U centralnoj gradskoj biblioteci u Utrehtu održan je prvi sastanak čitalačkog kluba “Stranice”.

Okupile su se dame našeg porekla iz raznih gradova Holandije da podele svoja razmišljanja o pročitanoj knjizi. Milica Ivanković, moderatorka prvog sastanka, odabrala je za analizu nagrađivani roman Saše Stanišića – “Porijeklo”. Budući da sam naziv romana izaziva posebne emocije kod migranata, diskusija je bila vrlo izazovna i slojevita.

I roman “Porijeklo” i njegov prevod na holandski osvojili su Evropsku nagradu za književnost 2021. godine, koja je Stanišiću svečano uručena u Hagu.

Druženje čitalačkog kluba “Stranice” je zamišljeno kao relaksiran razgovor o knjizi i životu, kroz teme koje su svima bliske, uz par timskih aktivnosti koje će dati priliku da se svačija misao pretoči u reč.

Sastanak se svaki put održava u drugom gradu u adekvatnom prostoru, bilo javnom ili privatnom. Domaćice se smenjuju, a ona koja organizuje okupljanje ima čast da odabere knjigu prema svom čitalačkom senzibilitetu.

Naredno okupljanje se održava u Roterdamu, a čita se “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević. U pitanju je detektivski roman, čija se nesvakidašnja radnja odigrava u novobeogradskim blokovima.

Grupi se mogu pridružiti svi ljubitelji pisane reči koji su spremni da prevaljuju kilometre zarad razmene utisaka o književnim delima. Svi zainteresovani se mogu prijaviti mejlom na info@mamauzemljilala.com.

Nakon magazina, biblioteke, podkasta i čitalačkih radionica za decu, dijaspora u Holandiji dobila je i svoj prvi čitalački klub!

Ovako je sve počelo…

Četiri profesorke književnosti i srpskog jezika obrele su se u jednom kafiću, nadahnute gostovanjem nobelovke Svetlane Aleksijevič u Utrehtu. Zaključile su da im nedostaje razmena na višem intelektualnom nivou, jer su se komuniciranjem na stranom jeziku svele na proste rečenice. A kakav ti je jezik – takve su ti misli, kakve su ti misli – takav ti je život.

Povrh toga, zaključile su da ih spaja ista želja da prate književnu scenu na našim prostorima, što im profesija i nalaže. Ubrzo je postao jasno čemu to vodi. Veče je krunisano nazdravljanjem dva piva, jednog džin tonika i italijanskog rozea (detalji su važni, jer ipak je u pitanju književni klub).

Bez jasne ideje o imenu, a sa velikom željom usmerom ka istom, a izgovorenom drugačije, 29. septembra 2024. godine nastao je klub ljubitelja književne reči u Holandiji pod radnim nazivom “Nađimo se na pola puta”, kako mu je kumovao jedan književni entuzijasta kome san na oči nije dolazio.

Kasnije je, odlukom plenuma, ime preinačeno u “Stranice”, jer u Holandiji mi nismo stranci već – stranice.

Pa ipak, deviza ostaje ista – nađimo se na pola puta, u bilo kom gradu u Holandiji, jednom u dva-tri meseca.

The post Osnovan čitalački klub “Stranice” u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Svečanom prijemu prisustvovale su brojne zvanice srpskog porekla, koje žive i rade u Holandiji: sveštenstvo, privrednici, pravnici, prevodioci, kulturni poslenici, i dr.

Specijalni gosti bile su članice ženskog hora Svete Trojice iz Roterdama, koje su otpevale “Bože pravde” i “Tamo daleko”, dajući čitavom događaju svečanu notu.

Ambasadorka Ksenija Milenković, čiji se četvorogodišnji mandat bliži kraju, pozdravila je prisutne, ističući važnost saradnje Ambasade Republike Srbije i srpske dijaspore u Holandiji: “Hvala vam na saradnji i pomoći koju pružate Ambasadi, ne samo za vreme mog mandata, nego i svih prethodnih godina. Mnogi od vas su već jako dugo u Holandiji, ali vi i dalje pamtite odakle ste i pomažete očuvanju srpske tradicije, kulture i jezika.”

