Reč je o upoznavanju i druženju dece uz čitanje priča, bajki, pesmica i igranje igara na srpskom jeziku.

Kome su namenjene čitalačke radionice?

“Pačiju školu” pohađaju pačići od 3 do 7 godina koji odrastaju u Holandiji, a vode poreklo sa srpskohrvatskog govornog područja. U pitanju je šarena družina raznih uzrasta i interesovanja. Neko usta ne zatvara, neko tek zamuckuje, ali svima se oči zacakle kad na prvom času dobiju svoju ličnu gumenu patkicu sa kojom će slušati priče i pesme uz koje odrastaju njihovi mali rođaci u zavičaju.

U kojim gradovima se održavaju čitalačke radionice?

Čas čitanja na srpskom se održava (skoro) svakog vikenda u sledećim gradovima: Hag, Amsterdam (Harlem), Roterdam, Utreht, Mastriht, Groningen, Delft, Ajdhoven, Hilversum i Vageningen. U pitanju je najslađa mreža sunarodnika otkako je sveta i dijaspore. Garantovano.

Radionice se uvek održavaju u adekvatnom besplatnom javnom prostoru. Najčešće je to miran kutak u lokalnoj holandskoj biblioteci, a ponekad i u parku, igraonici, kafeteriji… Sve u skladu sa potrebama i mogućnostima, uz dogovor sa lokalnim koordinatorom.

Moje dete slabo govori naš jezik. Da li je to problem?

Ukoliko vaše dete ne vlada vašim jezikom, to ne samo da nije problem, već imate dodatni motiv da ga dovodite na radionice. Tu će biti u opuštenoj atmosferi, sa sebi sličnim vršnjacima, te će se spontano zainteresovati da razume o čemu se radi u priči ili igri.

Iskustvo nam govori da onog trenutka kad se pačići opuste i prepuste, reči same dolaze.

Da li se čita samo na srpskom ili može i na hrvatskom, bosanskom, crnskom, gorskom?

U “Pačiju školu” su dobrodošli su svi narodi i narodnosti koji razumeju ovaj jezik, koji mi nazivamo srpskim, a vi kako volite.

Na radionicama se koriste uglavnom izdanja srpskih izdavača, ćirilična i latinična, ali su i sva druga dobrodošla.

Pri upisu se ne prilaže porodično stablo, ni krštenica. Svi smo naši, ako se razumemo.

Gde mogu da prijavim dete za Pačiju školu?

Prijava za radionice je moguća na dva načina: popunjavanjem ovog formulara ili preko koordinatora u vašem gradu. Trudimo se da odgovorimo promptno, ali kako svi ovde volontiramo a hleb se kupiti mora, desi se i da se čekanje oduži zbog drugih obaveza. Praštajte.

Kako mogu da postanem volonter Pačije škole?

Volonteri su tajna uspeha Pačije škole i njen pokretački pogon, tako da vam čestitamo na odluci da im se pridružite.

Dobrodošli su svi ljudi toplog srca koji vole decu i žele da pomognu koordinatorima na terenu, bilo redovno ili povremeno, bilo organizaciono ili kreativno.

Prijava za volontiranje je moguća popunjavanjem ovog formulara ili slanjem mejla na info@mamauzemljilala.com. CV nije neophodan za volontiranje, nismo se baš toliko integrisali.

Šta da radim ako u mom gradu nema Pačije škole?

U tom slučaju postoje dve varijante: 1) da putujete do najbližeg mesta u kome čitamo; 2) da osnujete jednu u svom gradu.

Za drugu opciju popunite ovaj formular i obavestite što više ljudi u svom okruženju da učini to isto. Zatim strpljivo čekajte da vam javimo kad se grupa oformi.

Koliko košta učešće u Pačijoj školi?

Pačija škola je nekomercijalna volonterska aktivnost. To znači da niko ništa tu ne zarađuje, ali dobijamo puno srce (a znamo da je to vrednije od svega, posebno u emigraciji). Troškovi upisa iznose simboličnih 10 evra po detetu, a prikupljeni novac se troši na materijale za radionice, poklončiće za decu, a mooožda ostane i za po jednu kafu za volontere.

Ko su koordinatori Pačije škole?

