Veze između Holandije i Srbije kroz istoriju nisu bile naročito čvrste, ali čini se da se to danas iz korena menja. Zahvaljujući entuzijazmu novijih generacija iseljenika, radi se na povezivanju ove dve države na raznim nivoima – kulturnom, obrazovnom, a naročito ekonomskom. Iz potrebe za udruživanjem radi boljeg osvajanja tržišta, osnovana je asocijacija koja povezuje preduzetnike dveju zemalja – Dutch Serbian Business Association DSBA. 

Holandsko-srpsko poslovna asocijacija je neprofitna nevladina organizacija, nastala 2018. godine. Osnivanje su inicirale četiri holandske firme koje posluju u Srbiji: Heineken, Levi9, Vahali i Kupujem-prodajem, dok danas ona broji preko 30 članova. Cilj je povezivanje kompanija, olakšavanje poslovne saradnje i pružanje podrške kroz razmenu kontakata i organizaciju događaja.

O važnosti ovakve vrste umrežavanja, razgovarali smo sa dva člana upravnog odbora DSBA. Bogdan Tančić je Srbin koji živi i radi u Holandiji, a Vauter van Hauvelingen, predsednik asocijacije, je Holanđanin koji živi i radi u Srbiji. Obojica imaju istu misiju – jačanje poslovnih i ekonomskih veza između dve zemlje.

Interesantno je da su vaše imigrantske priče kao odraz u ogledalu: jedna se odvija u Srbiji, a druga u Holandiji. Kakav splet okolnosti vas je doveo tu gde danas živite?

Vauter: Prvi put sam došao u Beograd 1997. godine kako bih pokrenuo Unilever u Srbiji. Nakon Nutricije u Indoneziji i Grčkoj, Srbija je možda delovala kao manje egzotična destinacija, ali sam vrlo brzo zavoleo atmosferu i ljude, koji su, u stvarnosti, bili potpuna suprotnost slici koju su zapadni mediji stvorili o Srbima. Na moje iznenađenje, većina Srba koje sam upoznao bili su izuzetno ljubazni, gostoljubivi i pristojni.

Bogdan: Moj dolazak u Holandiju pre deset godina nije bio plod nekog dugoročnog plana, već više splet srećnih okolnosti i otvorenosti ka novim prilikama. Privukla me je neverovatna energija inovacija i globalni način razmišljanja koji ovde dominiraju.

Došao sam radi profesionalnog izazova, ali sam ubrzo shvatio da Holandija nudi jedinstven balans između ambiciozne karijere i ispunjenog porodičnog života. To je okruženje koje vas konstantno tera da učite, da se razvijate, ali i da cenite svoje slobodno vreme.

Kada na takvom mestu zasnujete porodicu, ono prestaje da bude samo privremena stanica i postaje vaš dom, mesto gde puštate korenje i gradite budućnost.

Primećujete li razike kada je reč o migracijama kroz vreme? Kako je danas biti stranac u Srbiji, odnosno Holandiji?

Vauter: Godine 1997. bio sam jedan od retkih stranaca u Beogradu — i jedan od malobrojnih koji su odlučili da ostanu. Nikada to nisam doživeo kao nedostatak. Nisam se preselio u Srbiju da bih upoznao svoje sunarodnike — druge Holanđane. (Ako vam je to cilj, onda je Holandija zaista mnogo bolje mesto!)

Beograd je poslednjih godina sve više postajao metropola kakva zaslužuje da bude: ljudi iz celog sveta pronalaze svoje mesto ovde i time doprinose onome što je oduvek bila snažna odlika Beograda — raznolikost. Događaji iz skorije prošlosti, poput pandemije COVID-a, porasta digitalnih nomada i rata u Ukrajini, samo su ubrzali taj trend.

Lepo je videti da sve više ljudi koji su „proputovali svet“ – dakle, pravi građani sveta – upravo Beograd biraju za mesto svog života. Na neki način, to mi daje potvrdu da nisam bio lud kad sam to isto uradio pre toliko godina.

Bogdan: Migracije iz poslednje decenije se suštinski razlikuju od onih iz prošlog veka. Ranije su ljudi dolazili pretežno zbog teških fizičkih poslova, dok danas u Holandiju stiže (nažalost) nova generacija visokoobrazovanih stručnjaka – inženjera, IT eksperata, naučnika i kreativaca. Holandija ih dočekuje otvorenih ruku, jer prepoznaje vrednost koju donose njenoj ekonomiji znanja. Biti stranac danas znači biti deo jedne vibrantne, internacionalne zajednice.

