U Holandiji sistem dobro funkcioniše, tako da ne razmišljamo o struji, vodi, internetu… Ali vlada se pita šta ako jedan ili više faktora otkažu? Da li znamo šta tada da radimo? Kada je o našoj dijaspori reč, odgovor je uglavnom potvrdan, jer nažalost nama takve situacije nisu strane. Pa ipak, treba obnoviti znanje i zalihe i pripremiti se “za ne daj bože”.

Kampanja Denk Vooruit (Misli unapred)

Verovatno ste već naišli na promotivne spotove koji najavljuju vanredne situacije u Holandiji i pozivaju vas da se na istu pripremite. Uskoro će svim stanovnicima stići i štampani materijal na kućnu adresu, kojim će država još jednom naglasiti da blagostanje u kojem živimo ne uzmimamo zdravo za gotovo.

Poruka kampanje je jasna – u slučaju vandredne situacije moramo se uzdati u sebe i svoju okolinu.

Novom kampanjom država pokušava da podigne svest građana o vanrednim situacijama, stoga se navodi:

– Vanredna situacija je bliža nego što mislite. Uzmite, na primer, kontaminiranu vodu za piće u Utrehtu, što je primoralo stanovnike da prokuvaju vodu pre nego što je piju. Kada do nestašice dođe, tada svi idemo u supermarkete tražeći čistu vodu za piće. Da bismo sprečili paniku i nestašicu u vanrednim situacijama, moramo da razmišljamo unapred. Oni koji su spremni su jači, ostaju hladne glave i mogu pomoći drugima. Sve počinje od kuće: imajte komplet za hitne slučajeve, napravite plan za vanredne situacije, razgovarajte o tome i pomažite jedni drugima. Uverite se da možete da preživite prvih 72 sata.

U ekstremnim situacijama, lako bismo mogli ostati bez struje ili vode nekoliko dana. Čekanje na pomoć bi zbog toga moglo potrajati duže nego obično. Zato je Evropska unija odredila maksimalnu granicu od 73 sata. Holandija je, kao država članica, usvojila ovaj savet i savetuje svoje građane da preduzmu sledeća tri koraka:

1. Paket za vanredne situacije

Za preživljavanje 72 sata bez pomoći tokom vanredne situacije, mudro je imati spreman paket za hitne slučajeve. Prema savetu, komplet za hitne slučajeve bi trebalo da sadrži sledeće:

• Komplet prve pomoći
• Ćebe za spasavanje (astro folija za održavanje telesne temperature)
• Ćebad i topla odeća
• Sredstvo za dezinfekciju ruku
• Džepni nož (sa dodatnim alatom)
• Konopac (za osiguravanje predmeta)
• Radio na baterije (sa rezervnim baterijama)
• Baterijska lampa (sa rezervnim baterijama)
• Pištaljka
• Plinski rešo
• Sveće
• Vodootporne šibice
• 3 litra pijaće vode po osobi dnevno
• Dugotrajna hrana (konzerve, keks, suva hrana)
• Proizvodi za ličnu higijenu (sapun, pasta za zube i toalet papir)
• Kopije važnih dokumenata (pasoš, kartica osiguranja)
• Spisak važnih brojeva telefona
• Eksterna baterija (power bank) za mobilne uređaje
• Gotovina (70 evra po odraslom i 30 evra po detetu)
• Rezervni ključevi od kuće i od auta
• Spisak prilagodite svom domaćinstvu – mislite na lekove, pelene i hranu za bebe, hranu za ljubimce i sl.

Treba imati u vidu da mnogi pripadnici dijaspore žive u specifičnim uslovima – imaju jezičke barijere, kreću se u manjem krugu ljudi, a tu su i kulturološke razlike. Zbog svega toga postoji dodatni razlog da budemo proaktivni i pripremljeni na sve scenarije.

2. Plan za vanredne situacije

Pored paketa, važno je da imamo i plan za hitne slučajeve, koji će nam pružiti više mira ako dođe do vanredne situacije. Plan opisuje šta vi i ljudi u vašoj neposrednoj blizini treba da uradite u tom slučaju. To podrazumeva da svi znaju gde da se nađu ili kako kontaktiraju jedni druge, što je naročito važno ako je nekome potrebna dodatna pomoć da bi se evakuisao (mala deca i slabo pokretne osobe, npr.).

U okviru kampanje kreiran je formular za plan za vanredne situacije koji bi trebalo odštampati i popuniti: Noodplan kaart (A5) | Denk vooruit. Savet je da šablon popunimo, odštampamo i čuvamo na praktičnom mestu. Na primer, u kompletu za hitne slučajeve, ormariću sa instalacijama ili na frižideru.

Kada napravite plan za vanredne situacije, razgovarajte o njemu sa bliskim ljudima, kao što su vaš partner, deca, roditelji ili komšije. Fotografišite svoj plan za vanredne situacije ili napravite kopiju i dajte je kontaktima za hitne slučajeve koje ste naveli. To su ljudi kojima se možete obratiti ako se nešto desi. Razmislite unapred: ako morate napustiti kuću, šta poneti, kuda ići. Ko ide po decu u školu, ko brine o ljubimcu, gde vam je rezervni ključ od auta…

Većina stanovnika Holandije se ne pita da li već kada će se vanredna situacija dogoditi. Istraživanja pokazuju da 31% stanovnika ima komplet za hitne slučajeve, a 18% već ima i plan. Cilj kampanje “Denk Vooruit” je da se taj broj značajno uveća.