Pačiju školu čini fenomenalan tim sačinjen od preko dvadeset volontera u deset gradova Holandije na čelu sa Aleksandrom Pavlović.

Zajednička im je velika ljubav prema našoj kulturi i želja da par sati nedeljno provedu igrajući se sa decom na maternjem jeziku.

Iako svi koordinatori aktivno razmenjuju iskustva, materijale i savete, Pačija škola je u svakom gradu potpuno jedinstvena i neponovljiva.

Koje knjige se čitaju na radionicama?

Spisak literature za Pačiju školu nije unapred definisan. Najčešće se čitaju aktuelna izdanja bajki, priča i pesama za decu, uz koje odrastaju i deca na našim prostorima.

Knjige najčešće obezbeđuju koordinatori ili se pozajmljuju iz Srpske biblioteke u ambasadi. Pačići najviše vole da donesu svoje knjige koje zatim ponosno pokazuju i čitaju sa ostalima.

Na radionicama se često i crta, boji, peva i igra, a ponekad se i trči i skače, kad sunce dozvoli.

Koliko traje jedna radionica?

Radionica traje oko 45 minuta, sa kratkim pauzama. Prate se potrebe dece, a program i vreme se prilagođavaju uzrastu i koncentraciji učesnika. To u praksi znači da između “Grozona” i “Dede i repe” može da se oplete jedno “Ringe raja”.

Da li je u pitanju prava škola?

Pačija škola zapravo uopšte nije škola. Volonteri čitaju priče i osmišljavaju aktivnosti, ali oni ne podučavaju decu. Cilj radionica je prvenstveno druženje i zabava na maternjem jeziku, a ako usput nešto i nauči pačurlija ta – častite kafom koordinatora.

Sigurno je da svako dete koje izađe sa radionice bogatije za jedno sjajno iskustvo. Slušanje priča i pesmica može doprineti obogaćivanju vokabulara i boljem izražavanju (da ne bude samo ga, ga, ga). Takođe, veza sa sunarodnicima pozitivno utiče na osećaj pripadnosti zajednici, kao i na razumevanje sopstvenog porekla i identiteta, naročito važnog deci u dijaspori.

Kako da podržim projekat ako ne mogu lično da se uključim?

S obzirom da se radi o neprofitnom projektu, veoma su nam značajne vaše donacije, čak i one minimalne. Željeni iznos uplatite na račun broj NL83 INGB 0009 6755 37, primalac “Mama u Zemlji lala”.

Sva donirana sredstva će biti uložena u razvoj i unapređenje Pačije škole,a tu spadaju npr. reklamni materijal, PTT troškovi, kupovina knjiga i igara za decu.

Šta ja imam od toga što vodim dete na još jednu aktivnost?

Nemojte nikome da kažete, ali mi smo Pačiju školu smislili prvenstveno zbog nas odraslih. Jer dok se druže deca – družimo se i mi paralelno. A ima li šta lepše nego uz kaficu sa sunarodnicima oplesti po paracetamolu, sendvičima i kišurini? Nema!

Da vidite samo dokle je to otišlo: neki roditelji tvrde da su u Pačijoj školi pronašli svoje nove najbolje prijatelje! Nemojte posle da bude da vas nismo upozorili.

Zašto deca treba da uče naš jezik umesto holandski?

Jeste l’ čuli, kumo, da je dobro poznavanje maternjeg jezika ključna baza za učenje stranih jezika? Zatim i za socijalizaciju, komunikaciju sa najvoljenijima, kao i za razumevanje i izražavanje sopstvenih potreba. Podsticanje jezičkog razvoja u ranom detinjstvu ima dugoročne benefite i važan je faktor za uspeh u školi i bolja postignuća u kasnijoj karijeri.

Zašto holandske biblioteke dozvoljavaju čitanje na drugim jezicima?

Istraživanja pokazuju da je politika forsiranja holandskog jezika u migrantskim porodicama dovela do rasta funkcionalne nepismenosti stanovništva, jer deca koja nisu imala dobru bazu na maternjem jeziku nisu uspela da nauče ni holandski dovoljno dobro. Pored toga, nastao je i jaz između članova porodice, jer već od školskog uzrasta jedni druge nisu dobro razumeli.

