Neizbežni stereotipi

Roman „De Camino“ nas podseća na to da Holanđani ne mogu u potpunosti da razumeju kroz šta smo prošli. Iako se autorka dosta dobro informisala, ne može se zaobići nama osetljivo pitanje – način na koji su likovi i događaji sa Balkana prikazani.

Muž glavne junakinje, poreklom iz Bosne i Hercegovine, nosi u sebi mračnu ratnu prošlost koja se postepeno razotkriva. Sagledavajući i ostale likove i okolnosti, narativ može delovati poznato, štaviše stereotipno.

Jer kao i u medijima, i ovde je Balkan prostor konflikta, a likovi iz tog regiona povezani su sa traumom, nasiljem i radikalizmom. Srbi su predstavljeni kao indoktrinirani zlikovci, koji mržnju prenose s kolena na koleno, iz prošlosti vrebaju i ustaše sa srbosjekom, a u romanu se našlo mesta i za turbo folk, televiziju Pink i svadbu Arkana i Cece.

Mora se priznati da je istorijska pozadina uspešno poslužila kao deo zapleta. Ipak, problem nastaje kada se individualna priča lako može doživeti kao slika o čitavom jednom narodu.

Kod čitalaca poreklom iz Jugoslavije ovaj roman može izazvati nelagodu, jer da nama bliski mučni događaji služe kao kulise za uzbudljivi bestseler – nije najsrećnija pozicija. Ipak, imajući u vidu činjenicu da ovaj roman deca čitaju u široj srednjoškolskoj lektiri, kao i da su ga naše komšinice Holanđanke verovatno već odavno pročitale, nije loše da se i mi informišemo.

The post Junak najpopularnijeg romana u Holandiji je Srbin. Nažalost. appeared first on Mama u Zemlji lala.

Jedna od velikih razlika koja se ovdje može zapaziti, a koja svakako nije tipična za zemlje iz kojih dolazi većina doseljenika u Holandiju, jeste odnos prema volonterskom radu. U ovom tekstu pokušaćemo da osvijetlimo iz različitih uglova ovu društvenu specifičnost Holanđana i tako je približimo našim čitaocima.

Većina ljudi koji su se doselili u Holandiju, izuzimajući izbjeglice i tražioce azila, uglavnom su to učinili na bazi posla kojim se sami bave, ili kojim se bave članovi njihove porodice. Kontakt sa poslovnim svijetom prije ili kasnije dovešće vas do spoznaje da su radna mjesta u Holandiji nerijetko volonterske prirode, i to ćete zaključiti bilo u radu sa volonterima koji rade sa vama, iz razgovora sa poznanicima koji rade kao volonteri, ili pretražujući oglase za posao u kojima su ove pozicije dosta česte. Logično je da prvo pomislite – zašto bi iko to radio, trošio svoje vrijeme na posao koji se ne plaća?

U ovom pitanju zapravo se krije ključna razlika između sistema iz koga dolaze ljudi, npr. sa Balkana, i sistema u kome žive Holanđani. S obzirom na činjenicu da naši ljudi dolaze u Zapadnu Evropu mahom radi zarade, mada ne samo radi toga, i da dolaze iz zemalja u kojima je bez posla i do četvrtine radno sposobnog stanovništva, a bez zarade i više, moguće je da je prva pomisao o radu bez zarade kao o besmislici. No evo kako stvari stoje posmatrano iz ugla Holanđana.

Kulturološka odlika Holanđana

Ako upitate Holanđane koji rade kao volonteri da vam objasne svoje razloge za volonterski rad, navešće mnoge, u zavisnosti od individualnog slučaja. Krenimo od onih pragmatičnih strana, koje je strancima možda najlakše razumjeti.

Mlađe osobe će vam reći da je to odličan način za sticanje iskustva u radu, što im uvijek pomaže kada popunjavaju svoju radnu biografiju, a što je ovdje vrlo važno kada konkurišete za posao. Istovremeno to je mogućnost za upoznavanje novih ljudi i stvaranje različitih životnih prilika.

Starije osobe će vam reći da je to način da ostanu aktivni u društvu, da se ne osjećaju odbačenim i izolovanim samo zato što su završili svoj radni vijek. Volonterski rad podrazumijeva i kretanje, kontakt sa ljudima, dinamiku, što je vrlo važno za održavanje zdravlja i vitalnosti, a što je ovdje veoma zapažena karakteristika starije populacije.

Kada je riječ o poslodavcima, oni izuzetno cijene ovu vrstu angažovanja kada vas razmatraju kao potencijalnog zaposlenika, jer je to dokaz vaše agilnosti, zainteresovanosti za rad i lični razvoj. Takođe, ima i onih ljudi koji će vam reći da među Holanđanima ima dovoljno imućnih, da ne kažemo bogatih, koji ne moraju da rade za novac, ili ga imaju sasvim dovoljno, pa mogu sebi da priušte i da rade bez zarade. Da se razumijemo, volonterski rad je uglavnom rad na svega nekoliko sati nedeljno, sat, dva, tri, i on ne podrazumijeva puno radno angažovanje.