3. Razgovarajte sa drugima

Prirodno je da građani budu nesigurni i zabrinuti zbog potencijalne vanredne situacije, navodi se u kampanji. Tu može pomoći razgovor sa drugima, jer nekome možda treba psihofizička pomoć u pripremi.

Razgovarajući jedni s drugima, osećamo se manje uznemireno. Korisno je čuti kako se drugi nose sa situacijom. Moguće je i da, kao neko ko je preživeo vanredne situacije, možete pomoći drugima deleći svoja iskustva.

Razmislite na koji način vam neko u vašoj zajednici (možda među srpskim prijateljima) može pomoći i kome vi možete pomoći (npr. starijima, osobama koje ne govore holandski).

Za kraj, navedeno je nekoliko pitanja koja možemo koristiti za pokretanje razgovora sa drugima:

• Da li ste već spremni za vanrednu situaciju?
• Da li vam je potrebna pomoć u pripremi za vanrednu situaciju?
• Kome u našem kraju je potrebna dodatna pomoć u vanrednoj situaciji?
• Šta možemo sada učiniti da bismo se zajedno bolje pripremili?
• Kako možemo jedni drugima pomoći?
• Da li ste zabrinuti zbog najavljene vanredne situacije u Holandiji? Šta vas najviše brine?

Nadamo se da ova tema nikada neće postati aktuelna, ali bolje je da se ne pravimo da ne postoji. Ako vam zatreba dodatna motivacija za ovu temu, ili ste pak zainteresovani da pogledate filmsku verziju potencijalne poplave u Holandiji, preporučujemo da pogledate seriju Als de dijken breken.

Izvor: www.denkvooruit.nl

Napomena: Tekst je informativnog karaktera, za savete i instrukcije treba posetiti zvanične državne sajtove.

The post Holandija poziva građane da se pripreme za vanredne situacije appeared first on Mama u Zemlji lala.

Dok se kampanja privodi kraju, pogledajmo kako izgleda sam izborni proces u Holandiji.

Na izbore se pozivaju svi punoletni građani koji imaju holandsko državljanstvo, što iznosi 13 miliona glasača ili 75% ukupnog stanovništva Holandije. 

Ostalih 19% čine maloletna lica, a 6% stranci, i oni nemaju pravo glasa (izuzetak su izbori za odbor za upravljanje vodama, u kojima učestvovuju i stranci).

Do 1970. godine glasanje je u Holandiji bilo obavezno i procenat izlaznosti je iznosio oko 94 procenata. Na poslednjim parlamentarnim izborima iz 2023. glasalo je 77,7% stanovnika.

Na solidnu izlaznost utiče i niz olakšavajućih mera. Izbori se u Holandiji održavaju radnim danom, a može se glasati na bilo kom biračkom mestu u svojoj opštini. 

U želji da glasanje bude atraktivno i dostupno, otvaraju se biračka mesta i u tržnim centrima, muzejima (Kuća Ane Frank, Van Gogov muzej), crkvama i džamijama, a tu su i dečje farme, železničke stanice, pa čak i pivnice u kojima se može glasati.

Predizborna kampanja

Kampanja se odvija preko medija i društvenih mreža, a medijska prisutnost stranaka je približno jednaka, naročito kada se radi o velikim strankama koje važe za favorite. Najčešća forma predstavljanja programa su emisije uživo i televizijske debate, u kojima istovremeno učestvuje više oponenata, uz objektivno moderiranje.

Zakupljeni oglasni prostori, poput bilborda i stranica u novinama, često sadrže promotivne postere svih stranaka. Promotivni materijali moraju biti istog formata i jednako (ne)upadljivi.

Političari organizuju tribine i posećuju skupove, ne bi li dodatno privukli birače.

Dostupnost informacija i inkluzivnost

Na brojnim nezavisnim sajtovima građani mogu pronaći jasna objašnjenja o državnom uređenju, izborima i glasanju. Organizacije za podršku osetljivim grupama publikuju uputstva za glasanje na jednostavnom jeziku.

Vodi se računa o tome da i osobe koje se otežano kreću mogu da pristupe biralištima.

Za koga glasati

Kako sve stranke imaju vrlo konkretne programe, građani mogu da urade kratki test koji im može pomoći u donošenju odluke.

U skladu sa odgovorima na ključna pitanja, softver prikaže čija se politika najbolje uklapa u te parametre.

Pitanja, koja su trenutno od najveće važnosti u Holandiji, vezana su za klimatske promene, prihvatanje azilanata i stambenu krizu, a tu su i drugi problemi, kao na primer:

• Da li Holandija treba da primi više azilanata?
• Treba li ulagati u javni prevoz ili u izgradnju puteva?
• Treba li smanjiti broj farmi zbog zagađenja vazduha?
• Treba li izgraditi više stanova nauštrb obradivih površina?
• Treba li Holandija da ima veću ulogu u aktuelnim ratovima?
• Treba li osobama koje to žele, omogućiti da okončaju život uz profesionalnu pomoć?
• Treba li graditi više vetrenjača na zemlji i na moru?
• Treba li olakšati proceduru menjanja pola u ličnim dokumetnima?
• Treba li Holandija da istupi iz Evropske unije?