Kako je ovo bio poslednji prijem u njenom mandatu, ambasadorka je izdvojila pojedince i institucije kojima je uputila posebnu zahvalnost:

– Parohije Srpske pravoslavne crkve, za nemerljiv doprinos očuvanju srpske tradicije, kulture i vere u Holandiji;

– Sašu Hristića i njegovu porodicu, koji već decenijama nesebično pomažu ambasadi;

– Bojana Lekovića i Srpsko-holandsku privrednu asocijaciju, za uspešno povezivanje privrednika iz dveju zemalja;

– Aleksandru Pavlović i portal “Mama u Zemlji lala”, za osnivanje Srpske biblioteke u Holandiji, kao i sve volontere i donatore;

– Milana Vukasa i udruženje “SOP” iz Roterdama, za razne sportske aktivnosti namenjene deci i mladima;

– Biljanu Krčum i Andrijanu Bredvelt, učiteljice Srpske dopunske škole u Roterdamu, za trud koji ulažu u radu sa decom;

– Fabijana i Tanju Vendrig, za istraživanje o grobovima srpskih vojnika u Garderenu, čiji su krstovi nedavno zamenjeni novima;

– Arbija Isufija, za nesebičnu pomoć i podršku u velikom broju projekata;

Kao i mnoge druge koji doprinose da naš narod u Holandiji ne zaboravi svoje poreklo.

Nakon pozdravnog govora, usledio je koktel, uz hranu i piće iz naših krajeva. Tom prilikom su prisutni sklapali nova poznanstva i istraživali mogućnosti za međusobnu saradnju.

The post Dan državnosti Srbije obeležen i u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Srpska biblioteka je nastala na inicijativu magazina Mama u Zemlji lala, a uz podršku Ambasade Republike Srbije u Holandiji. Otvaranju biblioteke su prisustvovali ambasadorka Ksenija Milenković, prvi zamenik Dušan Vukić i članice redakcije magazina Mama u Zemlji lala Aleksandra Pavlović i Sandra Selaković. Ambasadorka je tom prilikom izrazila zadovoljstvo zbog uspešne saradnje:

“Ambasada je zahvalna portalu Mama u Zemlji lala na inicijativi za otvaranje biblioteke, kao i svim volonterima koji će raditi na njenom održavanju. Zahvaljujemo se i svima koji su poslali knjige i pozivamo sve građane da koriste biblioteku.

Biblioteka u Ambasadi će omogućiti građanima u Holandiji da besplatno dođu do knjiga na srpskom jeziku, što predstavlja veliku vrednost za čitavu zajednicu. Raduje nas što imamo raznovrstan izbor naslova na srpskom jeziku, uključujući i knjige za decu, i nadamo se da će se biblioteka vremenom uvećavati.”

Biblioteka koja raste

Kolekcija se trenutno sastoji od oko 300 knjiga na srpskom jeziku. Knjige i dalje neprekidno pristižu u Ambasadu, tako da se očekuje i proširenje kolekcije. Tim volontera će se pobrinuti da police budu uredne, a elektronski katalog mesečno ažuriran. Koordinator biblioteke će biti Aleksandra Pavlović, profesor književnosti i bibliotekar.

“Biblioteka je osnovna civilizacijska tekovina i ima nemerljiv značaj za očuvanje identiteta jednog naroda, naročito u dijaspori.” – istakla je Aleksandra. “Odavno postoji potreba za bibliotekom u Holandiji, a u nedostatku ustanova kulture, najlogičniji izbor lokacije bila je ambasada. Akcija prikupljanja knjiga je naišla na odličan odziv, tako da smo formirali pravu biblioteku. U kolekciji dominira beletristika, a tu je i izbor iz narodne književnosti, istorijska građa i dečja literatura. Knjižni fond je vrlo raznovrstan – od Crnjanskog do Novaka Đokovića.”

