Koliko vam se puta desilo da budete žrtva nesporazuma jer niste dobro čuli neku (poznatu) reč na holandskom ili ste je sami nepravilno izgovorili? Internet je prepun pošalica na račun nepravilnog izgovora, ali nama koji pokušavamo da naučimo holandski i kroz takve situacije svakodnevno prolazimo, to više i nije tako komično.

Da bismo lakše savladali prepreke u govoru i razumevanju sagovornika, zamolili smo profesorku holandskog jezika Biljanu Rasulić da sa nama podeli trikove za brže učenje.

Izgovor je jedan od najvećih problema pri učenju holandskog jezika, na koje gotovo svi nailazimo. Holandski jezik je specifičan pre svega po grlenim konsonatnima koji se u slovenskim jezicima ne sreću i zbog toga nam zadaju mnogo muke. On obiluje dijalektima, te i od regije u kojoj živimo zavisi da li ćemo imati više ili manje muke da savladamo poteškoće.

Glas G

Jedna od glavnih karakteristika holandskog jezika je da se „g“ izgovara kao grubo „ha“. Ujedno, to je razlog zbog čega ovaj jezik mnogima zvuči grubo i umanjuje želju za učenjem. Kao sve drugo, uz malo vežbe i truda,  pravilan izgovor ovog glasa je moguće savladati.

Važno je da u izgovoru pravimo razliku između mekog običnog „h“ i „g- grubog ha“, u suprotnom možemo biti pogrešno shvaćeni. Na primer: hebben (imati) u trećem licu glasi hij heeft (on ima); geven (dati) u trećem licu glasi hij geeft (on daje). Ukoliko u drugom primeru ne izgovorimo grubo ha, onda će naš sagovornik misliti da govorimo o glagolu imati, a ne glagolu dati. Jedini slučaj kada se „g“ ne izgovara kao grubo „ha“ jeste kada stoji iza nazalnog „n“, na primer: jong (mlad), Engels (engleski).  Uz redovan rad, strpljenje i vežbu i ova prepreka će biti savladana.

Diftong IJ

Zajednička „muka“ svima koji uče holandski jezik je izgovor specifičnih diftonga. Jedan od najtežih je diftong „ui“, koji možete čuti u frekventnim rečima poput het huis – kuća, uit – iz, buiten – napolju. On u sebi sadrži tri vokala i veoma ga je teško u početku pravilno izgovoriti. Dakle, potrebna nam je vežba. Kako pravilno da namestimo usta da bismo ga dobro izgovorili?

Možemo vežbati ovim redosledom: kratko ä + kratko ö + kratko ü. Onima koji su učili ili se pomalo susretali sa nemačkim jezikom umlauti (ä,  ö, ü) deluju poznato. To su samoglasnici nastali spajanjem dva različita glasa, odnosno vokala. Kombinacijom dva vokala dobijate jedan nejasan ili pomućeni vokal. Upravo tako nejasno većini zvuči diftong „ui“. Mnogi ga izgovaraju kao čisto „a“, čime kuća prestaje da bude „het huis“ i postaje nemačko „das Haus “, što je jedna od najčešćih grešaka prilikom učenja holandskog.

Kada se prethodnim pridruže i diftonzi „ij“ i „ei“, koji se izgovaraju potpuno isto, pa slušanjem ne možemo odrediti da li u konkretnom primeru pišemo „ij“ ili „ei“, već ovakve reči moramo zapamtiti, problem nam se čini još većim. Važno je zapamtiti da ovaj diftong ne možemo izgovarati kao „aj“, u čemu učenici često greše, pri čemu „hij – on“ postaje „haj“, što nije književni izgovor. Dakle, obratite pažnju da prilikom izgovaranja ova dva diftonga „ij“ i „ei“ izgovorite kratko e i kratko i. Probajte više puta, tako da povežete ova dva slova polako kao da klize jedno za drugim. U prilogu možete čuti kako profesorka iz Holandije izgovara ova dva diftonga.