Ipak, pravi izazov nije dobiti posao, već se istinski integrisati – razumeti holandski model konsenzusa, prihvatiti direktnost u komunikaciji kao vrlinu i izgraditi život izvan kruga internacionalaca. To je put koji zahteva trud, ali koji donosi ogromno zadovoljstvo.

U mirnodopskim uslovima su motivi za preseljenje u inostranstvo najčešće ekonomske prirode. Kako procenjujete ekonomsku povezanost između naše dve zemlje? 

Vauter: Srbija je oduvek imala evropski poslovni mentalitet: postoji snažna svest o tome da za održiv poslovni odnos mora postojati jasna korist za obe strane. Iako su principi poput potpune transparentnosti, po kojima su Holanđani poznati, ponekad još uvek izazov, prihvaćeno je uverenje da je u vašem interesu da druga strana bude zadovoljna.

Zato me ne iznenađuje što holandski i srpski biznisi tako dobro sarađuju. Delimo isti „no-nonsense“ pristup – prijateljski, opušten, ali uvek profesionalan odnos prema poslu, kao i otvorenu i direktnu komunikaciju.

Bogdan: Ekonomska povezanost Srbije i Holandije je snažnija nego ikad i raste iz godine u godinu. Ne radi se više o jednosmernoj ulici, već o istinskom partnerstvu. Podatak da je preko 15 hiljada radnika zaposleno u holandskim kompanijama koje posluju u Srbiji, a Holandija jedan od najvećih investitora u razvoj srpske privrede, govori sam za sebe. Holandski investitori u Srbiji prepoznaju kvalitetan i stručan kadar, kao i strateški potencijal.

Biznis klima je dinamična i puna prilika, jer holandska poslovna kultura, zasnovana na efikasnosti i inovacijama, pronalazi plodno tlo u srpskom preduzetničkom duhu i talentu. To je sinergija koja obećava još svetliju budućnost.

U asocijaciji ove godine stavljate dodatan akcenat na podršku srpskim firmama koje posluju u Holandiji. Koji su benefiti učlanjenja u ovakvu organizaciju?

Vauter: Ove godine, dodatno se fokusiramo na podršku srpskim firmama koje posluju u Holandiji. Iako prvobitno srpske kompanije nisu bile u fokusu, one su nam od izuzetnog značaja.

Postoji mnogo načina na koje srpske firme mogu da se uključe na holandsko tržište. Na primer, lokalni dobavljači multinacionalnih lanaca u Srbiji mogu da pokažu svoju relevantnost i na drugim tržištima, uključujući Holandiju. 

Naša asocijacija okuplja članove koji poseduju bogato znanje o specifičnim zahtevima u vezi sa proizvodnjom, zakonodavstvom, kao i izveštavanjem i komunikacijom. Kroz članstvo u našoj organizaciji, srpske kompanije mogu ostvariti kontakte sa ovim stručnjacima, što može značajno olakšati njihov put ka uspehu na holandskom tržištu.

Naša asocijacija se pozicionira kao most između srpskih firmi i holandskog tržišta, pružajući im potrebne resurse i podršku za uspešno poslovanje. Pozivamo sve srpske kompanije da se pridruže i iskoriste sve prednosti koje članstvo u našoj organizaciji nudi.

DSBA organizuje Balkan Business Day 18. septembra 2025. u Hagu

• Tematske sesije o IT sektoru, upravljanju vodama i poljoprivredi

• Informacije o mogućnostima finansiranja

• Umrežavanje i razmena kontakata.

Bogdan: Ulazak na visoko konkurentno holandsko tržište može biti težak zadatak za svaku firmu koja dolazi iz Srbije. Upravo tu DSBA stupa na scenu kao oslonac i vodič.

Naš cilj je da niko ne mora da prolazi kroz taj proces sam. Paralelno sa velikim holandskim investicijama u Srbiji, uvećava se i broj srpskih firmi koje pretenduju na holandsko tržište, a koje kroz Asocijaciju mogu da razmene iskustva i kontakte. 

Benefit članstva nije samo pristup mreži, već dobijanje praktičnih saveta, preporuka i “prečica” od onih koji su taj put već prešli. Pored toga, DSBA ima jaku saradnju sa ambasadama u obe zemlje, kao i sa drugim privrednim komorama i biznis asocijacijama, što znači da pokušavamo da otvorimo vrata koja bi za pojedinca ili firmu inače ostala zatvorena, dajući im kredibilitet i vetar u leđa.