Zbog toga najnoviji projekti u školama i bibliotekama ne samo da odobravaju, već i podstiču višejezičnost, sa akcentom na maternjem kao bazičnom jeziku čije dobro poznavanje u ranom uzrastu obezbeđuje viši stepen intelektualnog i emotivnog razvoja.

Da li se vodi računa o privatnosti i bezbednosti dece na radionicama?

Privatnost i bezbednost dece na radionicama nam je od posebne važnosti. Verujte, bez šale. Deca se ne fotografišu bez dogovora sa roditeljima. Fotografije na kojima se vide lica dece se ne objavljuju, čak ni uz dozvolu roditelja.

Prisustvo odraslih u vidokrugu tokom održavanja radionice je obavezno. Koordinatori obezbeđuju adekvatne uslove za rad i prostor prilagođen deci, ali odgovornost za bezbednost dece na radionicama snose isključivo roditelji/staratelji.

Kako je nastala Pačija škola?

Početkom 2024. godine, gospođa Tatjana Ćorić iz Haga je poželela da čita knjige deci našeg porekla, što je kao volonter VoorleesExpressa godinama radila sa decom drugih nacija. Ideja se jako dopala Aleksandri Pavlović, koja u holandskoj biblioteci organizuje takve aktivnosti. Aleksandra je odmah osmislila kako bi to moglo da se proširi na grupu od više mališana, a potom i na čitavu Holandiju.

Prvu radionicu su pokrenule u Hagu, a zatim su svoje iskustvo podelile sa volonterima iz drugih gradova. Zahvaljujući interesovanju i zalaganju velikog broja ljudi, nastala je Pačija škola kakvu danas poznajemo.

The post Pačija škola u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Njihovu istoriju i planove za predstojeću sezonu predstavlja nam Slađana Nikolić-Veličković, osnivač društva.

Kada je KUD osnovan i koliko članova danas broji?

– KUD “Tamo daleko” postoji od aprila 2015. godine i trenutno broji preko 60 članova podeljenih u tri grupe: deca (od 8 do 14 godina), omladinci (od 14 do 25 godina) i mešani ansambl.

Nastojimo da zajednički očuvamo našu srpsku tradiciju, kulturu i nasleđe, kako bismo se, kao manjina, u rasejanju održali.

Koje igre se nalaze na vašem repertoaru?

– Na našim nastupima preovlađuju koreografije iz Centralne, Južne i Zapadne Srbije. Posedujemo bogat asortiman narodnih nošnji: šumadijsku, šopsku, vlašku i krajišku, i konstantno se trudimo da obogatimo tu riznicu. 

Imamo odličnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom “Svete Trojice” u Roterdamu, čije proslave obogaćujemo našim nastupima.

Za folklorna društva se često vezuju i putovanja, koja predstavljaju posebno iskustvo. Gde ste vi sve nastupali?

– U proteklih 9 godina smo gostovali širom Holandije, na međunarodnim festivalima u Roterdamu, Amsterdamu, Zejlandu, Najmegenu… Takođe, redovni smo gosti na smotrama folklora dijaspore koje se održavaju u Belgiji i širom Nemačke. Učestvujemo na internacionalnim festivalima u regionu, gde su gledaoci uvek oduševljeni šarenilom i lepotom naših nošnji i zahtevnošću koreografija koje igramo.

Ove godine smo prvi put imali priliku da nastupimo na našim prostorima – gostovali smo u Prnjavoru, u Republici Srpskoj, na poziv SPKD “Prosvjeta”.

Odatle nosimo sjajne utiske i bogatiji smo za divno iskustvo, te smo sigurni da će se naše druženje nastaviti.

Pored igre, dodatnu vrednost treniranju folklora daje druženje sa sunarodnicima. Da li organizujete druženja i za širu javnost?

– Naravno, baš u subotu, 14. septembra u 12h, organizujemo veliko druženje u Roterdamu. Dođite da zajedno ispratimo leto uz roštilj, muziku i koktele.

Sav prihod je namenjen za obnavljanje opreme KUD-a “Tamo daleko”. Za prijavu pošaljite poruku na +31 682 00 70 35. Nadamo se da će to biti uspešan dan pun dobrog provoda.