Međutim, jednu posebnu karakteristiku ili razlog rasprostranjenosti ovakve vrste posla u Holandiji treba tražiti u kulturološkoj pozadini. Riječ je o progresivnoj životnoj filozofiji koja kaže da svaki pojedinac može napredovati samo ako napreduje cijela zajednica, dok istovremeno zajednica napreduje onoliko koliko se pojedinci za nju angažuju. Tako dobijamo zapravo jednu uzročno-posljedičnu vezu u kojoj, radeći za opšte dobro, vi istovremeno doprinosite i kvalitetu sopstvenog života.

Posebnu stranu ove filozofije čini osjećaj zadovoljstva što ste u mogućnosti da pomognete drugom čovjeku, na bilo koji način. Ovakva filozofija pripisuje se protestantskoj religiji i kulturi, što Holanđani jesu, ili su bili, najvećim dijelom u prošlosti, ali je karakteristična i za neke druge zajednice, poput jevrejske, koja je, između ostalog, i opstala jednim dijelom zahvaljujući takvoj društvenoj filozofiji.

Dobročinstvo našeg podneblja

Mi smo možda zaboravili, ali nije ovakav način razmišljanja bio stran ni narodima sa Balkana. Ako šetate ulicama Beograda, i podignete pogled na stara velelepna arhitektonska zdanja po centru grada, vidjećete da su mahom u pitanju zadužbine koje su svojevremeno podigli i svom narodu darovali tadašnji ugledni građani.

Nerijetko i u nekim drugim krajevima bivše Jugoslavije nailazimo na takve darove, u vidu mostova, javnih česmi li kakvih drugih dobara. Neko bi mogao pomisliti da im je bilo lako poklanjati kad su previše imali, što može biti tačno. Ali ima i danas onih koji imaju još više, pa nešto slabije poklanjaju. U svakom slučaju, ovakav vid javne solidarnosti nije ni nama tako stran, ili bar nije bio našim precima, kao što na prvi pogled može izgledati.

Prednosti volonterskog rada

Za sve one koji su možda u dilemi da li da se upuste u nešto slično, evo mogućih objašnjenja. Ako ste iz one grupe ljudi koji nemaju posao, ili niste u potpunosti ovladali jezikom, volonterski posao može biti odlična pomoć i prvi korak do zaposlenja.

To je prije svega dobar način da uđete u holandski radni sistem, jer i za ovaj posao dobijate ugovor o radu, da steknete iskustvo, koje je za većinu poslova sasvim drugačije u odnosu na rad na Balkanu.

Najbolje je odabrati onu oblast iz koje imate neka znanja i vještine ili kojom namjeravate da se bavite u budućnosti. Svaki poslodavac cijeni kada u vašoj biografiji prepozna da ste radili nešto njemu poznato i blisko. Istovremeno vas volontiranje dovodi do stalnog kontakta sa ljudima, što je vrlo važno za popravljanje jezičkih vještina, kao i za opštu informisanost o sredini u kojoj živite. Ukratko, to može da bude važna preporuka za vaš naredni posao.

Nerijetko se desi da se ljudi zaposle upravo ondje gdje su započeli kao volonteri, jer svaki poslodavac želi da zadrži dobrog radnika. To može biti aktuelno u narednom periodu jer je poznato da Holandija ima ozbiljan nedostatak radne snage u svim sektorima.

Sa druge strane, vrlo je važno i da ne budete pasivni i ne stagnirate u svom znanju i vještinama. Vrijeme brzo prolazi, u naprednim zemljama kakva je Holandija radne okolnosti i procesi se svakodnevno mijenjaju i ako se sami ne angažujete i ne borite da držite korak sa vremenom, može vam se desiti da ubrzo niste u stanju da pratite potrebe tržišta rada.

Da zaključimo, volontiranje možda jeste jedna od društvenih pojava koja čini ključnu razliku između Holandije i zemalja iz kojih dolaze doseljenici, ili pojava na koju mnogi gledaju sa potcjenjivanjem i podsmijehom.

Prvi korak ka adaptaciji u novo društvo je da naučimo drugačije gledati na volontiranje, ili barem da ga prihvatimo kao nešto od čega i sami možemo imati ozbiljnu korist.

Možda Holanđani ipak znaju šta rade. Nisu tek tako postali jedna od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja Evrope i svijeta.

The post Volonterski rad u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Vođeni nekim ranijim iskustvom možemo pomisliti da biblioteka uglavnom predstavlja ustanovu u kojoj se pozajmljuju knjige za čitanje, što može biti važno ljudima koje to zanima. Međutim, stvar stoji značajno drugačije, i dobro je znati da biblioteke pružaju mnoštvo odličnih mogućnosti za učenje jezika, i to potpuno besplatno, a svi programi počivaju na radu volontera.

U svakom mjestu uglavnom postoji lokalna biblioteka, ili eventualno u susjednom većem, ukoliko se nastanite u nekom manjem mjestu. Sve važne informacije o svojoj lokalnoj biblioteci možete uvijek pronaći na njenom sajtu. Ponuda je raznolika, te postoje različite mogućnosti za učenje jezika za različite afinitete.