OE / U / UU

Da li i vi spadate u onu grupu učenika kojima popriličnu glavobolju zadaje jedno obično U?

U holandskom jeziku se vokal „u“ grafemski piše kao „oe“ i može biti poludugo ili dugo „u“, u zavisnosti od toga u kojoj reči se nalazi. Npr: de schoen (cipela),  goed (dobar), de bloem (cvet), groen (zelen), doen (činiti, raditi), de moeder (majka), goedkoop (jeftin), oefenen (vežbati)…

Ali onda dolazimo do sledećeg pitanja: Ako im se „oe“ izgovara kao „u“, kako se onda izgovara „pravo u“ ili pak udvojeno „uu“? Većina učenika ove vokale izgovara kao čisto u (oe), što je takođe jedna od najčešćih grešaka prilikom učenja holandskog jezika. Svaki pogrešno izgovoren vokal ili diftong u holandskom jeziku dovodi nas u ,,opasnost“ da kažemo neku reč potpuno drugog značenja, pri čemu ponekad i poprilično nasmejemo Holanđane, a da pri tom nismo ni svesni šta smo zapravo izgovorili.  

“U“ je kratak poluglas. Da biste ga pravilno izgovorili morate vežbati tako što ćete najpre da izgovorite “i“ pa lagano da skupljate usta u kružni položaj kao kada šaljete nekome poljubac. Ili ukoliko ni to ne uspe, probajte tako što ćete staviti prst na vrh jezika i njime dotaći zube u donjoj vilici i onda probajte da izgovorite ovaj glas. Verujem da vam sve ovo zvuči poprilično smešno, ali ipak pokušajte.

Ali kako sada napraviti razliku između “u“ i “uu“? Rekla sam već da je “u“ kratak poluglas, kada ga izgovarate jezik vam je nešto niže u ustima, a usta su manje zaokrugljena nego kada izgovarate „uu“.

Kod većina svojih učenika sam primetila da uglavnom potpuno isto izgovaraju sledeće reči:

horen (čuti) – prvo lice ovog glagola glasi: ik hoor;

huren (iznajmiti, iznajmljivati) – prvo lice ovog glagola glasi: ik huur;

Dakle, većina ne pravi razliku prilikom izgovora između ova dva glagola i izgovara ih kao čisto „U“.

Kada tu reč koju oni izgovaraju napišemo grafemski dobijemo: de hoer (prostitutka). Poprilično neprijatan osećaj, složićete se.

Slušajte pažljivo

Savetujem vam da malo bolje osluškujete ljude oko sebe. Kada razgovarate sa Holanđanima obratite pažnju na koji način otvaraju usta dok izgovaraju određene glasove, pri tom je položaj vilice veoma bitan, to se takođe vežba. Kod većine svojih učenika sam primetila da imaju neku vrstu nelagodnosti i neprijatnosti kada treba sami da izgovore određeni diftong. Morate se osloboditi osećaja stida ili straha kako ćete zazvučati u ušima sagovornika.

Probajte kod kuće sami da vežbate izgovor ispred ogledala, posmatrajte sebe u trenutku dok izgovarate holandske diftonge, a onda se prisetite kako to Holanđani rade. Dopustite sebi da vam učenje holandskog jezika bude zabavno, kroz smeh i igru sve će ići brže i lakše. Da bismo nešto zaista naučili, moramo to i zavoleti.

Ukoliko uporno budete govorili kako vam se ovaj jezik ne dopada i zvuči vam grubo, ne možete ga nikada lepo naučiti. Pružite mu šansu, ja ga obožavam!

Piše: Biljana Rasulić, profesor holandskog i nemačkog jezika

Foto: A. Pavlović

The post Holandski jezik: Najčešće greške u izgovoru appeared first on Mama u Zemlji lala.

O tome kako da se lakše jezički integrišemo u novu sredinu i koje su najčešće greške koje kao polaznici na tom putu pravimo, razgovarali smo sa Biljanom Rasulić, profesorkom holandskog jezika. Profesorka Rasulić već 13 godina uspešno priprema naše sunarodnike za polaganje odgovarajućih ispita potrebnih za odlazak u Holandiju radi sklapanja braka ili zaposlenja, ali i za dobijanje holandskog državljanstva.