Kada i kako se zainteresovani čitaoci mogu upisati na folklor?

– Upis za novu sezonu upravo počinje. Pozivamo sve čitaoce da se pridruže našim otvorenim probama, koje se održavaju od 9. do 20. septembra, na adresi Melanchtonweg 70. Tokom te dve nedelje svi imaju priliku da se upoznaju sa našim društvom.

Ukoliko ste zainteresovani da nam se pridružite na probnim časovima, javite se na broj +31 645 233 421. U poruci navedite ime i godište, svoje ili deteta koje prijavljujete i najavite kojim danima biste želeli da svratite.

Dođite da zajedno treniramo i da otkrivamo našu bogatu baštinu.

KUD “Tamo daleko” nastupa u subotu, 7. septembra u 18 časova, na Festivalu ambasada u Hagu.

The post KUD “Tamo daleko” iz Roterdama: Dođite da se upoznamo appeared first on Mama u Zemlji lala.

Ovaj događaj za cilj ima okupljanje oko stotinu mladih šahista i šahistkinja iz različitih zemalja, uzrasta od 10 do 18 godina, sa ciljem očuvanja nacionalnog identiteta kroz druženje, igru i takmičenje. 

Važno je napomenuti da je manifestacija u organizaciji Vlade Republike Srbije potpuno besplatna, te uključuje pun pansion u hotelu Putnik Inn na Novom Beogradu u navedenom periodu (22-24. mart), kao i pokrivanje troškova prevoza do hotela i nazad.

U cilju druženja, učenja i razmenjivanja iskustava mladih dečaka i devojčica iz Srbije, dijaspore i regiona, organizovan je i prigodan program, koji će, između ostalog, sačinjavati i šahovska predavanja, simultanku i rapid turnir, kao i turističko razgledanje Beograda.

Da biste se prijavili za učešće, potrebno je da na mejl sahklubkralj@gmail.com pošaljete sledeće podatke: 

• Ime i prezime učesnika i pratioca
• Mesto i državu stanovanja
• JMBG
• Visinu i težinu deteta (zbog naručivanja odgovarajuće majice)
• Informaciju o tome kojom vrstom prevoza dolazite

Rok za prijave je 25. februar 2024. godine. Radujemo se druženju!

Izvor: Šahovski klub Kralj; Foto: Canva

The post Susreti mladih šahista iz Srbije i dijaspore appeared first on Mama u Zemlji lala.

Pačija škola je novi volonterski projekat magazina Mama u Zemlji lala. Reč je o upoznavanju i druženju uz čitanje priča, bajki, pesmica i igranje igara na srpskom jeziku.

Radionica se održava u trajanju od mesec dana – 4 x 45 minuta, vikendom ujutru u lokalnoj gradskoj biblioteci. Za realizaciju jedne radionice potrebni su nam:

1. Čitalac-volonter koji bi subotom ili nedeljom ujutru čitao priče i pesme uz koje rastu deca u Srbiji.

2. Tri-četiri mala slušaoca, koji bi slušali, postavljali pitanja i prevrtali stranice da što pre vide kraj. 

3. Roditelj-asistent, koji bi pomogao da projekat realizuje u njihovom gradu.

Cilj radionica je negovanje maternjeg jezika i kulture od malih nogu, uz igru i druženje dece i roditelja, u malim grupama. Grupa od najviše četvoro dece pohađa radionicu četiri vezane nedelje po ceni od ukupno 10 evra po detetu. Prisustvo jednog roditelja ili druge odrasle osobe je obavezno.

Prva radionica će se održati u Centralnoj gradskoj biblioteci u Hagu u trajanju od 10. februara do 2. marta 2024. Vodiće je Tatjana Ćorić, sudski tumač i prevodilac, inače iskusni volonter Voorlees Expressa.

U zavisnosti od interesovanja, akcija će se proširiti i na druge gradove u Holandiji. Prijavite sebe i/ili dete popunjavanjem ovog formulara.

Update:

The post Pačija škola – čitanje na srpskom za decu u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U pitanju su raznovrsne aktivnosti za decu za učenje programiranja na lak i zabavan način, u trajanju od jednog sata.

Preko sto miliona mališana u svetu se na ovaj način upoznalo sa programiranjem, a u kampanji su učestvovale i brojne poznate ličnosti.