Kursevi holandskog kao stranog – NT2

Prva mogućnost, kada je u pitanju učenje holandskog jezika, ogleda se u NT2 kursevima jezika koje nude pojedine biblioteke, a za koje se morate prijaviti posredstvom osobe za kontakt koja je naznačena na sajtu biblioteke. Radi se o odličnim i vrlo intenzivnim kursevima koji se drže na različitim nivoima jezika, od početnog do B2 nivoa, koje vode obučeni predavači. Kurs se izvodi u manjim grupama, onlajn ili uživo, po utvrđenom programu sa tematskim modulima, traje u periodu dok traje i školska godina, a časovi traju oko 2,5 sata i organizovani su jednom sedmično. Nakon svakih nekoliko održanih časova organizuju se i kontrolni testovi koji podrazumijevaju provjeru vokabulara, čitalačkih sposobnosti ili pisanja.

Kurs takođe obuhvata i mnoštvo zadaće koju radite samostalno, u paru, ili grupno, što znači da ste praktično svakodnevno upućeni na učenje jezika, a što je vrlo važno za napredovanje. Važan dodatak je i činjenica da za izradu zadataka često koristite aktuelne aplikacije ili programe, što značajno obnavlja ili podiže nivo vaše kompjuterske pismenosti, važne za bilo koji posao koji možete raditi u Holandiji. Takođe je značajno to što su kursevi projektovani u skladu sa obukom koja se izvodi u školama za učenje holandskog jezika, kao što je Curio, a što je sve usklađeno sa ispitima iz holandskog jezika o kojima smo već pisali.

Jezički sastanci – Taalontmoetingen

Drugi način da se angažujete kada je u pitanju učenje jezika je aktivnost pod nazivom Taalontmoetingen koja se odvija u bibliotekama. Radi se o organizovanoj grupi za učenje holandskog jezika, za koju se takođe prijavljuje, a koja sastanke održava jednom sedmično u određenom terminu.

Grupu uglavnom vodi nekoliko volontera, izvornih govornika holandskog jezika, ali ne predavača, koji sa polaznicima vježbaju holandski na različite načine u trajanju od sat i po. U zavisnosti od grupe i koordinatora organizuju se različite jezičke vježbe na principu društvenih igara, diskutuje se o aktuelnim temama, ali se isto tako radi i idividualno, u paru ili manjoj grupi, u zavisnosti od broja polaznika i volontera. Tom prilikom se vježba čitanje i razgovor na bazi tekstova iz štampe ili kakvog drugog materijala.

Za ovladavanje stranim jezikom vrlo je važno da imate priliku da se njime kontinuirano aktivno služite, i u tom smislu najviše pomaže svakodnevni kontakt sa izvornim govornicima, ali većina stranaca u početku ima malo prilike za taj kontakt, i to se uglavnom svodi na nekoliko rečenica sa komšijama ili u prodavnici.

Jezički kafe – Taalcafé

Naredna aktivnost, koja je kao i prethodna naročito od pomoći ljudima koji imaju malo prilika za kontakt sa Holanđanima, jeste Taalcafé. To je aktivnost koja se organizuje besplatno jednom sedmično u zakazanom terminu i traje 1-1,5 sat. Za ovu aktivnost nije se neophodno unaprijed prijaviti, jer su vrata biblioteke otvorena za sve one koji žele doći i provesti vrijeme u razgovoru sa volonterima.

U ovom slučaju vježba se isključivo razgovor, ljudi koji dolaze su vrlo različitih interesovanja, starosnog doba, porijekla ili obrazovanja, a svima im je zajednička želja za učenjem holandskog jezika kao i potreba da im se pomogne na različite načine.

Nivoi holandskog jezika kojima polaznici vladaju su vrlo različiti, nerijetko se pojavljuju ljudi koji razumiju svega nekoliko riječi holandskog jezika, tako da nema razloga za osjećaj neprijatnosti ili anksioznosti. Volonteri koji učestvuju u razgovoru uvijek nalaze načina da se ljudi adekvatno povežu i da se osjećaju prijatno, a povrh svega da imaju i značajnu korist od ove aktivnosti u vidu vježbe govorenja i razmijevanja holandskog jezika.

Uzgredna korist je što u kontaktu sa ljudima koji žive u vašem mjestu saznajete i servisne informacije i aktuelnosti koje su važne za svakodnevni život.

Specijalizovani kursevi

Pored ovih aktivnosti za učenje holandskog jezika u opštem smislu, biblioteke pružaju i druge različite mogućnosti za učenje raznih tematskih oblasti iz jezika, kao što je zdravlje, finansije i sl. Takođe je moguće naći i pomoć za učenje iz oblasti digitalnog opismenjavanja, specijalizovanih aktivnosti kakva je priprema za razgovor za posao i itd. Važno je napomenuti da se aktivnosti biblioteka razlikuju od grada do grada, ili od provincije do provincije, te da je dobro za početak uspostaviti kontakt sa svojom lokalnom bibliotekom i ispitati sve mogućnosti.