Na listiću svi kandidati za poslanike

Uz poziv na glasanje, poštom stiže i izborna lista na kojoj se nalaze političke stranke i svi njihovi kandidati koji učestvuju na izborima. 

Na glasačkom listiću birači zaokružuju pojedinačne poslanike, a ne samo nosioce liste.

Dozvoljeno je glasanje u tuđe ime

Ko nije u mogućnosti da glasa (zbog posla, bolesti ili putovanja, npr.), može zamoliti nekog drugog, ko stanuje u istoj opštini, da glasa u njegovo ime. Na poleđini glasačkog listića se navode podaci ovlašćene osobe koja, uz kopiju dokumenta, time dobija pravo da popuni glasački listić u ime svog komšije, prijatelja ili rođaka.

Glasanje poštom

Svako ko želi da glasa iz inostranstva, može to učiniti poštom. Potrebno je samo da se prethodno prijavi, kako bi mu bio dostavljen glasački listić.

Ambasada Holandije u Srbiji poziva sve svoje državljane, koji se 29. oktobra zateknu u Beogradu, da izbornu noć provedu kod njih. Prijava preko društvenih mreža je obavezna.

Procedura glasanja

Na željenom biračkom mestu potrebno je pokazati glasački listić i identifikacioni dokument (može biti i stari, do 5 godina nakon isteka). Glasanje se obavlja iza paravana, bojenjem odabranog kružića crvenom bojom. Zanimljivo je da se može koristiti i ruž za usne, ako je crven, dok se olovke druge boje ne priznaju. Fotografisanje i vlogovanje iza paravana je dozvoljeno, uz poštovanje ostalih glasača.

Pored uobičajene provere identiteta, nema nikakvih dodatnih kontrola, UV-lampe, niti spreja. 

Brojanje glasova 

U 21 čas se zatvaraju sva birališta i počinje brojanje glasova. Otvaranje glasačke kutije je javno i mora biti otvoreno za publiku i medije, sve dok se ne ometa proces brojanja.

Preliminarni rezultati se objavljuju iste večeri, a nakon par dana slede i zvanični.

18. marta 2026. godine održavaju se lokalni izbori, kada će se glasati za opštinsku upravu.

Izvor: rijksoverheid.nl

The post Izbori u Holandiji 2025 appeared first on Mama u Zemlji lala.

Zajednica Srba koji žive i rade u Holandiji već sedam meseci organizuje skupove podrške, prikuplja donacije i šalje ih u preko 30 gradova Srbije.

Pored toga, oni rade i na podizanju svesti holandskog naroda o problemima u Srbiji, komuniciraju sa medijima i političarima i osmišljavaju razne kreativne akcije kako bi doprli do većeg broja ljudi. Tako su studenti iz Nejmehena organizovali informativni panel o protestima u Srbiji i Grčkoj, u Amsterdamu je održano više tribina o političkoj situaciji u Srbiji, a holandski mediji su u više navrata direktno izveštavali sa protesta.

U ovu akciju srpske zajednice uključeni su i brojni prijatelji iz drugih zemalja, koji dele iste vrednosti. Svi zajedno prenose vesti, doniraju i bore se za bolje i pravednije društvo.

Tim za donacije

Jedan od najistaknutijih timova u ovoj zajednici jeste grupa Donacije. Sastoji se od tridesetak entuzijasta koji već mesecima neumorno volontiraju  – osmišljavaju akcije, podstiču ljude da doniraju i bodre jedni druge kada ponestane entuzijazma.

Oni vode računa da se svaki prikupljeni cent mudro iskoristi i da ode u prave ruke. Prate potrebe protestanata i staraju se da ne oskudevaju u osnovnim namirnicama. Neretko se u pola noći organizuju da pošalju u Srbiju hranu, vaučere, dušeke, gorivo, medicinsku opremu, tehniku, kao i da pomognu prosvetnim radnicima kojima nije isplaćena zarada.

Mala, ali snažna, holandska zajednica uspela je da prikupi i donira oko 45.000 evra od početka blokada, od čega je tri hiljade evra poslato prosvetnim radnicima. U nastavku su neke od akcija koje su doprinele efikasnijoj podršci studentima.

Biciklisti

U aprilu je grupa od desetak entuzijasta iz holandske dijaspore krenula biciklima ka Strazburu, u susret srpskim studentima. Simona, Vlada, Vuk, Pavle i ostali biciklisti prošli su kroz Hag, Anverpen i Brisel, o čemu su izveštavali i srpski mediji i holandske lokalne novine. Na tom putu prikupljali su donacije koje su potom prosledili studentima.

Trkači

Nakon biciklista, dijaspora je okupila i grupu motivisanih trkača. Nevena, Nikola, Rastko i ostali poželeli su da budu vetar u leđa našim studentima maratoncima – da ih podrže na tom dugačkom putu i još jednom pokažu snagu solidarnosti. 

Trkači iz Holandije pretrčali su oko 200 kilometara, a na putu ka Briselu, a na tom putu prošli su kroz Hag, Velemštad i Antverpen. Pored moralne podrške, prikupljena je i značajna svota novca koja je potom prosleđena studentima.

Pored toga, rekreativci Olivera i Jan učestvovali su u gradskoj trci u Amersfortu i to svoje iskustvo delili na mrežama, gde su pozvali ljude da ih podrže donacijama. Tom prilikom su skupili preko hiljadu evra za studente.