The post DSBA: Jačamo poslovne veze između Srbije i Holandije appeared first on Mama u Zemlji lala.

Zašto je LinkedIn danas presudan u traženju posla

Ukoliko tražite posao, treba da iskoristite velike mogućnosti koje nudi poslovna mreža LinkedIn. Imajući u vidu da je preko 80% regrutera i menadžera koji zapošljavaju prisutno na toj platformi, jasno je zašto su vaš LinkedIn profil i vidljivost važni.

Najčešće greške

Kao neko ko svakodnevno kreira, ažurira i optimizuje profile klijenata, neretko se susrećem sa sledećim grešama:

• Ljudi kreiraju profil (kao svoj onlajn CV) i pretpostave da je njihov profil automatski vidljiv svima (a naročito poslodavcima)

• Koristite automatski kreiran Headline

• Šalju drugima nasumične zahteve za konekciju bez ikakve poruke, sa pretpostavkom da će biti prihvaćeni

• Dodaju veštine koje ne poseduju, da bi njihov profil više odgovarao pozicijama na koje apliciraju

• Ne shvataju važnost LinkedIn preporuka (Recommendations)

• Imaju nepotpun i nedovršen profil, bez fotografije, ili im je profil nevidljiv za sve one koji nisu neposredni kontakti

Šta da uradite da biste poboljšali svoju vidljivost i olakšali poslodavcima da vas nađu?

Istina je da, čak i sa savršeno optimizovanim profilom, ako niste aktivni na LinkedIn-u i ne uložite dodatni napor da angažujete i gradite odnose sa ostalim korisnicima te mreže, doseg i vidljivost vašeg profila će biti prilično ograničen.

• Učinite profil potpuno vidljivim za sve vaše konekcije i ostale LinkedIn korisnike.

• Olakšajte poslodavcima i ljudima izvan vaše trenutne mreže da vas kontaktiraju – nemojte skrivati svoju fotografiju, iskustvo ili druge važne LinkedIn odeljke.

• Strateški napišite svoj Headline – treba da sadrži vašu profesiju/ciljanu poziciju, glavnu veštinu i neke ostvarene rezultate.

• Koristite ključne reči tipične za industriju u kojoj radite na celom profilu.

• Identifikujte relevantne ključne reči i izraze za poziciju koju želite i uvrstite ih u odeljke Headline, About i Exeprience.

• Posebnu pažnju obratite na odeljak Skills – izaberite svih 50 veština/sposobnosti koje zaista posedujete, personalne i tehničke.

• Obezbedite preporuke – što više preporuka dobijete, to ćete imati bolji plasman u LinkedIn pretragama. Zamolite svoje saradnike, bivše kolege ili mentore da vam pomognu u tome i napišu preporuke za vaš profil.

• Šaljite zahteve za povezivanje strateški – ciljajte kompanije za koje želite da radite i ljude koji trenutno tamo rade. Obratite se bivšim kolegama i šefovima, proširite svoju mrežu unutar svoje industrije ili industrije u koju želite da uđete.

• Uvek dodajte ličnu poruku kada šaljete zahtev za konektovanje.

Budite proaktivni

Ako još uvek nemate profil na LinkedIn-u, krajnje je vreme da ga kreirate. Biće vam dostupno mnogo profesionalnih saveta i mogućnosti da virtualno sretnete brojne profesionalce, što će vam poboljšati šanse da se povežete sa onima koji bi vam mogli biti od pomoći pri traženju posla.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko profila i, generalno, LinkedIn-a, posetite moj profil i kontaktirajte me za savet – https://www.linkedin.com/in/oliveraandjelkovic/

Piše: Olivera Anđelković

Foto: Canva; lična arhiva

The post Kako iskoristiti Linkedin za traženje posla u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Jedan od najčešćih problema sa kojima se srećem u radu sa klijentima jeste pauza u karijeri, koja je nastala iz različitih razloga, a najčešće nakon preseljenja. Ljudi generalno imaju teškoća da objektivno pristupe ovom problemu i da napišu CV koji bi zaista bio odraz njihovog obrazovanja, iskustva i kvalifikacija.

Koji god da je razlog vaše nezaposlenosti, pre svega – znajte da niste jedini. Veliki broj ljudi traži svoj profesionalni put, a mnogi se dosele kao podrška partnerima koji rade za holandsku ili neku međunarodnu kompaniju i potrebno im je vreme da nastave sa karijerom.