Srpska biblioteka poseduje i online katalog za decu i za odrasle, koji će se ažurirati jednom mesečno.

”U osmišljavanju projekta i izradi kataloga pomoglo mi je iskustvo rada u holandskoj biblioteci, ali i činjenica da u timu imamo nekoliko profesorki srpskog jezika i književnosti.” – navodi Aleksandra. “Svi smo pomalo doprineli da se ideja realizuje: neko je donirao knjige, neko novac, neko stručnost, neko prostor. Nadam se da će Srpska biblioteka dugo trajati na polzu našega roda.”

Detaljne informacije o radu biblioteke pročitajte u odvojenom članku, a pogledajte i sledeći prilog:

The post Počela sa radom biblioteka u Ambasadi Srbije u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ovde ćete pronaći odgovore na najčešće postavljana pitanja.

Koji su uslovi korišćenja Srpske biblioteke?

Korišćenje biblioteke je besplatno.

Moguće je istovremeno pozajmiti tri knjige po osobi.

Rok za vraćanje knjiga je dva meseca.

Odaberite tri knjige, popunite formular i ubacite ga u kutiju.

Gde se nalazi Srpska biblioteka?

Srpska biblioteka se nalazi u čekaonici Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Hagu, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag.

Koje je radno vreme Srpske biblioteke?

Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije otvoreno je za posetioce radnim danima od 10 do 13 časova.

Da li je za posetu Srpskoj biblioteci potrebna najava?

Za posetu biblioteci nije potrebna prethodna najava. Dovoljno je da pozvonite na glavni ulaz i kažete da ste došli u biblioteku.

Koliko knjiga poseduje Srpska biblioteka u Holandiji?

Kolekciju biblioteke trenutno čini oko pet stotina knjiga na srpskom jeziku. U pitanju su aktuelni naslovi raznih žanrova, za decu i odrasle.

Knjižni fond je u konstantnom porastu zahvaljujući ličnim donacijama građana koje neprekidno pristižu.

Da li Srpska biblioteka ima online katalog?

Katalog Srpske biblioteke je javan i podeljen je na dva dela: KNJIGE ZA ODRASLE i KNJIGE ZA DECU.

Katalog se ažurira jednom mesečno.

Kako se pozajmljuju knjige?

1. Idite u Ambasadu i odaberite tri knjige koje želite da pozajmite;

2. Popunite formular za pozajmljivanje knjiga;

3. Ubacite formular u za to namenjenu kutiju.

Sve knjige su obeležene jedinstvenim kataloškim brojem.

Lični podaci korisnika se koriste isključivo za privremenu evidenciju i brišu se iz registra po prijemu knjiga.

Kako se vraćaju pozajmljene knjige?

Knjige možete vratiti poštom, na adresu Ambasade sa napomenom “Za biblioteku”, ili lično.

Kako je osnovana Srpska biblioteka u Holandiji?

Osnivanje Srpske biblioteke u Holandiji predložili su čitaoci oniline magazina Mama u Zemlji lala. Urednica Aleksandra Pavlović je pokrenula akciju, zajedno sa volonterima prikupila i evidentirala knjige, a Ambasada Srbije u Holandiji je ustupila prostor.

Brojni čitaoci su se uključili doniranjem knjiga i novčanih sredstava, a nekolicina se prijavila da doprinese volontiranjem u biblioteci.

Kako da i ja doniram knjige?

Srpska biblioteka svakodnevno raste zahvaljujući knjigama iz ličnih kolekcija čitalaca. Knjige koje više ne čitate možete doneti lično poslati poštom na adresu Ambasade Republike Srbije u Hagu, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag, uz napomenu “Za biblioteku”.

Ukoliko ih donosite lično, donirane knjige predajte nekom od službenika Ambasade, kako bi bile zavedene u katalog.

Kako da doprinesem daljem razvoju Srpske biblioteke?

Ukoliko želite da podržite razvoj Srpske biblioteke, možete to učiniti uplatom željenog iznosa klikom na ovaj link.