Psihološka radionica

Pomenuta Olivera, terapeutkinja integralne telesne psihoterapije, održala je nekoliko puta psihološku radionicu za iseljenike: “Prethodne mesece smo proveli izuzetno preplavljeni različitim informacijama povodom dešavanja u Srbiji. Nama koji nismo tamo, to ume često još teže da pada, potreban nam je razgovor i razmena iskustava. Učešće na radionicama je besplatno, tj. zainteresovane sam pozvala da doniraju koliko mogu našim studentima.”

3D štampani proizvodi

Damir je došao na ideju da, uz pomoć prijatelja, na 3D štampaču odštampa srca koja deli deci na protestima, privlačeći pažnju roditelja, koji bi se potom uključili simboličnom donacijom. Pošto je interesovanje bilo veliko, doštampali su i bedževe sa blokaderskim simbolima, prikupivši tako dodatni novac za studente.

Promotivni materijal – merch

Kako bi animirali ljude da doniraju, grupa od desetak volonterki iz Donacija je osmislila i finansirala “merch” srpske dijaspore u Holandiji. Najpre su nastali bedževi i stikeri “Strani plaćator”, “Holandsko dinstanje” i “Gastozz uz studente”, koje je besplatno dizajnirala Jovana, a bili su hit i na protestu u Strazburu.

Ubrzo se u tu akciju uključila i Irena, koja izrađuje prepoznatljive priveske i obeleživače od kože, a malo potom i Marina, koja je naručila zanimljive kape i cegere.

Pošto je interesovanje za ove proizvode prevazišlo granice (doslovno), Ema je porudžbine slala poštom, o svom trošku. Zahvaljujući njoj je “holandski merch” stigao u Irsku, Češku, Švajcarsku, Nemačku, Belgiju, Finsku i Luksemburg. Kompletan prihod od prodaje doniran je studentima.

Kolači

Jedan od originalnijih načina za animiranje donatora jeste “prodaja” kolača na skupu podrške studentima. Andrea je došla na ideju da na protestu napravi “Pumpastičarnicu”, u kojoj je delila (u zamenu za donaciju) svoje “gastoz golačiće”, “anti-corruption cookies”, čokoladne kuglice i dr. Slatkiši su doprineli da iznos prikupljenih sredstava toga dana premaši dve hiljade evra.

Prema svojim mogućnostima

Pored navedenih, bilo je i mnogo drugih individualnih akcija koje su kao rezultat imale prikupljanje novca za studente i profesore. Lep primer su dale Ema i Olivera, koje su iskoristile Feštu (druženje dama iz naše dijaspore) da odštampaju QR-kod za donacije i pozovu prisutne da podrže studente. 

Poster sa QR-kodom se nalazio i u radnji “Prijatelji”, u kojoj dijaspora redovno kupuje. Zatim, Leka je donirao polovinu prihoda od ulaznica za svoju žurku. Nekoliko ljudi je podelilo Tikkie (holandska aplikacija za plaćanje) sa svojim krugom prijatelja i to prosledio Donacijama…

Osmisli akciju, predloži inicijativu i pokreni druge

Navedeni primeri svakako nisu jedini razlog uspeha akcija holandske dijaspore. Izdvojeni su kako bi inspirisali čitaoce da osmisle nešto slično u svom krugu, ma gde se nalazili.

Svaki vid podrške je važan i svačiji doprinos se računa, bilo da je to pisanje govora, pravljenje transparenata, fotografisanje, deljenje vesti, izrada sajta i tikija, preračunavanje uplata, vođenje statistike, komunikacija sa studentima i volonterima na terenu, moderiranje grupa…

Još mnogo drugih poslova i poslića rade volonteri iz Holandije, zato što vole zemlju iz koje su potekli i kojoj se rado vraćaju. Ukoliko želite da se uključite u organizaciju, donirate ili doprinesete na bilo koji način, možete pisati na info@mamauzemljilala.com i redakcija@odomaceni.com. 

Naslovna infografika: Jelena Belić

Fotografije: Dijaspora Holandija

The post Donacije iz Holandije: Kako smo sakupili 45 hiljada evra za studente appeared first on Mama u Zemlji lala.

Krajem prošle godine u Novom Sadu je pri obrušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 osoba. Kao odgovor na to, studenti širom Srbije obustavili su nastavu i započeli blokade fakulteta, prvobitno u Beogradu, a kasnije i pri drugim univerzitetskim centrima. Tokom više meseci studentski protesti prerasli su u opštenarodni bunt protiv vlasti, koja duže od decenije korupcijom, nemarom i autoritarnim merama temeljno unižava dostojanstvo građana i važnost stručnosti i obrazovanja. Studenti svesno održavaju gledište da, nakon kontinuiteta od više decenija, ovi postupci postaju normalno stanje, ali su i autodestruktivni po vlast.

Studentski protesti

Fakulteti su, kao mesta za nastavu i nauku, sada postala mesta okupljanja gotovo isključivo studenata. Nastavu su zamenili plenumi kao decentralizovano telo direktne demokratije i način dogovora studenata oko daljih koraka u blokadama, ali i o temama studenata i problemima koje ih muče, poput nedovoljnog izdvajanja države za visoko obrazovanje (što je i jedan zahteva studenata za razrešenje blokade).