Saveti za pisanje dobrog CV-ja ukoliko imate pauzu u karijeri

Veoma je važno da u svom CV-ju objasnite pauzu na iskren i profesionalan način – nemojte prikrivati ili lagati o tome. Mnogi poslodavci će razumeti vašu situaciju. Pokušajte da prilikom pisanja sledite sledeća uputstva:

1. Napišite u CV-ju koliko ste meseci ili godina bili van tržišta rada i dajte kratko ali iskreno objašnjenje zašto.
2. Da li ste tokom pauze radili nešto što je na bilo koji način pomoglo vašem profesionalnom razvoju? Možda ste pohađali kurs jezika, dobili sertifikat ili napisali neki akademski rad? Ukoliko jeste, ubacite to u vaš CV.
3. Ako je vaše odsustvo bilo zbog bolesti, ne ulazite u previše detalja. Samo objasnite da ste imali zdravstvenog problema koji ste uspeli da prevaziđete. Pošaljite time poruku da ste potpuno spremni da nastavite sa karijerom.
4. Ako ste dobili otkaz ili ste izgubili posao iz razloga izvan vaše kontrole, budite iskreni u vezi sa tim. Objasnite ukratko kako se to dogodilo. Takođe, spomenite šta ste u međuvremenu radili kako biste svoje veštine unapredili.

Preusmerite fokus na pozitivne stvari koje ste postigli dok ste bili bez posla. Razmislite i o volontiranju. To bi vam dalo osećaj produktivnosti, a i potragu za poslom učinilo podnošljivijom.

Gde tražiti posao i kako?

Dakle, pre nego što počnete da šaljete prijave, važno je da napišete CV tako da odgovara pozicijama na koje želite da se prijavite. Takođe je veoma važno da imate profesionalan i ažuriran LinkedIn profil,  jer danas preko 90% poslodavaca traže kandidate na LinkedIn-u.

Bilo bi dobro i da znate koji su kanali koje poslodavci koriste da pronađu kvalitetne kadrove. Postoji mnogo izvora, oni koji se najčešće koriste u praksi su:

• Preporuke zaposlenih – ovo je glavni i omiljeni izvor poslodavcima jer na taj način kandidate pronađu relativno brzo, a i rizik zapošljavanja je nizak.

• Portali za traženje posla – veoma su popularni jer na jednom mestu nude ogroman broj kandidata i objavljenih oglasa za posao. U Holandiji su korisni:

• Monsterboard.nl
• Werk.nl
• Nationale Vacaturebank
• Jobtrack
• Vacaturekrant
• Undutchables
• BlueLynx
• Madison Parker
• Unique Multilingual
• Adams Recruitment

• Društvene mreže – LinkedIn je glavni izvor i kandidatima i poslodavcima, mada i Facebook može biti od koristi.

• Oglasi za posao na sajtovima kompanija – ovo omogućava direktnu vezu sa poslodavcima, ako kompanija nije angažovala agenciju za zapošljavanje.

• Agencije za zapošljavanje – one pronalaze potencijalne kandidate, a potom kompanija najbolje među njima stavlja u uži izbor. Prednost rada sa agencijama je brzina kojom možete pronaći posao (ukoliko ste pogodan kandidat, naravno). Ovde treba imati u vidu da regruteri iz agencija ne traže posao vama – oni u stvari rade za određenu kompaniju i pronalaze kandidate koji bi odgovarali toj kompaniji.

Trenutno je u Holandiji uočljiv nedostatak zaposlenih u high-tech kompanijama, bolnicama i školama. Veoma su traženi i diplomci koji imaju odgovarajuće tehničke, medicinske ili ICT veštine.

Poznavanje holandskog jezika i kulture od velike je važnosti za većinu zaposlenih, posebno ako rade u kontaktu sa ljudima – kao na primer u osnovnom ili srednjem obrazovanju ili u zdravstvenoj zaštiti. Za neka druga deficitarna zanimanja, posebno ICT i tehničke poslove, znanje holandskog jezika je manje bitno ukoliko kandidati znaju engleski jezik.

Ukoliko vam traženje posla traje veoma dugo, vaše prijave ostaju bez poziva na intervju, ili niste sigurni kako i u kom pravcu da nastavite karijeru, najbolje i najbrže rešenje bilo bi angažovanje kouča za razvoj karijere (Career Coach).

Olivera Anđelković

Executive Coach and Founder Olivera Coaching and Consulting

Foto: Canva Pro Stock Media

The post Traženje posla u Holandiji – kako prevazići izazove appeared first on Mama u Zemlji lala.