Novac će biti upotrebljen za kupovinu novih knjiga, polica i promotivnog materijala.

Kako da volontiram u Srpskoj biblioteci?

Biblioteku održava tim volontera koji vodi Aleksandra Pavlović, profesorka književnosti i bibliotekarka. Ukoliko želite da par puta godišnje posetite Ambasadu, i da zajedno sa drugim volonterima raspoređujete knjige i ažurirate katalog, javite se na info@mamauzemljilala.com.

The post Srpska biblioteka u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Pregledajte svoje police i donirajte knjige za decu i odrasle koje više nećete čitati, a nekom drugom mogu mnogo značiti.

Jedan od najvećih nedostataka života u Holandiji jeste manjak kulturnih ustanova kakva su pozorište, kulturni centar ili biblioteka na našem jeziku.

Mnogi iz matice dovlače kofere pune knjiga, koje možda ni ne bi kupovali kada bi postojala mogućnost sistemskog razmenjivanja (a tada bi u prtljagu ostalo više mesta za kafu i plazmu). Još više knjiga je zarobljeno po tavanima i kutijama, bez izgleda da će ikada više biti pročitane.

Zbog toga je magazin Mama u Zemlji lala, na predog čitalaca, pokrenuo inicijativu za otvaranje Srpske biblioteke u Ambasadi u Hagu.

Projekat je oberučke prihvaćen. Ambasada će dati prostor, a Aleksandra Pavlović, bibliotekarka i urednica magazina Mama u Zemlji lala, pobrinuće se za organizaciju biblioteke.

Uključite se i vi

Ukoliko ste u prilici da donirate nekoliko knjiga iz svoje biblioteke, pišite nam na info@mamauzemljilala.com ili ih pošaljite poštom na adresu: Embassy of Republic of Serbia (za biblioteku, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag.

Možda biste želeli da nam pomognete u održavanju biblioteke? Javite nam se da vas dodamo na spisak volontera.

Pomozite nam da zajedno napravimo nešto izuzetno za sve naše ljude koji žive u Holandiji.

The post Donirajte knjige za biblioteku u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Vođeni nekim ranijim iskustvom možemo pomisliti da biblioteka uglavnom predstavlja ustanovu u kojoj se pozajmljuju knjige za čitanje, što može biti važno ljudima koje to zanima. Međutim, stvar stoji značajno drugačije, i dobro je znati da biblioteke pružaju mnoštvo odličnih mogućnosti za učenje jezika, i to potpuno besplatno, a svi programi počivaju na radu volontera.

U svakom mjestu uglavnom postoji lokalna biblioteka, ili eventualno u susjednom većem, ukoliko se nastanite u nekom manjem mjestu. Sve važne informacije o svojoj lokalnoj biblioteci možete uvijek pronaći na njenom sajtu. Ponuda je raznolika, te postoje različite mogućnosti za učenje jezika za različite afinitete.

Kursevi holandskog kao stranog – NT2

Prva mogućnost, kada je u pitanju učenje holandskog jezika, ogleda se u NT2 kursevima jezika koje nude pojedine biblioteke, a za koje se morate prijaviti posredstvom osobe za kontakt koja je naznačena na sajtu biblioteke. Radi se o odličnim i vrlo intenzivnim kursevima koji se drže na različitim nivoima jezika, od početnog do B2 nivoa, koje vode obučeni predavači. Kurs se izvodi u manjim grupama, onlajn ili uživo, po utvrđenom programu sa tematskim modulima, traje u periodu dok traje i školska godina, a časovi traju oko 2,5 sata i organizovani su jednom sedmično. Nakon svakih nekoliko održanih časova organizuju se i kontrolni testovi koji podrazumijevaju provjeru vokabulara, čitalačkih sposobnosti ili pisanja.