Studenti u svojim zahtevima traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, za koju se smatra da je izvedena nekvalitetno zbog korupcije. Takođe, zahtevaju da se svi ljudi koji su u protestima od početka blokada do sada, koji su učestvovali i organizovali napade na studente, budu privedeni i procesuirani, gde većina tih napadača pripada najmoćnijoj stranci ili su na pozicijama moći.

Protesti u Srbiji su, za razliku od svih koji su se događali ranije u prošlosti ove zemlje, ovog puta stranački neobeleženi. Studenti su, kao pokretači promena, uspeli da pozovu gotovo pola miliona ljudi na protest u Beogradu 15. marta, koji je bio dosad najveći ovakav u istoriji zemlje. Pored toga, i desetine i stotine hiljada na ranijim protestima u glavnom gradu, kao i u drugim gradovima u zemlji.

U međuvremenu, blokade za studente, pored potrebe da menjaju društvo, donose i obavezu koju dugo od prošlih masovnih demonstracija devedesetih nisu imali – a to je planiranje budućnosti tokom blokada. Među njima se nalaze i studenti grupe za nederlandistiku Filološkog fakulteta, čije direktne dojmove ovaj tekst prenosi. 

Blokada kao nužnost

Svi studenti koje sam pitao kako gledaju na blokade, ostavili su utisak identičnog načina razmišljanja. Pored opšteg konsenzusa oko podrške protestima, koji postoji među studentima, i nastavnici daju bezuslovnu podršku studentskim naporima. Među nekima od njih je postojala prvobitna sumnja i skepsa oko uspeha protesta, zbog tada nejasne podrške naroda, koja se brzo iskristalisala.

Studenti i nastavnici, pored zanemarivanja potreba i prava običnih ljudi, vide ogroman problem u dugogodišnjem propadanju obrazovnih institucija u zemlji. Većina studenata prvenstveno opravdava blokade zbog ciljane borbe za nove uslove pod kojima bi studirali u bliskoj budućnosti i prihvataju kompromis da izgube jednu godinu da bi postigli ciljeve, jer kako većina navodi, znanje se može nadoknaditi a životi ne.

“Ukoliko ne postoje uređeni sistem i bezbedna država, onda ni ispiti, ni diploma ne vrede”, navodi Nevena, studentkinja treće godine.

Kako izgleda studirati strani jezik bez nastave

Iako se slažu da je jedinstveni cilj isuviše bitan da bi se od njega odustalo, studentima blokade postavljaju i izazov u pogledu održavanja rutine i usvajanja znanja. Ovo je verovatno najizraženije kod studenata prve godine, koji su imali veoma malo vremena da se bolje upoznaju sa samim jezikom i predmetima kroz nastavu.

Kako navodi Ivana, studentkinja prve godine, bez rutine kroz nastavu čini se da je održavanje kontakta sa jezikom teže, ali pomoć nalazi u društvenim mrežama i stranicama koje obuhvataju kulturu i jezik sa namerom da bolje upozna život Nizozemaca kao i njihove običaje. Njen kolega sa godine Nikola susreće se sa sličnim problemima, iako ima drugačije iskustvo sa učenjem jezika u slobodno vreme i van škole odnosno fakulteta, što je primenio i na nizozemski. Sa jezikom ostaje u kontaktu kroz striming i duolingo. Oboje su učenje jezika videli kao izazov. Nikola vidi izazovnost kao vid motivacije u odnosu na ranije poglede na učenje jezika. Oboje smatraju da su prvi meseci pre blokade predstavljali dobar start uz postojanje manjih prepreka. Prema Ivaninim rečima, nije ni znala šta da očekuje, pa ni u jednom trenutku nije bila razočarana.

U odnosu na njih, studenti starijih godina svoje znanje jezika pokušavaju da održe na različite načine. Nevena se nada da će povratak studijima biti što je moguće bezbolniji između ostalog i zbog dobre komunikacije sa profesorima tokom blokade. Ona, poput pojedinih studenata završne godine, kontakt sa jezikom ostvaruje u predavanju jezika drugima.

Katarina (druga godina) i David (treća) na slične načine koriste dosad stečena znanja – za čitanje, praćenje medija i vesti, kao i korišćenje jezika u razgovoru, doduše u ograničenim okolnostima, pošto okruženje u kojem se nalaze i nema mnogo (izvornih) govornika nizozemskog. Katarina poredi vreme blokada sa vremenom pandemije koronavirusa. Kako navodi, učenje ide polako, ali je zahvalna profesorima kod kojih uvek postoji mogućnost konsultacija. Pomoć vidi i u kvalitetu nastave koju je uspela da isprati ranije, te je zadovoljna svojim nivoom znanja iz drugih oblasti i jezika.

U vremenu između protesta i slobodnih aktivnosti studenti na fakultetu, pored interne organizacije, sprovode i slobodne aktivnosti radi jačanja zajedništva i opuštanja kroz učenje, u poljima koja izučavaju kroz različite samostalne radionice. Jedna od njih je i studentska radionica nizozemskog jezika na fakultetu, koja je bila održana u maju.

Borba se nastavlja

U međuvremenu, studenti zbog niza događaja i inicijalnih zahteva nastavljaju svoju borbu kako na ulicama, tako i na fakultetima. Iako se na blokadnom horizontu ne nazire, ne samo tok nego i kraj blokada, pored toga neizvesna je i politička budućnost protesta.*

Nijedna autokratska vlast ne želi studentske proteste za vreme svoje vlasti. Važno je napomenuti da se sadašnja generacija studenata prvi put susreće sa ozbiljnijim demonstracijama koje se skoro po pravilu događaju svake tri decenije, te da se zasad izuzetno uspešno organizuju pokrećući nikada istrajniji odgovor na ono što oni vide kao dosad najgore ugrođavanje dostojanstva, obrazovanja i vaspitanja.