Odbojnost prema jeziku i odsustvo motivacije

Prema rečima naše sagovornice, mnogima holandski jezik zvuči grubo, i samim tim neprimamljivo za učenje. Razlog tome leži u suglasniku “g” koji se izgovara kao grubo “ha”, što čini jednu od glavnih karakteristika holandskog jezika. Ukoliko tome dodamo i specifične diftonge “ui”, “ei” i “ij”, kao i druge glasove čija pogrešna interpretacija dovodi do zabune u komunikaciji, shvatićete koliko je izgovor značajan segment učenja holandskog jezika i da je to tema na koju ćemo se još vraćati.

Tamo gde nema volje, nema ni uspeha, pa je jedan od prvih koraka motivisanje učenika i pronalaženje načina da im se jezik približi i dopadne. Kada je u pitanju rad sa decom, sve je jednostavnije, jer se kroz igru, pesmu i crteže proces učenja može učiniti zanimljivim. Međutim, kada je reč o odraslim ljudima, stvari su komplikovanije. Mnogi sa elanom započnu ovaj proces, ali se lako demotivišu čim naiđu na prvu prepreku. Posle napornog dana na poslu, teško im je da lične ili profesionalne probleme ostave po strani i da se koncentrišu na gradivo koje se uči. Otežavajuća okolnost je i to što mnogi rade u internacionalnim kompanijama u kojima se komunicira na engleskom jeziku, pa početni entuzijazam brzo splasne, jer naučeno ne primenjuju u svakodnevnoj komunikaciji.

Suzdržavanje od konverzacije

Od trenutka kada počnete da govorite holandski jezik, pravićete mnoge greške. One su sastavni deo procesa učenja jezika. Ipak, neretko se dešava da polaznici imaju nerealna očekivanja da za kratko vreme savršeno progovore na stranom jeziku. U tim situacijama neki prestanu da koriste svoje znanje iz straha od neuspeha ili mogućnosti da se „osramote“ , dok drugi veruju da je dovoljno što umeju da se izraze pisanim putem, te konverzaciju stavljaju u drugi plan. Treći se kreću u „ušuškanom“ okruženju i govore maternjim jezikom više nego što je poželjno u datim okolnostima.

Kako prevazići ovaj problem?

Kako naša sagovornica savetuje, za početak je dovoljno da shvatite da je normalno i prirodno grešiti kada se uči novi jezik. Umesto da odlažete razgovor na holandskom čekajući da vaš nivo znanja postane „savršen“, savet je da učite svakog dana po 10 novih reči i primenjujte ih koliko god je moguće. Kada ih savladate, idite dalje. Reči će se pretvoriti u rečenice, a rečenice u normalnu komunikaciju. Tada ćete uvideti da je izvornim govornicima drago što se trudite da naučite njihov jezik, pa će vam rado pomoći.

Neredovnost u radu

Učenje jezika zahteva kontinuitet. Uplatiti kurs ili angažovati privatnog profesora neće mnogo pomoći ukoliko se ne odvoji vreme da se obrađeno gradivo ponovi. Profesori su tu da objasne i da vas usmere, ali je odgovornost ipak na pojedincu. Domaći zadaci se moraju redovno raditi, a naučene reči primenjivati uvek kada za to imate priliku.

Savet: Na osnovu dugogodišnje prakse, profesorka Rasulić savetuje da je bolje svakodnevno posvetiti 20 minuta učenju jezika i obnavljanju, nego nedelju dana ništa ne raditi, a potom to nadoknaditi učenjem od sat ili dva. Redovnim radom naše znanje postaje temeljnije, a mi sigurniji u njega.