Kurs takođe obuhvata i mnoštvo zadaće koju radite samostalno, u paru, ili grupno, što znači da ste praktično svakodnevno upućeni na učenje jezika, a što je vrlo važno za napredovanje. Važan dodatak je i činjenica da za izradu zadataka često koristite aktuelne aplikacije ili programe, što značajno obnavlja ili podiže nivo vaše kompjuterske pismenosti, važne za bilo koji posao koji možete raditi u Holandiji. Takođe je značajno to što su kursevi projektovani u skladu sa obukom koja se izvodi u školama za učenje holandskog jezika, kao što je Curio, a što je sve usklađeno sa ispitima iz holandskog jezika o kojima smo već pisali.

Jezički sastanci – Taalontmoetingen

Drugi način da se angažujete kada je u pitanju učenje jezika je aktivnost pod nazivom Taalontmoetingen koja se odvija u bibliotekama. Radi se o organizovanoj grupi za učenje holandskog jezika, za koju se takođe prijavljuje, a koja sastanke održava jednom sedmično u određenom terminu.

Grupu uglavnom vodi nekoliko volontera, izvornih govornika holandskog jezika, ali ne predavača, koji sa polaznicima vježbaju holandski na različite načine u trajanju od sat i po. U zavisnosti od grupe i koordinatora organizuju se različite jezičke vježbe na principu društvenih igara, diskutuje se o aktuelnim temama, ali se isto tako radi i idividualno, u paru ili manjoj grupi, u zavisnosti od broja polaznika i volontera. Tom prilikom se vježba čitanje i razgovor na bazi tekstova iz štampe ili kakvog drugog materijala.

Za ovladavanje stranim jezikom vrlo je važno da imate priliku da se njime kontinuirano aktivno služite, i u tom smislu najviše pomaže svakodnevni kontakt sa izvornim govornicima, ali većina stranaca u početku ima malo prilike za taj kontakt, i to se uglavnom svodi na nekoliko rečenica sa komšijama ili u prodavnici.

Jezički kafe – Taalcafé

Naredna aktivnost, koja je kao i prethodna naročito od pomoći ljudima koji imaju malo prilika za kontakt sa Holanđanima, jeste Taalcafé. To je aktivnost koja se organizuje besplatno jednom sedmično u zakazanom terminu i traje 1-1,5 sat. Za ovu aktivnost nije se neophodno unaprijed prijaviti, jer su vrata biblioteke otvorena za sve one koji žele doći i provesti vrijeme u razgovoru sa volonterima.

U ovom slučaju vježba se isključivo razgovor, ljudi koji dolaze su vrlo različitih interesovanja, starosnog doba, porijekla ili obrazovanja, a svima im je zajednička želja za učenjem holandskog jezika kao i potreba da im se pomogne na različite načine.

Nivoi holandskog jezika kojima polaznici vladaju su vrlo različiti, nerijetko se pojavljuju ljudi koji razumiju svega nekoliko riječi holandskog jezika, tako da nema razloga za osjećaj neprijatnosti ili anksioznosti. Volonteri koji učestvuju u razgovoru uvijek nalaze načina da se ljudi adekvatno povežu i da se osjećaju prijatno, a povrh svega da imaju i značajnu korist od ove aktivnosti u vidu vježbe govorenja i razmijevanja holandskog jezika.

Uzgredna korist je što u kontaktu sa ljudima koji žive u vašem mjestu saznajete i servisne informacije i aktuelnosti koje su važne za svakodnevni život.

Specijalizovani kursevi

Pored ovih aktivnosti za učenje holandskog jezika u opštem smislu, biblioteke pružaju i druge različite mogućnosti za učenje raznih tematskih oblasti iz jezika, kao što je zdravlje, finansije i sl. Takođe je moguće naći i pomoć za učenje iz oblasti digitalnog opismenjavanja, specijalizovanih aktivnosti kakva je priprema za razgovor za posao i itd. Važno je napomenuti da se aktivnosti biblioteka razlikuju od grada do grada, ili od provincije do provincije, te da je dobro za početak uspostaviti kontakt sa svojom lokalnom bibliotekom i ispitati sve mogućnosti.