* U vreme pisanja teksta još uvek nije bila prisutna ideja za raspisivanje parlamentarnih izbora.

Tekst: Luka Ratić

Fotografije: privatna arhiva

The post Nederlandistika u Srbiji u vreme protesta: Glas iz Beograda appeared first on Mama u Zemlji lala.

Oni koji ne mogu biciklom, organizuju putovanje do Strazbura vozom i automobilima, kako bi svi zajedno podržali borbu srpskih studenata.

Biciklisti srpske dijaspore i njihovi holandski prijatelji će od 11. do 15. aprila preći i do 626 kilometara na turi od Amsterdama do Strazbura, prolazeći pritom kroz Hag, Antverpen i Brisel. Ova akcija je organizovana u znak solidarnosti sa studentskim protestima i Turom do Strazbura srpskih studenata.

Posetite njihov sajt za donacije. Ovom akcijom, biciklisti iz Holandije prikupljaju sredstva za dalju pomoć studentskoj borbi, kojoj je holandska dijaspora već donirala preko 35 hiljada evra.

Duž puta će se organizovati ispraćaji u sledećim gradovima:

Amsterdam:
11. april u 9 časova kod UvA, Roeterseiland D Building, Nieuwe Achtergracht 127

Hag:
11. april u 15 časova ispred Ambasade Republike Srbije, Burgemeester van Karnebeeklaan 19

Antverpen:

12. april u 18.30 časova na Hanzestedenplaats 1

Brisel:

13. april u 11.30 časova ispred Evropske unije, Luxembourgplein

Grupa uključuje 10 do 20 biciklista iz Holandije i Belgije, od kojih će neki preći celu rutu, kombinujući bicikl i voz, a drugi će se pridruživati na pojedinim etapama. Mnogi članovi dijaspore putovaće direktno do Strazbura kako bi se pridružili onima koji će dočekati srpske studentske bicikliste.

Foto: Marina Kaptein

The post Predstavnici srpske dijaspore u Holandiji voze bicikle do Strazbura appeared first on Mama u Zemlji lala.

Za oko 45 dana realizovano je preko 90 akcija. Donacije su usmerene na pokrivanje osnovnih potreba studenata u blokadi na fakultetima širom Srbije.

Blokade fakulteta u Srbiji traju 24 časa dnevno, a studenti se suočavaju sa izazovima poput hladnoće, kao i nedostatka hrane i drugih osnovnih namirnica. U većim gradovima studenti organizuju i intenzivne 24-časovne blokade mostova i saobraćajnica, te im shodno tome i potrebe rastu.

Zahvaljujući pomoći iseljenika iz Holandije, studenti dobijaju neophodnu pomoć, uključujući hranu i vodu, toplu odeću, vaučere, sredstva za higijenu, dušeke, grejalice, kao i materijale za transparente.

Ova dobrotvorna misija nije ograničena samo na velike gradove, već pomoć stiže i u manje vidljiva mesta, te su je dobili i studenti u Novom Pazaru, Bujanovcu, Loznici, Šapcu, Jagodini, Pirotu, Vršcu, Bečeju…

Srbi u Holandiji ovime nastavljaju da iskazuju podršku spskim studenskim protestima, pored četiri masovna skupa koji su održani u Hagu, Amsterdamu i Roterdamu.

Naredni skup podrške je zakazan za subotu, 8. mart u 11:30 časova. Ovoga puta će se održati u Utrehtu, kod spomenika sa bakljom na trgu Domplein.

Aktivisti iz Holandije su u direktnom kontaktu sa studentima i aktivistima u Srbiji, tako da se donacije usmeravaju prema realnim, trenutnim potrebama studenata u blokadi.

U Novom Sadu, na primer, dijaspora sarađuje sa Novosadskim kuvaricama, koje studentima dostavljaju tople, kuvane obroke.

Organizatori akcije u Holandiji su posebno zahvalni što su se njihovom pozivu odazvali i prijatelji iz ostalih bivših jugoslovenskih republika i drugih država – od Nemačke do Amerike.

Uključite se i vi

Srpska dijaspora u Holandiji poziva sve zainteresovane da se uključe u ovu akciju, bilo kao donatori iz inostranstva, bilo kao pomoćnici na lokalu.

Posebno su od značaja infomacije kojim je studentima, naročito onima u manjim gradovima, potrebna pomoć.

Za više informacija o doniranju, javite se magazinu “Mama u Zemlji lala” na info@mamauzemljilala.com ili podkastu “Odomaćeni” na redakcija@odomaceni.com.

The post Dijaspora iz Holandije donirala 23 hiljada evra studentima u Srbiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Glavni gost bio je Stevan Dojčinović, istraživački novinar i urednik KRIK-a.

Pored stranaca, događaj je okupio i veliki broj naših ljudi koji žive u Holandiji, koji su iskoristili jedinstvenu priliku da u centru Amsterdama uživo čuju glas jednog od malobrojnih nezavisnih medija u Srbiji.