Besplatno učlanjenje u bibilioteku

Biblioteke takođe pružaju mogućnost besplatnog učlanjenja svima koji su polaznici kurseva za učenje jezika, što onda omogućava pristup različitoj literaturi, a što je presudno za učenje jezika. Jedna od velikih pomoći za početnike u učenju holandskog jezika je edicija Leeslicht. Ova edicija je specijalizovana za strance koji uče holandski jezik i to tako što su knjige prilagođene različitim nivoima jezika od A1 do B2, pisane u skraćenim varijantama, vrlo jednostavnim jezikom i jednostavnim rečenicama.

Takođe je moguć i pristup dnevnoj štampi, časopisima, ali i drugoj literaturi, kao i knjigama na stranim jezicima. U biblioteci uvijek možete da provedete vrijeme i učeći, čitajući, koristeći računar. Nude se i programi za djecu, kakav je Voorlezen, što je ključno za napredak u školi, naročito za djecu mlađeg školskog uzrasta.

Da zaključimo u duhu holandskog mentaliteta koji nas uči štedljivosti – s obzirom na to da su sve navedene usluge besplatne, a opet vrlo funkcionalne i stručne, ne treba ih propuštati, naročito imajući u vidu visoke cijene kurseva za učenje holandskog jezika, koje ne garantuju nužno i visok kvalitet.

Pored učenja jezika, sigurno ćete upoznati mnoštvo zanimljivih i prijatnih ljudi, što uvijek prija u novoj sredini i u procesu integracije u novu zajednicu.

The post Besplatni časovi holandskog jezika u biblioteci appeared first on Mama u Zemlji lala.

U nedelju, 19. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju, beogradskoj publici predstaviće se mlada holandska autorka Lisa Veda (Weeda).

Njen debitantski roman iz 2021. godine „Aleksandra” našao se u užem izboru za prestižnu holandsku književnu nagradu Libris za 2022.

To je priča o autorkinoj porodičnoj istoriji koja počinje njenom bakom Aleksandrom, koja je 1942. deportovana iz Ukrajine u radni logor u Nemačkoj. Pola veka kasnije, njena unuka kreće na put ka otadžbini svoje bake u potragu za korenima.

Na Festivalu Krokodil

Treće festivalsko veče posvećeno je inovativnim autorskim rešenjima koja istražuju do sad neotkrivene veze između pisaca i njihovih prevodilaca s jedne strane te između poezije, zvuka i scenskog pokreta s druge. Program će se održati u nedelju 19. juna s početkom u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ulaz je slobodan!

Program se realizuje u ovkiru projekta CELA (Connecting Emerging Literary Artists) koji realizuju organizacije iz deset evropskih zemalja, među kojima je i Udruženje Krokodil. Jedna od namera projekta CELA jeste da se prevoditeljice i prevodioci postave u ravan s književnicama i književnicima kao jednakopravni literarni stvaraoci. Ova namera podstakla je novo promišljanje književnog nastupa u slučajevima kada se on odvija van konteksta jezika na kom određena autorka ili autor pišu.

Kreativna komunikacija između onih koji pišu i onih koji njihova dela prevode može da rezultira uzbudljivim scenskim rešenjima kroz nastupe budućih evropskih književnih zvezda – Arijane Bonaci iz Italije, Andraža Rožmana iz Slovenije i Lise Vede iz Holandije – te prevoditeljica Ane Popović, Jelene Dedeić i Bojane Budimir. Program vodi Mima Simić.

Izvor: Nederlandistika Beograd i Festival Krokodil

The post Autorka romana “Aleksandra” gostuje u Beogradu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ukoliko ste zainteresovani da upoznate holandsku savremenu književnost, ne morate nužno govoriti holandski jezik. Jedan od načina je i slušanje audio knjiga putem aplikacije koje vam danas predstavljamo.

Tajni dnevnik Hendrika Hruna – Hendrik Hrun

Duhoviti roman koji je za kratko vreme postao bestseler u Holandiji, osvojivši i čitaoce i kritiku. Glavni junak Hendrik Hrun, šarmantni osamdesetogodišnjak, piše tajni dnevnik o godini u staračkom domu, otkrivajući svoje uspone i padove, kao i događaje iz anarhističkog „Kluba starih, ali još uvek živih”.

Jedna od najoriginalnijih knjiga objavljenih poslednjih godina, objavljena je pod pseudonimom i prevedena na više od dvadeset jezika.

Po romanu je snimljena i istoimena TV serija, koja je u Holandiji izuzetno popularna.

Audio knjiga je snimljena prema prevodu Slobodana Damjanovića u izdanju Derete.

Beležnica mog oca – Kader Abdulah

U svetim persijskim planinama nalazi se pećina na čijim su zidovima urezani misteriozni znaci nalik klinastom pismu. Na osnovu tih simbola Aga Akbar, gluvonemi dečak i sin lokalnog plemića, počinje da razvija sopstveni alfabet, strastveno pišući o svom životu, porodici i nastojanjima da nađe smisao u promenama koje je XX vek doneo njegovoj zemlji. Godinama kasnije, Akbarov sin Išmael pokušava da dešifruje očevu beležnicu, ujedno nam otkrivajući kako je zbog svojih političkih uverenja bio primoran da pobegne iz zemlje i napusti porodicu. Postepeno razotkrivajući kompleksnu očevu priču, Išmael takođe razvija dirljivu pripovest o savremenom Iranu, svojoj porodici, ljubavi i požrtvovanju.