Učesnici mogu da biraju da li žele da programiraju kristalne čarolije sa Anom i Elzom, rešavaju kodom Minecraft ili Star Wars avanture, ili pak da treniraju model veštačke inteligence kako da očisti okean, ne dirajući ribice.

“Hour of Code” se u Holandiji (Amstelveen) organizuje 9. decembra za decu od 7-12 godina, a u Beogradu od 25. do 28. decembra, za učenike osnovih škola.

Više o događaju u Holandiji možete videti ovde. Više o događaju u Srbiji možete videti ovde.

Učešće je potpuno besplatno.

Izvor: codethatidea

The post Besplatno programiranje za decu u Holandiji i Srbiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Film „Leto kada sam naučila da letim“ adaptacija je istoimene knjige Jasminke Petrović. Ova emotivna i duhovita priča prati odrastanje i morske avanture dvanaestogodišnje Sofije iz Beograda tokom letnjeg raspusta koje provodi sa dve babe na Hvaru.

Glumačku postavu filma čine Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević i mnogi drugi.

Film je osvojio Nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA) za najbolji evropski film na festivalu BUFF u Malmeu, Specijalnu nagradu Grifon CIAL u Italiji, kao i dve nagrade na Filmskom festivalu u Puli.

Film je dostupan i na holandskoj televizijskoj platformi NPO, za gledaoce sa Plus pretplatom.

Pod nazivom “Hoe ik leerde vliegen”, film će biti prikazan 16. i 20. oktobra u Amsterdamu u toku dečjeg festivala Cinekid. Preporučeni uzrast publike je 10+ godina. U filmu se govore srpski i hrvatski jezik sa holandskim titlom. Ulaznice po ceni od 8 evra mogu se kupiti na ovom linku.

Sadržaj

Dvanaestogodišnja Sofija (Klara Hrvanović) mašta o kampovanju sa ekipom i svom prvom poljupcu. Ipak, primorana je da letovanje provede u trošnoj porodičnoj kući na Hvaru, sa svojom pomalo napornom bakom Marijom (Olga Odanović) i luckastom baba-tetkom Luce (Snježana Sinovčić).
Bez društva, dometa i interneta, Sofijin život na Hvaru je ‘’pa ka o’’, ali monotoniju ubrzo prekida neobično ponašanje bake Marije.

Sofija naslućuje da je u pitanju nekakva tajna romansa, ali velika istraga babinog ljubavnog života zapravo rezultira otkrićem dugo čuvane porodične tajne.

Sa novim prijateljstvima, simpatijama i avanturom, Sofija dobija svoje letovanje iz snova, ali i mnogo više nego što je mogla da izmašta.

Izvor: Cinekid, Adria Film

The post Film “Leto kada sam naučila da letim” u Amsterdamu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Početak nove školske godine, druge po redu u Srpskoj školi u Roterdamu, obeležen je zajedničkim roditeljskim sastankom, kome su prisustvovali i predstavnici Ambasade Republike Srbije i Udruženja SOP iz Roterdama.

Državne dopunske škole u inostranstvu

Škola u Roterdamu radi po programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnoškog razvoja Republike Srbije.

Na kraju svakog polugodišta učenici dobijaju knjižice sa ocenama od 1 do 5, a na kraju osmog razreda i uverenje o završenom školovanju.

Budući da se radi o zvaničnom državnom programu, nastava je besplatna, a učenici će, ukoliko to budu želeli, moći da nastave školovanje u Srbiji bez polaganja dodatnih ispita.

Učeći srpski jezik i pismo, osnove srpske kulture i istorije, deca jačaju veze sa svojom otadžbinom i doprinose očuvanju kulturnog identiteta.

U dopunskoj školi se deca istog ili sličnog porekla međusobno upoznaju i druže. Tako se jača osećaj pripadnosti etničkoj grupi, koji deci koja odrastaju u inostranstvu često nedostaje.

Proširivanjem znanja maternjeg jezika se razvija sposobnost da se svaki sledeći jezik nauči lakše i temeljnije.