Već u prvih deset minuta Dojčinović ih je podsetio na sve ono od čega su pobegli, pokazavši na vrlo konkretnim primerima da je sprega države i mafije u Srbiji neraskidiva i da korupcija prožima svaku poru društva. Veliki broj prisutnih gledalaca je imigrirao u  Holandiju u poslednjih desetak godina, upravo iz istih tih razloga.

U cilju informisanja šire javnosti i davanja podrške protestima u Srbiji, Stefan Malešević, urednik u kulturnom centru De Balie, okupio je i druge relevantne sagovornike. Pored glavnog gosta Dojčinovića, u debati su učestvovali i poslanik u Evropskom parlamentu Tajs Reuten i profesorka Antoaneta Dimitrova. 

Prisutni su zajedničnim snagama pokušali da zaključe zašto Evropa ćuti na očigledne koruptivne skandale srpskih vlasti, da li je ishod borbe za litijum izvestan, da li je Srbija ulazna tačka Rusije i Kine u Evropu i kakva je uloga aktuelnih studentskih protesta u svemu tome.

Stevan Dojčinović je skrenuo pažnju i na velike pritiske kojima su novinari KRIK-a izloženi, kako objavljivanjem neistina u tabloidima, tako i mnogobrojnim tužbama koje ih onemogućavaju da rade svoj posao.

Redakcija KRIK-a se suočava sa prevelikim sudskim troškovima, te apeluju na sve zainteresovane da im finansijski pomognu. Instrukcije za uplatu nalaze se na sajtu KRIK-a: https://www.krik.rs/podrzi-nas/

Snimak gostovanja Stevana Dojčinovića u Amsterdamu dostupan je na linku ispod:

Izvor: de Balie; Jasmina Katinski

The post U Amsterdamu održana tribina o situaciji u Srbiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U subotu, 18. januara i 2. februara 2025. godine, na glavnom trgu ispred palate u Amsterdamu, održani su veliki skupovi podrške srpskim studentima, koji su već preko dva meseca u blokadi.

Najpre oko 350, a zatim i 500 pripadnika dijaspore je iskazalo nezadovoljstvo radom institucija u Srbiji, čime su uspeli da privuku pažnju prolaznika, ali i holandskih medija. Pored srpskih iseljenika, skupu su prisustvovali i ljudi iz svih jugoslovenskih republika, kao i prijatelji sa raznih strana sveta.

Važno je naglasiti da ovaj protest, baš kao ni onaj studentski, nije organizovala nijedna stranka, pokret ili organizacija. Građani su se sami povezali i organizovali, da pokažu da se kao pojedinci pridružuju zahtevima studenata i apeluju na rad institucija, pravdu i zdrav razum.

Kao i na prvom skupu podrške ispred Ambasade Srbije u Hagu, održano je 15 minuta ćutanja za žrtve u Novom Sadu, i pročitan je govor na srpskom i engleskom jeziku.

Studentima ugrožena bezbednost

Prisutni su iskazali zabrinutost i nezadovoljstvo zbog sve češćeg ugrožavanja bezbednosti studenata. Incidenti koji se često završavaju teškim telesnim povredama, postaju sve učestaliji. Agresivni građani napadaju studente, i verbalno i fizički, i automobili se često zaleću u masu.

Žrtva jedne takve bezumne akcije je i studentkinja Sonja, koju je udario auto dok je mirno stajala na trotoaru. Otud su se na skupu, pored poruka podrške: “Dijaspora je sa omladine strane”, “Podrška ne zna za granice”, “Vaša borba je i naša borba”, ovoga puta našli i novi transparenti: “Napad na studente je napad na budućnost”, “Od krvave nadstrešnice do krvave haube”, “Tragovi su vam krvavi”, i dr.

Na skupu održanom 2. februara okupljeni su skandirali i “Novi Sad”, solidarišući će sa narodom koji se istoga dana nalazio na 24-časovnoj blokadi u tom gradu.

Sve dok se blokade i protesti održavaju u Srbiji i širom sveta, organizovaće se i u Holandiji. Tačno mesto i datum objavljujemo redovno na stranici Agenda: https://mamauzemljilala.com/agenda-dogadaji-za-dijasporu-u-holandiji/

Foto: Aleksandra Pavlović

The post Amsterdam je uz studente: Veliki skupovi Srba u Holandiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

U subotu, 28. decembra 2024. godine, održan je miran skup podrške srpskim studentima i 15 minuta ćutanja za stradale pri padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Da studenti više ne bi morali da emigriraju iz Srbije, stiže im podrška iz emigracije. Kao i svuda u svetu, i dijaspora u Holandiji je iskazala solidarnost sa studentima koji protestuju protiv korumpiranog državnog sistema, zbog koga je na stotine hiljada ljudi napustilo Srbiju.

Skup je održan u 13 časova ispred Ambasade Republike Srbije u Hagu, a prisustvovalo je oko stotinu građana srpskog porekla koji žive i rade u Holandiji.

S obzirom na tekuće praznike, zbog kojih su mnogi otputovali, odziv je bio više nego zadovoljavajući. Okupljeni su razvili transparente sa porukama: “Dijaspora je sa omladine strane”, “Kad porastem biću student”, “Prestanite da mi lažete mamu i tatu”, “Ruke su vam krvave”, i dr.

Inicijativa za ovaj skup je potekla od mladih ljudi koji studiraju u Holandiji, a pridružili su im se i ostali pripadnici srpske dijaspore koji dele iste vrednosti.