Kader Abdolah je politički migrant koji je iz Irana prebegao u Holandiju. Jedinstven je po tome što piše na holandskom jeziku koji je naučio u zrelom dobu, a danas je jedan od najpopularnijih holandskih pisaca.

Roman je sa holandskog prevela Sandra Nešović, a objavila ga je Dereta.

Platforma Samoglas

Samoglas je mobilna i web aplikacija za slušanje audio knjiga na makedonskom jeziku. U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Kraljevine Holandije, objavili su šest knjiga holandskih autora na tri jezika. Zahvaljujući Ambasadama Kraljevine Holandije u Skoplju, Tirani i Prištini objavljene su audio knjige Rodana al Galidija, Husa Kavijera, Kadera Abdulaha, Hendrika Hruna, Hermana Koha i Renatea Doreštejna. Tim projektom je započelo uvođenje drugih jezika na Samoglas, među kojima je i srpski.

Projekat Samoglas je započet u januaru 2020. godine. Danas broji 70 knjiga i gotovo deset hiljada registrovanih korisnika. Ideja je potekla od troje mladih glumaca, diplomaca Fakulteta dramskih umetnosti u Skoplju. Pored realizacije same platforme, oni često pozajmljuju glasove za čitanje knjiga. Kad je reč o holandskoj književnosti, glasove su pozajmili Goran Nikov – prevodi na srpskom, Anila Balla za albanski jezik i Vasko Kostovski i Hristijan Pop-Simonov za makedonski.

Foto: Samoglas

The post Slušajte holandske knjige na srpskom appeared first on Mama u Zemlji lala.

Autor emisije je novinar Blažo Popović, čija jezgrovita i poetična naracija prati zanimljive video zapise. U razgovoru za naš magazin otkriva nam utiske sa snimanja i svoje izvore inspiracije.

Putopisni serijal „Bez aranžmana“ privukao nam je pažnju zbog svoje teme – Nizozemlja, a već posle prve emisije uvideli smo da se radi o pravom televizijskom biseru. Kvalitetom je nalik na stare putopisne emisije iz zlatnog doba televizije, a kratkom i modernom formom odgovara navikama savremenih gledalaca. Nadahnuti opisi i informacije iz istorije, geografije, umetnosti, ali i svakodnevice, otkrivaju obilje zanimljivosti, novih čak i nama koji u Holandiji živimo. Za to je zaslužan autor serijala Blažo Popović, radoznali putnik, iskusni novinar i naš sagovornik.

Holandija i Belgija nisu čest izbor naših putopisaca. Zbog čega ste se vi baš za njih odlučili? Po kom kriterijumu odabirate zemlje koje istražujete na svojim putovanjima?

– Za kreativnost je neophodna opsesija. U mom slučaju, žudeo sam za Rembrantovom Noćnom stražom i slikama Hijeronimusa Boša. Zato sam izabrao Holandiju, a flandrijski deo Belgije je posledica moje opčinjenosti filmom Martina Mek Donahjua „U Brižu“. Želeo sam da proverim da li je taj stari grad zaista tako dosadan kako su o njemu pričali Kolin Farel i Brendan Glison. Možda to deluje blesavo kao motiv, ali bez te iskre umetnosti život bi bio previše siromašan.

Pre toga smo dve godine snimali Italiju, od Dolomita do juga Sicilije, ali to je lakše objasniti jer svi volimo tu magičnu zemlju. Naravno, Holandija i Belgija nisu samo slike i film, već pre svega fascinantna priča koja nas uči kako se savršen prostor za život može stvoriti iz borbe protiv prirode i života s njenim ćudima. Ako ne uspete da proniknete u razloge zašto i kako, onda je vaš dolazak u neki grad ili zemlju skoro uzaludan, onda ste samo korisnik Lonely Planet vodiča, i sve što vam ostaje posle putovanja su slike zdanja koje ste gledali kroz displeje mobilnih telefona. To su samo gradovi od piksela, u njima nema života.

Vodili ste zanimljive razgovore sa kustosima najznačajnijih holandskih muzeja. Koliko su se oni interesovali za vaš projekat? Koliko je bilo komplikovano dobiti dozvolu za snimanje?

– Kada dolazite iz male zemlje, kao što je Srbija, i predstavljate nepoznatu produkcijsku kuću, onda to nije baš sjajan početak saradnje. Ali, mi smo dosta profesionalno ušli u ceo projekat. Uz pismo o namerama, slali smo i trejler iz prve sezone koju smo snimili u Italiji i to se pokazalo kao sasvim dobar potez. Najveći broj muzejskih ustanova je prihvatio našu molbu i bili su veoma zadovoljni na kraju.