Aktivnosti Srpske škole u Roterdamu

U Srpskoj dopunskoj školi se izvodi nastava iz tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnova kulture srpskog naroda. Pored toga, organizuju se i kreativne radionice iz oblasti muzike, folklora, tradicije, umetnosti i sporta. Deca uče o Vuku, Tesli, Zmaju, ali i o Đokoviću i Tadiću. Čitaju i pišu ćirilicom. Sa radošću pevaju, igraju, recituju i glume na maternjem jeziku. Organizuju šetnje, izlete, piknike…

Poslednjeg dana školske godine organizovan je piknik u obližnjem parku, kome su prisustvovali i roditelji. Dan su proveli hraneći životinje, uživajući u domaćoj hrani i celodnevnom druženju. Deca su dobila đačke knjižice, a učiteljica uspomenu na prvu školsku godinu.

Protekle školske godine, učenici su učestvovali u nekoliko važnih događaja koje organizuje srpska dijaspora: na proslavi Dana državnosti, Vidovdanskom saboru, Krosu RTS-a.

U planu je i besplatni letnji kamp u Tršiću, na kome će se okupiti dopunske škole iz raznih zemalja.

Više informacija i upis

Ukoliko želite da i vaša deca neguju srpski jezik, da se upoznaju sa našom bogatom istorijom, kulturom i tradicijom, kao i da upoznaju sunarodnike – upišite ih u Srpsku dopunsku školu.

Nastava se održava subotom, u prostorijama srednje škole Melanchton Schiebroek, Van Bijnkershoekweg 97, 3052 PB Rotterdam.

Za informacije o upisu, možete pozvati nastavnicu Biljanu Krčum na broj: +31643157575 ili joj pisati na krcumb@gmail.com.

The post Učenici Srpske škole ponovo u klupama appeared first on Mama u Zemlji lala.

Psihološki trening “Zadovoljstvo u školi” pomaže osnaživanju, podizanju samopouzdanja i razvijanju socijalnih veština kod dece, kako bi se u srednjoj školi osećali prijatno.

Polazak u srednju školu je uvek uzbudljiv, ali i vrlo stresan. Naročito mogu biti ranjiva deca koja se zbog svog drugačijeg porekla osećaju nesigurno.

Plezier op school (Zadovoljstvo u školi) je besplatni dvodnevni trening za buduće učenike prvog razreda koji su u osnovnoj školi imali poteškoće u interakciji sa vršnjacima.

Trening je namenjen deci koja su bila usamljena i odbačena u osnovnoj školi, koja su imala malo prijatelja i koja su nespretna ili nedovoljno vešta u kontaktu sa vršnjacima. U ovu grupu spadaju i deca koja su se doselila u Holandiju, pa se zbog nedovoljnog poznavanja sistema i jezika osećaju neuklopljeno.

Cilj ove preventivne obuke je da se poveća socijalna kompetencija učenika, kako bi osnaženi krenuli u srednju školu i što bolje se uklopili u novo društvo. Dugoročno, ova podrška može doprineti smanjenju rizika od psiholoških poremećaja kao što su anksioznost i depresija.

Novi početak

Prelazak u novu školu učenicima nudi priliku da počnu iznova, te im je psihološka podrška od velike važnosti.

Obuka Plezier op school se održava tokom letnjeg raspusta, najčešće poslednje nedelje. Taj termin je izabran sa namerom, jer deca samo nekoliko dana kasnije mogu da primene u praksi ono što su naučila.

Deca koja imaju problema sa vršnjacima teško sama uspeju da izađu iz spirale niskog samopoštovanja, izbegavanja društvenih kontakata i loših socijalnih veština. Iako je unapređenje socijalne kompetencije uobičajena strategija za prevazilaženje maltretiranja i poboljšanje odnosa sa vršnjacima, pozitivni efekti su često poništeni već izgrađenom reputacijom koju deca imaju u okruženju svojih vršnjaka. Zbog toga se Plezier op school fokusira na trenutak prelaska iz osnovnog u srednje obrazovanje. Tada dete dobija jedinstvenu priliku da započne novo poglavlje u novom okruženju. Obučeni treneri-psiholozi mu u tome pomažu simulirajući prvi dan u novoj školi.