Pogrešan pristup učenju novih reči

U želji da obogate rečnik, učenici greše pokušavajući da memorišu što veći broj reči i njihovo značenje, ali izvan konteksta. U holandskom jeziku postoji pak mnogo fraza koje se ne mogu bukvalno prevesti, već imaju svoje ustaljeno značenje. Najjednostavniji primer za ovu pojavu je uobičajeni pozdrav: Hoe gaat het met je?, čiji bi bukvalni prevod glasio: „Kako ide sa tobom?“ umesto: „Kako si?“

Veoma je važno da se reči posmatraju u njihovom prirodnom okruženju, tj. kontekstu. Čitanjem knjiga i različitih tekstova, kao i gramatičkim vežbama, problem se uspešno prevazilazi. Korisno je na početku čitati dečje knjige i stripove, jer su u njima vokabular i rečenična konstrukcija jednostavni, a potom nastaviti sa knjigama prilagođenim vašem nivou i interesovanjima.

U prilog ovome navodimo primer Kadera Abdolaha, holandskog pisca iranskog porekla, koji je holandski jezik učio, između ostalog, kroz knjige za decu Jip en Janneke, a koji je na holandskom jeziku počeo da stvara već posle prvih 1000 savladanih reči.

Red reči u rečenici

Ono što mnogima zadaje glavobolju je red reči u rečenici. Kada govorite maternji jezik, rečenice sastavljate automatski, bez potrebe da razmišljate o tome. Međutim, kada počnete da učite novi jezik, javljaju se i pitanja gde staviti glagol i kako se on odnosi prema drugim rečima u rečenici. U holandskom jeziku postoji zlatno pravilo: bez obzira na to na koji način započinjemo rečenicu, glagol će uvek biti na drugom mestu, izuzev kada počinjemo pitanje glagolom. Holanđani često koriste inverziju u govoru: Ik ga morgen naar Amsterdam. Morgen ga ik naar Amsterdam (Sutra idem u Amsterdam). Situacija se dodatno komplikuje u zavisno-složenim rečenicama povezanim veznicima: omdat, als, dat… u kojima u zavisnom delu rečenice glagol ide na kraju, a glavna rečenica posle zareza počinje glagolom: Als het koud is, draag ik een dikke jas (Kada je hladno, nosim debelu jaknu). Još jedno važno pravilo u holandskom jeziku je da rečenicu morate pročitati do kraja, kako biste bili sigurni u njeno značenje. Razlog, između ostalog, leži i u razdvojivim glagolima koji će, ukoliko se jedan deo izostavi, cela rečenica nositi drugo značenje i poruka koju želite da prenesete neće biti tačna. Na primer:

Ik sta iedere dag om 6 uur op. – Ja ustajem svaki dan u 6 sati.

Ik sta iedere dag om 6 uur. – Ja stojim svaki dan u 6 sati.

Slaba informisanost o mogućnostima

Olakšavajuća je okolnost što Holanđani imaju razumevanja za početnike i ohrabruju svaki napredak i inicijativu. U prilog tome ide i činjenica da postoji mnogo programa podrške partnerima onih koji su dobili posao i svima koji se bave učenjem jezika. Tako se organizuju časovi za roditelje u okviru škola, gde će često biti obezbeđena i briga o mlađem detetu, ukoliko ga imate.

Besplatne konverzacijske časove možete pronaći i u lokalnim bibliotekama, ali i pronalaženjem volontera (taalmaatje) u nekom od volonterskih udruženja, na primer u Gildesamenspraak.

U zavisnosti od opštine, možete pronaći subvencionisane kurseve različitih nivoa. Pojedine opštine subvencionišu kurseve do B2 nivoa, što je dovoljno za studiranje ili rad na holandskom jeziku.

Korisno je znati da u lokalnim bibliotekama možete pronaći zanimljive i aktuelne knjige prilagođene različitim jezičkim nivoima iz edicije Leeslicht.

Savet za kraj: Naoružajte se bedžom Spreek Nederlands met mij, voljom i verom u sebe i krenite u osvajanje novih znanja. Iznenadićete se podrškom okoline i sopstvenim mogućnostima.

Foto: A. Pavlović

The post Holandski jezik: Problemi u učenju i kako ih prevazići appeared first on Mama u Zemlji lala.