Imao sam prilike da razgovaram sa veoma cenjenim imenima iz sveta muzejske prakse, neki od njih su bili i nosioca francuskog ordena Legije časti. Teško da možete biti dovoljno pripremljeni za razgovor sa takvim ljudima. Naravno, svi su oni malo skeptični pre nego što se upale kamere, ograniče razgovor na tek nekoliko minuta, ali kako pitanja teku, opuste se i shvate da razgovaraju sa čovekom koji se potrudio da se pripremi i da sasvim dobro razume ono što ga zanima. Na to sam veoma ponosan.

Emisije obiluju zanimljivim informacijama koje ste uspeli da sažmete na pitak i poetičan način. Koliko dugo su trajale pripreme? Koje izvore ste primarno koristili pri istraživanju građe?

– Kada stanem na bilo koji trg bilo kog novog grada, zapitam se šta je to što se na njemu ne vidi, šta se krije iz fasada i zastava. Pred praznim papirom pomislim da će moje priče slušati oni koji ne znaju puno o onome što bih da približim, ali i oni koji znaju mnogo više od mene. Zato je to težak i vrlo mukotrpan proces. Jedini pouzdan izvor je zvanična literatura koju pronalazim u svojoj bibliteci, ali i na internetu u pdf izdanju. Onda sledi prevođenje, pa čitanje, učenje. Volim u šali da kažem da sam uz ovaj serijal završio još dva fakulteta, istoriju i istoriju umetnosti i još bezbroj specijalizacija iz mnogih oblasti. Na primer, da bih pisao o jednoj slici ili nekoj istorijskoj ličnosti, moram prethodno da razumem kontekst u kome je neko delo nastalo ili okolnosti koje su nekog heroja ili krvnika učinile takvim. Na žalost, najčešće o svemu tome nemam nikakva znanja. Posebno o istoriji Holandije i Belgije koja je toliko zamršena i kompleksna, da sam je jedva savladao.

Ako ste uspeli da primetite, u mojim pričama vlada melanholija. Trudim se da oživim duhove slavnih koji su živeli na prostorima o kojima pišem, da razgovaram sa njima, šetam uporedo gradom i delim njihovu sudbinu. Otud taj molski štim u emisiji. Ne bih ni umeo drugačije. Zbog svega toga, ponekad je teško pratiti moju naraciju, ima puno rukavaca. Lakše će biti kada to bude dobilo formu knjige, a upravo se priprema prva i to o Italiji. Nakon nje bi trebalo da uslede i ona o Holandiji i Belgiji, a potom i o Starom Mediteranu. To je poslednji serijal koji je u fazi montaže i sadrži priče o Siciliji i Tunisu.

Dosad smo imali prilike da pogledamo emisije iz Amsterdama i Hertogenboša. Šta nas čeka u nastavku serijala?

– Selimo se u flandrijski deo Belgije i idemo redom: Briž, Gent, Antverpen i Brisel. U Brižu smo snimali relikviju Svete krvi i razgovor sa monahom čije bratstvo još od dvanaestog veka brine o njoj, priče iz Istorijskog muzeja, o Van Ajku, muzeju-palati Lodevika van Gruthusa, visokog zvaničnika burgundskog dvora i jednog od najbogatijih ljudi u Brižu.

Emisije iz Genta donose storiju o Karlu Petom, caru Svetog Rimskog carstva koji je rođen u tom gradu, Gentskom oltaru –  najkradenijoj slici u istoriji, Hugu van der Husu i mnogo čemu drugom. U Antverpenu smo posetili Plenten-Moretusov muzej štamparstva i muzej STAM, a u Briselu otkrivamo unutrašnjost kraljevske palate, muzeje stripa i automobila i Mini Evropu. Naravno, istorija tih gradova, zanimljivosti i anegdote, priče o pesnicima i piscima preovlađuju u svakoj od emisija.

Foto: Lična arhiva

The post TV putopis Bez aranžmana: Holandija i Belgija appeared first on Mama u Zemlji lala.

Najbolji sagovornik na temu srpsko-holandskih kulturnih veza nesumnjivo je prof. dr Jelica Novaković-Lopušina, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, koja se ovom temom bavila najpre u svojoj doktorskoj disertaciji, a potom i u brojnim publikacijama.

Prof. dr Jelica Novaković-Lopušina je osnivač Grupe za nizozemske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, publicista, spisateljica i prevodilac. Svoju bogatu karijeru je posvetila proučavanju nizozemskog jezika i književnosti, kao i građenju kulturnih mostova između Srbije s jedne, i Holandije i Belgije s druge strane. Članica je uređivačkog saveta naučnog časopisa Comparatieve Nederlandistiek, urednica godišnjaka za holandsku i flamansku književnost Erazmo, dobitnica književne nagrade flamanskog PEN centra, kao i nagrade za prevođenje Holandske literarne fondacije Letterenfonds.

Ekskluzivno za naš magazin govori o međukulturnim vezama između Srbije i Holandije kroz vreme.

Kakva je bila percepcija srpske kulture u Holandiji u prošlosti? Na koji način su se Holanđani upoznavali sa dešavanjima na Balkanu?