Besplatno učlanjenje u bibilioteku

Biblioteke takođe pružaju mogućnost besplatnog učlanjenja svima koji su polaznici kurseva za učenje jezika, što onda omogućava pristup različitoj literaturi, a što je presudno za učenje jezika. Jedna od velikih pomoći za početnike u učenju holandskog jezika je edicija Leeslicht. Ova edicija je specijalizovana za strance koji uče holandski jezik i to tako što su knjige prilagođene različitim nivoima jezika od A1 do B2, pisane u skraćenim varijantama, vrlo jednostavnim jezikom i jednostavnim rečenicama.

Takođe je moguć i pristup dnevnoj štampi, časopisima, ali i drugoj literaturi, kao i knjigama na stranim jezicima. U biblioteci uvijek možete da provedete vrijeme i učeći, čitajući, koristeći računar. Nude se i programi za djecu, kakav je Voorlezen, što je ključno za napredak u školi, naročito za djecu mlađeg školskog uzrasta.

Da zaključimo u duhu holandskog mentaliteta koji nas uči štedljivosti – s obzirom na to da su sve navedene usluge besplatne, a opet vrlo funkcionalne i stručne, ne treba ih propuštati, naročito imajući u vidu visoke cijene kurseva za učenje holandskog jezika, koje ne garantuju nužno i visok kvalitet.

Pored učenja jezika, sigurno ćete upoznati mnoštvo zanimljivih i prijatnih ljudi, što uvijek prija u novoj sredini i u procesu integracije u novu zajednicu.

The post Besplatni časovi holandskog jezika u biblioteci appeared first on Mama u Zemlji lala.

Odabir kvalitetnog štiva za mnoge je svojevrsni ritual kojem se pristupa sa uživanjem. Iako se aktuelni književni naslovi mogu poručiti online tokom cele godine, neposredni kontakt sa knjigom i prepuštanje intuiciji većini je prvi izbor.

Kad god ste u prilici, uputite se sa svojim mališanima do najbliže domaće knjižare i prenesite ovu ljubav i na njih. Na ovaj način podarićete im ono što im je najpotrebnije: zajedničko vreme, rituale koji će vas vezati još jače i dragoceni osećaj da verujete u njihove izbore, a kofere ćete napuniti kvalitetnim štivom na maternjem jeziku.

Ne plašim se više

Ova predivna knjiga, koju potpisuje Simeon Marinković, namenjena je deci, ali je i odraslima dobar podsetnik o važnosti razgovora o osećanjima. Naša kultura olako dečake lišava prava na strah i suze, a devojčice ukalupljuje u stereotipe. Mada se vremena menjaju, izuzetno je važno da ova poruka stigne do svakog deteta, ali i roditelja.

Sa kompleksnim osećanjima autor nas upoznaje lagano – kroz priče u stihu u kojima se opisuju naizgled bezazlene situacije, koje su mališanima nepremostive planine. Da bi se one savladale, potrebno je, pre svega, razumevanje i podrška.

Umanjivanjem osećanja ili okretanjem na šalu nećemo pomoći našoj deci da se popnu na drvo, zarone dublje ili se bez straha jave za reč. Osećanja moramo najpre upoznati kako bismo njima ovladali.

Boje drugarstva

Knjiga Boje drugarstva, kojom je Goran Marković napravio iskorak u kompleksnu književnu formu – roman, skreće pažnju na aktuelne probleme tinejdžera: diskriminaciju, predrasude i vršnjačko nasilje.

Zanimljivom kompozicijom gde svako poglavlje počinje kontrastnom rečenicom u odnosu na poslednju rečenicu prethodnog poglavlja (Ja ne volim ljubičastu boju. / Ja volim ljubičastu boju.), da bi se na kraju sve slilo u jednu (Ti si moj najbolji drug. / I ti si moj najbolji drug.), Marković nam ne nudi jednostrano prikazivanje stvarnosti. Problemima sa kojima se mladi suočavaju, a koji itekako ostavljaju traga u tananim dušama u razvoju, suprotstavlja razumevanje, toleranciju, ljubav i prijateljstvo kao jedina moguća rečenja.