U vođenoj igri uloga (role-play) deca vežbaju različite situacije, od toga kako da zauzmu stav, da isprave leđa, da ne skreću pogled, da zauzmu dobro mesto u učionici, pa do biranja reči kojima se predstavljaju, pitanja koja postavljaju, pozitivnog razmišljanja, kao i ono najvažnije – vežbaju kako da postave granice i kažu ne.

Okruženo vršnjacima sa istim problemom, dete ubrzo shvata da nije jedino, kao i da se sve može naučiti.

Efekti treninga

Nekoliko nedelja pošto deca krenu u srednju školu, treneri vode završni razgovor sa njima. U tom intervjuu zaključuju da li je detetu potrebna dodatna psihološka podrška ili je trening dao rezultate.

Istraživanja pokazuju da deca i nakon šest meseci imaju koristi od ovog treninga. Većina polaznika se oseća prijatno u novoj školi, a neki su, zahvaljujući savetima i bodrenju, već prvog dana sklopili trajna prijateljstva. Neretko se desi da se deca na treningu zbliže i ostanu i kasnije u kontaktu.

Ukoliko primetite da je vašem detetu potrebno osnaživanje poput treninga Plezier op school, raspitajte se kod učitelja, kućnog lekara ili savetnika u CJG. Ovde možete pronaći listu lokacija na kojima se trening održava: http://www.plezieropschool.nl/locaties/

The post U srednju školu sa zadovoljstvom – uz psihološku podršku appeared first on Mama u Zemlji lala.

Na krosu je učestvovalo više desetina dece od 4-14 godina, između ostalih i učenici Srpske dopunske škole u Roterdamu.

Kros RTS-a je otvorio Milan Vukas, predsednik Udruženja, dok su prisutne pozdravili otac Milan, ispred SPC i ambasadorka Ksenija Milenković, koja je i uručila medalje i diplome najboljim takmičarima.

Kros RTS-a je humanitarnog karaktera i sva ovogodišnja sakupljena sredstva namenjena su atletskim klubovima „Atletik“ i „Akademac“ iz Bijeljine, Republika Srpska.

Pored navedenog događaja, u organizaciji pomenutog udruženja, u saradnji sa organizacijom „Srbi za Srbe“ i brojnih sponzora, održane su humanitarne akcije „Trojka iz bloka“ i „Basket iz bloka“, košarkaški turniri koji su 28. maja 2022. godine, okupili više od stotinu pripadnika Srpskih zajednica iz Roterdama i Diseldorfa. Pomenutom turniru su prisustvovali ambasadorka Ksenija Milenković i savetnik Branislav Grbić.

Izvor: Ambasada Republike Srbije u Holandiji

The post Kros RTS-a 2022. u Dordrehtu appeared first on Mama u Zemlji lala.

Dan državnosti – Sretenje obeležen je u Holandiji u nedelju, 20. februara 2022. godine. Nakon svete liturgije, propovedi i rezanja slavskog kolača, prisutnima su se obratili otac Milan, namesnik za Beneluks, Ksenija Milenković, ambasadorka Republike Srbije u Holandiji i Nemanja Malić, predstavnik Kancelarije Republike Srpske u Briselu.

Ovaj svečani događaj bio je odlična prilika za prvi javni nastup učenika Srpske dopunske škole iz Roterdama.

Učiteljica Biljana Krčum se potrudila da repertoar bude u skladu sa praznikom, te je publika uživala u pesmama “Koreni”, “Najlepša je zemlja moja” i “Domovina se brani lepotom”, kao i u jednom solo nastupu na flauti.

Povodom ovog malog, ali važnog uspeha svoje prve generacije, učiteljica ne skriva zadovoljstvo:

– Jako sam ponosna na našu decu. Za kratko vreme su se potrudili da nauče tekst pesmica, otpevaju “Najlepša je zemlja moja” i pokažu i druge svoje talente. Mnogi su se hrabro suočili i sa prvom tremom. Verujem da je pred nama još mnogo ovakvih svečanosti i lepih druženja. Bravo, deco!

Nadamo da je ovo samo prvi u dugom nizu uspeha koji očekuju naše mališane i njihovu učiteljicu, a i da će nakon ukidanja epidemioloških mera biti više prilika za okupljanje.

The post Nastup učenika Srpske dopunske škole povodom Dana državnosti appeared first on Mama u Zemlji lala.