– Slika o Srbiji i Srbima – naučna oblast koja se na nizozemskom tako prikladno naziva beeldvorming – počela je da me zanima onog trenutka kada je krajem dvadesetog veka došlo do promene u imidžu zapadnog Balkana. Kopkala me je razlika između slike koju imamo sami o sebi i one koji drugi imaju o nama. Takođe me je zanimalo da li je i ranije u istoriji bilo takvih imagoloških obrta. Istraživanja u okviru moje doktorske disertacije mnogo su mi toga razjasnila.

Kao prvo, da Nizozemlje i zapadni Balkan imaju relativno siromašnu prošlost kad su kulturni kontakti u pitanju, za razliku od recimo Češke, Mađarske, Poljske, Rusije, Turske. Mi smo jako dugo bili u najboljem slučaju samo usputna stanica ka moćnijim, bogatijim krajevima s kojima se trgovalo. Pa čak i to samo sporadično, s obzirom na to da su se više koristili pomorski putevi od kopnenih.

Druga stvar koju sam naučila je to da metoda copy-and-paste postoji još od davnina: ako vas jednom neki putopisac ocrni kao pijandure i verolomne, na primer, velika je verovatnoća da će se to provlačiti kroz mnoge kasnije putopise. U osnovi generalizacija uvek stoji neki lični doživljaj.

Treći bitan faktor je politička orijentacija. Ako govorimo o Holandiji (jer Flandrija je već druga priča), onda je na sliku o Srbiji i Srbima znatno uticalo to što smo pripadali (i još uvek pripadamo) različitim sferama geopolitičkih interesa. Dovoljno je setiti se holandske krilatice iz vremena reformacije Beter Turks dan Paaps, pa znati da nismo bili na istoj strani političkog spektra. Da ne govorim o strahu od širenja ruskog uticaja. Još u devetnaestom veku napisani su u Holandiji doktorati na temu tzv. Istočnog pitanja.

U kom periodu je kulturna veza između ove dve zemlje bila najjača?

– S oslobađanjem i osamostaljenjem Srbije otpočinje povećano obostrano interesovanje, i ekonomsko i političko, ali i kulturno. Prvi holandski slavista Hendrik Volfgang van der Mej (Hendrik Wolfgang van der Meij) napisao je studiju o srpskoj epskoj poeziji; pravnik i prevodilac K. Šuler tot Persem (Chr. Schüller tot Peursum) preveo je nekolicinu lirskih narodnih pesama. Otvaralo se novo tržište za holandsku robu, a trebalo je i sprečiti prodor ruskog uticaja u novonastaloj državi.

S druge strane, srpska vlada finansirala je prevod i publikaciju knjige „Holandska“ (Ollanda) italijanskog pisca De Amičisa zahvaljujući kojoj je veoma širok sloj stanovništva bio upoznat s prilikama i običajima u Holandiji. I taman kad su se razradili diplomatski odnosi, kad su se srpski počasni konzuli u Holandiji razmahali kako bi zainteresovali holandske privrednike za Srbiju, desio se Majski prevrat i brutalno ubistvo Aleksandra Obrenovića i njegove supruge. To je bio povod za prvi bojkot Srbije u dvadesetom veku, za prekid diplomatskih odnosa i prvi imagološki obrt. To ubistvo je do te mere šokiralo evropsku i holandsku javnost da je čak poslužilo i kao inspiracija za literarna dela. Tako je holandska spisateljica Katarina Alberdink Tejm (Catharina Alberdingk Thijm) napisala roman pod naslovom „Kraljevska ljubav. Drama u Srbiji“ (Koningsliefde. Het drama in Servië), a mesecima su objavljivani i romantizirani feljtoni manje poznatih autora.

Pozitivnom obrtu doprineo je koju deceniju kasnije holandski pisac i pustolov A. Den Dolard (A. Den Doolaard) svojim romanima i putopisima, ali tada je to već bila Jugoslavija koja ih je fascinirala svojom raznolikošću i pre svega orijentalizmom. Holandska fasciniranost orijentom bila je velika, verovatno zato što je to sušta suprotnost njihovoj racionalnosti i liberalizmu. A njima je, kao i svakom ljudskom biću, potreban protivteg. Na Ohridu je podignut spomenik Den Dolardu iz zahvalnosti što je doprineo pravoj najezdi holandskih turista oduševljenih njegovim romanom „Svadba sedmorice Cigana“ (De bruiloft der zeven zigeuners), punom strasti i sevdaha. Jezik veoma dobro beleži te mentalitetske razlike: „Nek ide život!“ je stav na koji će se Balkanac mnogo lakše odlučiti nego Nizozemac, bio on Holanđanin ili Flamanac.

Kakve posledice je na planu percepcije srpske kulture ostavio rat na Balkanu? Da li je kultura stradala zbog predrasuda?