Nakon 15 minuta ćutanja za 15 stradalih, skupu se u ime organizatora obratila Barbara Medenica, magistar psihologije, sledećim rečima:

“Stojim danas pred vama kao deo srpske dijaspore, hiljadama kilometara daleko od naših prijatelja i porodice u Srbiji. Ipak, uprkos udaljenosti, mi smo ujedinjeni — ujedinjeni bolom, tugom i nepokolebljivom verom u pravdu.

U urušavanju nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra je ubijeno 15 života. Svaki od tih života bio je ispunjen obećanjima, snovima, voljenim osobama. Ovaj gubitak se duboko oseća, ne samo od strane onih koji su ih poznavali, nego i od strane svih nas iz inostranstva. Tugujemo sa porodicama, prijateljima i zajednicama koje su tog dana toliko izgubile. (…)

Naš zahtev je jednostavan. Tražimo apsolutnu pravdu. Tražimo apsolutnu odgovornost. Zahtevamo da sistem, koji je dozvolio da se dogodi ovakva tragedija, odgovara.

Danas stojimo sa našim studentima u Srbiji, sa svih stotinu hiljada ljudi koji su izašli na beogradske ulice. Iako su možda daleko od naših očiju, oni su nam blizu srca. Naši glasovi možda danas ne odjekuju beogradskim ulicama, ali odjekuju u glavama i dušama onih koji tamo protestuju. 

Studenti! Stojimo uz vas. Zajedno smo, emotivno i duhovno. Nećemo se umiriti, i nećemo utišati svoje glasove, dok se vaši zahtevi ne čuju i ne ispune. Hiljadama kilometara smo udaljeni, ali nikada nismo bili bliži nego sada.”

Tokom ovog emotivnog govora, pročitana su imena stradalih i navedeni svi zahtevi studenata.

Zašto protestuju studenti u Srbiji?

Prvog novembra je pala ogromna betonska nadstrešnica ispred sveže rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom je poginulo 15 osoba, među kojima i nekoliko dece, a dve osobe su teško povređene.

Za ovaj strašan zločin još uvek niko nije preuzeo odgovornost.

Studenti su blokirali fakultete širom Srbije tražeći da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji, koja je koštala 65 miliona evra, i da se svi odgovorni pravedno kazne. Protestanti tvrde da su korupcija i nestručnost glavni razlozi pada nadstrešnice, ali i propadanja čitavog društva.

Podrška studentskim zahtevima stiže sa svih strana, pa je nedavno na Slaviji u Beogradu održan veliki protest na kome se okupilo preko sto hiljada ljudi.

The post U Hagu održan skup podrške studentima u Srbiji appeared first on Mama u Zemlji lala.

Svečanom prijemu prisustvovale su brojne zvanice srpskog porekla, koje žive i rade u Holandiji: sveštenstvo, privrednici, pravnici, prevodioci, kulturni poslenici, i dr.

Specijalni gosti bile su članice ženskog hora Svete Trojice iz Roterdama, koje su otpevale “Bože pravde” i “Tamo daleko”, dajući čitavom događaju svečanu notu.

Ambasadorka Ksenija Milenković, čiji se četvorogodišnji mandat bliži kraju, pozdravila je prisutne, ističući važnost saradnje Ambasade Republike Srbije i srpske dijaspore u Holandiji: “Hvala vam na saradnji i pomoći koju pružate Ambasadi, ne samo za vreme mog mandata, nego i svih prethodnih godina. Mnogi od vas su već jako dugo u Holandiji, ali vi i dalje pamtite odakle ste i pomažete očuvanju srpske tradicije, kulture i jezika.”

Kako je ovo bio poslednji prijem u njenom mandatu, ambasadorka je izdvojila pojedince i institucije kojima je uputila posebnu zahvalnost:

– Parohije Srpske pravoslavne crkve, za nemerljiv doprinos očuvanju srpske tradicije, kulture i vere u Holandiji;

– Sašu Hristića i njegovu porodicu, koji već decenijama nesebično pomažu ambasadi;

– Bojana Lekovića i Srpsko-holandsku privrednu asocijaciju, za uspešno povezivanje privrednika iz dveju zemalja;

– Aleksandru Pavlović i portal “Mama u Zemlji lala”, za osnivanje Srpske biblioteke u Holandiji, kao i sve volontere i donatore;

– Milana Vukasa i udruženje “SOP” iz Roterdama, za razne sportske aktivnosti namenjene deci i mladima;

– Biljanu Krčum i Andrijanu Bredvelt, učiteljice Srpske dopunske škole u Roterdamu, za trud koji ulažu u radu sa decom;

– Fabijana i Tanju Vendrig, za istraživanje o grobovima srpskih vojnika u Garderenu, čiji su krstovi nedavno zamenjeni novima;

– Arbija Isufija, za nesebičnu pomoć i podršku u velikom broju projekata;

Kao i mnoge druge koji doprinose da naš narod u Holandiji ne zaboravi svoje poreklo.

Nakon pozdravnog govora, usledio je koktel, uz hranu i piće iz naših krajeva. Tom prilikom su prisutni sklapali nova poznanstva i istraživali mogućnosti za međusobnu saradnju.

The post Dan državnosti Srbije obeležen i u Hagu appeared first on Mama u Zemlji lala.