Ovim romanom svi smo prozvani i pozvani da ne zatvaramo oči pred stvarnošću. Zablude i predrasude prema drugačijima su sveprisutne, a mi smo dužni da ih osvestimo i da im se odupremo – razumom, empatijom i ljubavlju. Deca se ne rađaju sa predrasudama, već ih uče od nas.

Iako je namenjeno tinejdžerima, ovo delo pruža priliku svima da obnove gradivo i nauče da u životu ne postoje apsolutni heroji i antiheroji.

Svet po Garfildu – najbolje priče

Kada je 1978. godine počeo da objavljuje sada već kultni strip o lenjom, samoživom i nadasve inteligentnom mačku, Džim Dejvis je priželjkivao uspeh, ali nije mogao znati da će to biti jedan od najdugovečnijih komičnih stripova, sa više od četvrt milijarde čitalaca širom sveta. Za stare i buduće ljubitelje stripa, u dva toma priča o Garfildu u izdanju Čarobne knjige, sabrano je najbolje od najboljeg.

Zbirka Svet po Garfildu je zanimljiva zbog komentara samog autora, njegovih razmišljanja o glavnim junacima i objašnjenja kako je stvorio neke od najčuvenijih gegova. Dodatnu vrednost ovog izdanja predstavlja i autorov pogled na život, njegov stvaralački pristup i neke male tajne stripskog umeća koje nam je otkrio.

The post Knjige za decu – preporuka appeared first on Mama u Zemlji lala.

Bombama na knjige

Napadu je prethodio niz dramatičnih događaja s kraja marta 1941: vojni puč, demonstracije i istupanje Kraljevine Jugoslavije iz Trojnog pakta. Odbijanje saradnje za Hitlera je značilo da Jugoslaviju treba srušiti do temelja, i to tako što pre vojnih ciljeva treba uništiti mesta koja čuvaju nacionalno blago – ustanove kulture. Jer za osvajače prava pobeda nije kad su samo vojno nadmoćniji, već teže da unište i nacionalni identitet neprijatelja.

Sluteći šta se sprema, upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić pokušao je da organizuje evakuaciju najznačajnijih dela iz Narodne biblioteke. Prvobitno je planiran transport sanduka sa knjigama u Ovčarsko-kablarsku klisuru, u manastir Vavedenje, zatim u lagume ispod Tašmajdana, međutim – za sve je bilo kasno.

Nemerljiva šteta

Zgrada Narodne biblioteka je, nažalost, sravljena sa zemljom, a knjižni fond, koji je vekovima prikupljan, u potpunosti je uništen. U požaru koji je trajao danima, stradale su i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, srednjovekovni spisi, kao i čitav nacionalni fond, izuzev primeraka koji se nisu nalazili u zgradi. Bila je to najveća lomača knjiga u istoriji Evrope.

O šteti koja je našem narodu tada naneta i o tome da li smo je mogli izbeći, govori dokumentarni film “Sećanja iz pepela”, u kome su prikazani autentični snimci zgarišta i fragmenti sa suđenja nacističkom generalu Leru, koji je komandovao operacijom.

Suđenje nacističkom generalu

Bombardovanje Narodne biblioteke u Beogradu bio je najveći pojedinačni napad na kulturno nasleđe u Drugom svetskom ratu. Nakon poraza nacističke Nemačke, general Aleksandar Ler je izručen Jugoslaviji, gde mu se sudilo pred vojnim sudom.

Na suđenju je izjavio da je bombardovanje Narodne biblioteke naredio Hitler lično, “zato što je u toj ustanovi bilo sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet srpskog naroda.”

Unuka generala Lera je osetila potrebu da okaje grehe svojih predaka, te je prihvatila pravoslavno hrišćanstvo i zamonašila se u jednom manastiru Eparhije šabačke, gde i danas živi pod imenom Jovana.

Foto: YT printcreen

The post 80 godina od bombardovanja Beograda: Napad na nacionalni identitet appeared first on Mama u Zemlji lala.