– Čitav dvadeseti vek je, s malim prekidima, zapravo u znaku ratova na Balkanu, ali nisu svi imali iste posledice po sliku Srba i Srbije. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat doprineli su stvaranju slike o stradalničkom, ali hrabrom i istrajnom narodu. Veliku zaslugu za prodor te slike u Holandiji imali su holandski lekari i bolničari koji su kao dobrovoljci pritekli u pomoć na poziv srpskog Crvenog krsta. Spomenuću samo najpoznatijeg, hirurga dr Arijusa van Tinhovena (Arius van Tienhoven), počasnog građanina Valjeva, a bilo ih je još na desetine podjednako posvećenih.

Ta pozitivna slika se u potpunosti preokrenula krajem dvadesetog veka i rekla bih da je zvanična Holandija prednjačila u satanizaciji Srbije. Bilo je čak holandskih dobrovoljaca na ratištu u Hrvatskoj. Iz ličnog iskustva znam da sam svojim dnevničkim zapisima, objavljivanim u holandskoj i flamanskoj štampi tokom bombardovanja, nailazila na mnogo više razumevanja kod flamanskih čitalaca. No, uvek treba praviti razliku između javnosti i pojedinaca. Tokom istorije su pre svega pojedinci bili ti koji su gradili kulturne veze između Srbije i Nizozemlja, a ne toliko zvanične vlasti.

Kultura prva strada, a prva se i oporavlja. Ja sam prvi Lektorat za nizozemski jezik i kulturu osnovala srećom koju godinu pre raspada Jugoslavije. Tokom sankcija kao lektor nisam dobijala poštu od Nizozemske jezičke unije, jer im je bilo zabranjeno da imaju kontakte sa mnom. Samo zato što sam Srpkinja, bez obzira što sam predavala njihov jezik i kulturu. Takav je bio zvanični stav holandske vlade. Međutim, na ljudskom planu, pojedinci su me podržavali i pomagali da preguram to strašno vreme. I evo, sada sam potpredsednik Međunarodnog udruženja nederlandista.

Koliko se naše kulture danas prepliću?

– Preplitanje je možda prevelika reč, ali svakako je došlo do jednog novog kvaliteta u odnosima zahvaljujući brojnim našim zemljacima, koji su trajno ili privremeno došli u dodir s holandskom kulturom. To ostavlja tragove kako u mentalitetu, tako i u kulturi.

Zanimljivi su, recimo, književni radovi nekih naših mladih pisaca (Marko Car, Srđan Veljarević) koji su svoja izbeglička iskustva pretočili u literarnu formu. Neki naši pisci su čak čitaniji u Holandiji nego u Srbiji (Boris Čičovački), a evo i ja sam zanimljiv primer nekog ko živi u Srbiji a piše na nizozemskom. Podjednako je zanimljivo ono što se dešava na muzičkoj sceni zahvaljujući tome što su neki naši muzičari školovani u Holandiji (Slobodan Trkulja, Lena Kovačević). A što se slikarstva tiče, napisala sam svojevremeno članak o holandskim uticajima u savremenom srpskom slikarstvu, da spomenem samo uticaje Hijeronimusa Bosa, Rajsdala i Rembranta na Mihajla Đokovića Tikala. Postoje mnoge delatnosti u kojima su naši mladi stručnjaci stekli iskustva u Holandiji, a ta iskustva i promene koje ta iskustva često ostavljaju na pojedince, očituju se u svim proizvodima kulture. Ako se ne varam, i veoma popularna i kvalitetna serija „Jutro će promeniti sve“ plod je takvog jednog preplitanja.

Ono što bi mene zanimalo to je onaj drugi smer tog preplitanja. Jesu li ti naši zemljaci na neki način uticali na Holanđane i na njihov mentalitet i kulturu osim propagiranjem roštilja, rakije i vikend-lumpovanja u Beogradu?

U čemu vidite najveći potencijal za kulturne saradnje u budućnosti?

– Iskreno, korona mi je malo pomutila horizont, pa ne nazirem baš mnogo od budućnosti. Bojim se da će dobar deo kontakata nastaviti da se ostvaruje virtuelno. Možda to ima i nekih prednosti, s obzirom da smanjuje troškove i potencijalno ima neuporedivo širi krug korisnika, ali to prepuštam mlađim naraštajima. Ja sam iz doba direktnih kontakata. Da parafraziram refrenom jedne pesme iz sedamdesetih: If you can’t be with the one you love, love the one you’re with. Primetno je u svim zemljama zatvaranje i okretanje sebi.

Pa ipak, da ne završim pesimistički: upravo sam završila knjigu o koroni koju sam, zahvaljujući Skajpu, pisala zajedno sa Svenom Petersom (Sven Peeters) iz Antwerpena. Sa Svenom (koji inače vodi sjajan blog o svemu što se objavljuje o Balkanu http://balkanboeken.blogspot.com/) već sam napisala dve knjige, jednu o beogradskim kafanama (Het kafana-tribunaal) i jednu o odjeku Sarajevskog atentata (Wat kwam er uit een schot). Naša najnovija knjiga nosi naziv Toen vloog de vleermuis over de soep. Een corona-tribunaal. Eto našeg doprinosa kulturnoj saradnji!

The post Kulturne veze između Srbije i Holandije kroz vreme appeared first on Mama u Zemlji lala.